Непал
Координате: 26°-30° СГШ, 80°-88° ИГД
| крилатица: जननी जन्मभूमिष्च स्वर्गादपि गरियसि (санскрит: „Мајка и домовина су важније од небеса“) |
|
| Химна Rastriya Gaan |
|
.svg) |
|
| Главни град | Катманду |
| Службени језик | непалски |
| Председник: | Рам Баран Јадав |
| Премијер: | Хил Раџ Регми |
| Облик државе | Савезна република |
| Независност: | 21. децембар 1882. |
| Површина | |
| - Укупно | 147.181 km² (93) |
| - Вода (%) | 1,8 |
| Становништво | |
| - 2005. | 27.133.000 (42) |
| - Густина | 184/km² |
| Валута | Непалска рупија (NPR) |
| Временска зона | UTC +5:45 |
| Интернет домен | .np |
| Позивни број | ++997 |
Непал (неп. नेपाल), званично Савезна Демократска Република Непал је планинска континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије. Граничи се на југу, истоку и западу са Индијом и на северу са Кином (Аутономним регионом Тибет).
Површина Непала је 147.181 км², где је 2005. живело 27.133.000 становника. Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду. По уређењу Непал је савезна демократска република.
Садржај |
Историја [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Историја Непала |
Кроз већи део своје историје Непал је био монархија. Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства. У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље. Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти. Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.
Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.[1]
Географија [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Географија Непала |
Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 километара.
Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу. Обично се дели у три физичкогеографске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија). Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи. Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.
Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 метара, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.
Привреда [уреди]
Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам). Држава велику помоћ прима од страних донатора: Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство је развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у зачетку: текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, гвожђе, манган и никл.
Становништво [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Демографија Непала |
У Непалу живи више од 60 различитих етничких заједница и каста. Најбројније четири групе су: кшатрије (око 16%), брамани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција чине 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи будизам (11%). Оснивач будизма Сидарта Гаутама (Буда) је рођен у Непалу. Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.
Око половина становништва живи испод границе сиромаштва (1,25 $ дневно).[2]
Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.
Референце [уреди]
- ^ Nepal raises national flag in palace | Reuters, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Human Development Indices, Table 3: Human and income poverty, p. 34. Retrieved on 1 June 2009
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||
