Непал

Из Википедије, слободне енциклопедије


Застава	Грб

крилатица: जननी जन्मभूमिष्च स्वर्गादपि गरियसि
(Санскрит: „Мајка и домовина су важније од небеса“)

Химна
Rastriya Gaan

Главни град

Катманду

Службени језик

непалски

Председник: Рам Баран Јадав

Премијер: Мадхав Кумар Непал

Независност: 21. децембар, 1882.

Површина

- Укупно 147.181 km² (93.)

- Вода (%) 1,8

Становништво

- 2005. 27.133.000 (42.)

- Густина 184/km²

Валута Непалски рупе (NPR)

Временска зона UTC +5:45

Интернет домен

.np

Позивни број ++997

Непал је држава у јужној Азији без излаза на море. Граничи се на југу са Индијом и на северу са Кином. Према одлуци прелазне Владе, донете 28. децембра 2007, Непал је проглашен савезном демократском републиком. Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.^[1]

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Непала

Непалски владари 1920. године

У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији у последњих неколико година довеле су до промена набоље, али избијање грађанског рата у којем се марксистички побуњеници боре против средишњих власти 1996. погоршало је изгледе за будућност. Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам).

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Непала

Северни део Непала заузимају Хималаји, највиши планински ланац на свету, а њихов највиши врх, 8.848 m високи Монт Еверест на граници са Кином уједно је и највиша тачка на Земљи.

Клима Непала је суптропска, с тим да је у нижим пределима топлије, а са повећањем надморска висина долази и до смањивања температуре.

[уреди] Привреда

Куће у руралним деловима Непала су грађење од глине и камена

Закони су полуфеудални али се све више мењају. Велику помоћ прима од Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривреда: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у фази развијања, велики део тражи држава да приватизује у своју корист; текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, железо, манган и никла.

[уреди] Становништво

Познати Шива хинду храм

За више информација погледајте Демографија Непала

Становници Непала припадају бројним етничким заједницама од којих су неке повезане са традиционалним кастинским системом. Најбројнији су Четри (трад. Кшатрије, око 16%), Брахмани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција чине 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи Будизам (11%). Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.

Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.