Виртуална заједница

Виртуална заједница, е-заједница или онлајн заједница је група људи који првенствено међусобно делују путем комуникацијских посредника попут новинских брошура, телефона, електроничке поште, интернетске друштвене мрежне службе (друштвеног умрежавања) или истовремених порука радије него лицем у лице, за друштвене, стручне, образовне или друге сврхе. Ако је механизам рачунарска мрежа, назива се онлајн заједницом. Виртуалне и онлајн заједнице су такође постале допунски облик комуникације између људи који се међусобно познају првенствено у стварном животу. Многа средства су кориштена у друштвеном софтверу засебно или у комбинацији, укључујући собе за разговор (chatrooms) базиране на тексту и форуме који користе глас, видео текст или аватаре. Значајна социо-технолошка промена је веројатно последица растућег посредовања таквих друштвених мрежа базираних на Интернету.

Увод

Виртуалне заједнице, или онлајне заједнице, се користе за разне друштвене и стручне групе које међусобно делују путем Интернета. То не значи нужно да постоји снажна веза између чланова, иако Хауард Рајнголд, аутор истоимене књиге, спомиње да виртуалне заједнице настају „када људи настављају јавне расправе довољно дуго, са довољним људским осећајем, да чине мреже личних односа”. Дистрибуцијска листа електроничке поште може да садржи стотине чланова и комуникација међу њима, може бити само информативна (послана су питања и одговори), али чланови могу остати релативни странци и стопа примене броја чланова може бити висока. То је у складу с либералним кориштењем појма заједница.

Виртуалне заједнице могу да синтетишу Web 2.0 технологије са заједницом, и према томе су описане као Цоммунитy 2.0, иако су снажне друштвене везе скиване онлајн још од првих дана УСЕНЕТ-а. Онлине заједнице зависе од друштвене интеракције и размене између корисника на вези. То истиче међусобно деловање елемента неписаног друштвеног уговора између чланова заједнице. Неки од најранијих облика веб страница мрежних 1.0 виртуалних заједница обухватале су Theglobe.com (1994), Geocities (1994) анд Tripod (1995). Ове ране заједнице су биле усмерене на зближавању људи ради међусобног деловања једних с другима кроз собе за разговор и размену личних информација и идеја на било коју тему преко алата за објављивање на личној почетној страници који су претходници блогова и феномена друштвеног умрежавања. Талас Web 2.0 онлајн заједница је стигао на почетку 2000-их и у основи је обележен виртуалним заједницама као што су Flickr, Фејсбук и Del.icio.us. Сличан тренд се почиње појављивати између произвођача где су онлајн и виртуалне заједнице на чекању. Ове заједнице могу бити организацијске, регионалне или тематске зависно од пословања или подузећа. Са техничке преспективе, софтверски алати врве у стварању и неговању тих заједница укључујући Yahoo Groups, Google Groups, LISTSERV, Microsoft Sharepoint и Lotus Connections.

Експлозивна дифузија Интернета од средине 1990-их је такође подстакла растућу заступљеност виртуалних заједница. Природа тих заједница је различита, и користи које је Рајнголд предвидео нису нужно остварене, или прогоњене, од стране већине. Различите виртуалне заједнице имају различитте нивое међусобног деловања и учествовања међу својим члановима. То има распон од додавања коментара или ознака блогу или порука у натицању против других људи у онлајн видео играма попут MMORPG. Многе заједнице којима управља Homeover Associations користе веб странице кућевласничких удружења за олакшавање свих комуникација, пословних трансакција и друштвених настојања било које врсте. Попут традиционалних друштвених група или клубова, виртуалне заједнице често се деле у клике (групе) или чак одвајају да би створиле нове заједнице. Ауторка Ејми Ким истиче потенцијалну разлику између традиционално структурираних онлајн заједница (слање порука, собе за разговор, итд.), и више индивидуално центрираних, узлазних друштвених алата (блогови, листе пријатеља за истовремене поруке) и препоручује лествицу стицања популарности.

Уграђивање виртуалних заједница у искуства свакодневнице и њихов одраз и утицај на вештине комуникације и моделе обликовања идентитета, чине онлајн заједницу огромним истраживачким пољем.

Филозофска питања

Филозофска радна окружења су често сматрана у појмовима њихове епистемологије и онтологије, али чак се и њихове дефиниције разликују у различитим научним пољима.

У друштвеним наукама, онтологија је често сматрана као бинарна супротност између материјализма и идеализма, који су укључени у природу бића и без обзира да ли је потпуно базирано на оно што постоји материјално, као у ранијем, или да ли постоји у уму, као што је случај у каснијем. У друштвеним знаностима, епистомологија обично упућује на бинарну супротност борбе између номинализма и есенцијализма, који се баве природом знања, а у информацијским знаностима упућује на знати што и знати како.

Те разлике постају јасне у истраживању унутар виртуалних заједница и доказују потешкоће у оснивању договорених дефиниција. Рана истраживања унутар постојања заједница базираних на медијима су сматрана природом реалности, без обзира дали су заједнице заправо могле постојати кроз медије, што би могло истраживање виртуалне заједнице сместити унутар онтолошке дефиниције друштвених наука. У 17. веку је део чланова лондонског Краљевског друштва основао заједницу путем размене слова. „Заједница без близине”, коју је осмислио урбани планер Мелвиа Вебер 1963. године и „ослобођена заједница”, коју је анализирао Бари Велман у 1979. године, започеле су модерно раздобље размишљања о заједницама које нису колокализоване. Такође, у контексту замишљене заједнице Бенедикта Андерсона из 1983. године, описано је како различите технологије, као што су националне новине, доприносе развоју националне и регионалне свести у оквиру раних националних држава.

Могућност да виртуалне заједнице буду део информацијских наука произилази из пажње неких истраживача унутар онтологије укључених у класификацију субјеката и конструкцију дефиниција. Традиционална дефиниција заједнице је географски заснована (суседство, село, итд.). Виртуалне су заједнице обично географски распршене и зато нису заједнице под изворном дефиницијом. Неке онлајн заједнице су повезане географски и познате су као заједничке wеб странице. Међутим, ако се заједнице дефинишу само по постојању границе неке врсте између њених чланова и остатка света, онда је виртуална заједница свакако заједница.

Виртуална заједница је комуникацијски и информацијски систем друштвеног умрежавања чији учесници деле заједнички интерес, идеје, задатке или циљеве који међусобно делују у виртуалном друштву преко временских, географских и организацијских граница и где су у могућности да развију личне везе.

Животни циклус чланова виртуалне заједнице

Животни циклус чланова онлајн заједнице је предложила Ејми Џо Ким (2000). Она тврди да чланови виртуалне заједнице започињу свој живот у заједници као посетиоци, у конверзацији, или путем видео окупљања при чему корисник често не учествује у расправи. Након пробијања баријере, људи постају почетници и учествују у животу заједнице. Након доприношења током неког временског периода, они постају редовни чланови. Ако се пробију кроз другу баријеру, постају вође, и ако доприносе заједници неко време можда могу постати старјешине. Овај животни циклус се може применити на многе виртуалне заједнице, најјасније булетин плоче, али такође и на блогове и вики-базиране заједнице попут Википедије.

Сличан модел може бити пронађен у делима Лаве & Венгера који илуструје циклус којим корисници постају укључени унутар виртуалних заједница користећи принципе законитог спољашњег учествовања. Они предлажу 5 типова приступа:

1. Спољашњи (посетилац)- спољашње, неструктурирано учествовање
2. Улазни (почетник)- придошлица је уложен у заједницу и креће према пуноправном учешћу
3. Унутрашњи (редован)- потпуно одан учесник заједнице
4. Гранични (вођа)- вођа, одржава чланско учествовање и међусобно деловање посредника
5. Излазни (страрешина)- процес напуштања заједнице новим односима, новим положајима, новим гледиштима

Научне путање - онлајн учествовања у заједници

Пример - Јутјуб

Вањска (посетилац)- Проматра заједницу и гледа садржаје. Не додаје садржају заједнице или расправама. Корисник повремено одлази на Youtube.com да погледа видео на који га је нетко упутио.

Улазна (почетник)- Почиње да се укључује у заједницу и да додаје садржај. Пробно почиње интеракцију у пар расправа. Корисник коментирише видео других корисника. Потенцијално поставља свој видео.

Унутарња (редован)- Конзистентно додаје расправе и садржај заједници. Делује заједно са другим корисницима. Редовно поставља видео снимке. Усклађен је труд коментирања и оцењивања видео снимака других корисника.

Гранична (вођа)- Препознат као ветеранску учесник. Повезује се с редовним да направи идеје виших концепата. Корисник је препознат као доприносилац гледању.

Излазна (старешина)- Напушта заједницу због разних разлога: промена интереса, заједница напредује у смеру са којим се корисник не слаже, недостатак времена. Корисник добије нови посао који узима превише времена да би се одржавала стална присутност у заједници.

Мотивације и баријере које доприносе виртуалним заједницама

Успешне онлајн заједнице мотивишу онлајн учешће. Нека проучавања су истраживала методе мотивирајућег учешћа у виртуалним заједницама.

Циклус честите онлајн заједнице

Већина онлајн заједница расте споро у почетку, сходно чињеници да је снага мотивације за допринос обично пропорционална величини заједнице. Како величина потенционалне публике расте, тако расте и привлачност писања и доприношења. То, у пару са чињеницом да се организацијске културе не мењају преко ноћи, значи да створитељи могу да очекују спори напредак на почетку с новом виртуалном заједницом. Како више људи почиње да узима учешћа, међутим, горе споменута мотивација расте, стварајући честити циклус у којем више учешћа доводи до дољег пораста.

Литература

• Андерсон, Бенедицт Р. О'Г. (1983). Имагинед цоммунитиес: рефлецтионс он тхе оригин анд спреад оф натионалисм. Лондон: Версо. ИСБН 978-0-86091-546-1. ОЦЛЦ 239999655. 
• Барзилаи, Г. (2003). Цоммунитиес анд Лаw: Политицс анд Цултурес оф Легал Идентитиес. Анн Арбор: Тхе Университy оф Мицхиган Пресс.
• Елсе, Лиз & Туркле, Схеррy. "Ливинг онлине: I'лл хаве то аск мy фриендс", Неw Сциентист, иссуе 2569, 20 Септембер 2006. (интервиеw)
• Ебнер, W.; Леимеистер, Ј. M.; Крцмар, Х. (2009). „Цоммунитy Енгинееринг фор Инноватионс – Тхе Идеас Цомпетитион ас а метход то нуртуре а Виртуал Цоммунитy фор Инноватионс”. Р&D Манагемент. стр. 39 (4), пп. 342—356. 
• Фармер, Ф. Р. (1993). "Социал Дименсионс оф Хабитат'с Цитизенрy." Виртуал Реалитиес: Ан Антхологy оф Индустрy анд Цултуре, C. Лоеффлер, ед., Гијутсу Хyорон Сха, Токyо, Јапан
• Гоувêа, Марио де Паула Леите (18—21 Јулy 2000). „Тхе Цхалленгес оф Буилдинг ан Интернатионал Виртуал Цоммунитy Усинг Интернет Тецхнологиес”. Интернет Социетy ИНЕТ 2000 цонференце процеедингс. 
• Хафнер, К. Тхе WЕЛЛ: А Сторy оф Лове, Деатх анд Реал Лифе ин тхе Семинал Онлине Цоммунитy Царролл & Граф Публисхерс (. 2001. ISBN 978-0-7867-0846-8.)
• Хагел, Ј. & Армстронг, А. Нет Гаин: Еxпандинг Маркетс тхроугх Виртуал Цоммунитиес. Бостон: Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс (. 1997. ISBN 978-0-87584-759-7.)
• Јонес, Г. Равид; Рафаели, С. (2004). „Информатион Оверлоад анд тхе Мессаге Дyнамицс оф Онлине Интерацтион Спацес: А Тхеоретицал Модел анд Емпирицал Еxплоратион”. Информатион Сyстемс Ресеарцх. 15 (2): 194—210. ЦитеСеерX 10.1.1.127.6976 . дои:10.1287/исре.1040.0023. 
• Ким, А.Ј. Цоммунитy Буилдинг он тхе Wеб: Сецрет Стратегиес фор Суццессфул Онлине Цоммунитиес. Лондон: Аддисон Wеслеy (. 2000. ISBN 978-0-201-87484-6.)
• Ким, А. Ј. (24. 1. 2004). „Емергент Пурпосе. Мусингс оф а Социал Арцхитецт”. Приступљено 4. 4. 2006. 
• Коллоцк, Петер. 1999. "Тхе Ецономиес оф Онлине Цооператион: Гифтс анд Публиц Гоодс ин Цyберспаце," ин Цоммунитиес ин Цyберспаце. Марц Смитх анд Петер Коллоцк (едиторс). Лондон: Роутледге.
  • Тхе аутхор хас маде аваилабле ан „Онлине wоркинг драфт”. 
• Косорукофф, А. & Голдберг, D. Е. (2002) Генетиц алгоритхм ас а форм оф организатион, Процеедингс оф Генетиц анд Еволутионарy Цомпутатион Цонференце, ГЕЦЦО-2002, пп. 965–972.
• Леимеистер, Ј. M.; Ебнер, W.; Крцмар, Х. (2005). „Десигн, Имплементатион анд Евалуатион оф Труст-суппортинг Цомпонентс ин Виртуал Цоммунитиес фор Патиентс”. Јоурнал оф Манагемент Информатион Сyстемс (ЈМИС). стр. 21 (4), пп. 101—136. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. Приступљено 23. 8. 2010. 
• Леимеистер, Ј. M.; Сидирас, П.; Крцмар, Х. (2006). „Еxплоринг Суццесс Фацторс оф Виртуал Цоммунитиес: Тхе Перспецтивес оф Мемберс анд Операторс”. Јоурнал оф Организатионал Цомпутинг & Елецтрониц Цоммерце (ЈоЦЕЦ). стр. 16 (3&4), 277—298. 
• Морнингстар, C., Ф. Р.; Фармер (1990). „Тхе Лессонс оф Луцасфилм'с Хабитат, Тхе Фирст Интернатионал Цонференце он Цyберспаце, Аустин, ТX, УСА”. 
• Наоне, Ерица, "Wхо Оwнс Yоур Фриендс?: Социал-нетwоркинг ситес аре фигхтинг овер цонтрол оф усерс' персонал информатион.", МИТ Тецхнологy Ревиеw, Јулy/Аугуст 2008
• Неус, А. (2001). „Манагинг Информатион Qуалитy ин Виртуал Цоммунитиес оф Працтице; Лессонс леарнед фром а децаде'с еxпериенце wитх еxплодинг интернет цоммуницатион” (ПДФ). ИQ 2001: Тхе 6тх Интернатионал Цонференце он Информатион Qуалитy ат МИТ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 8. 2010. г. Приступљено 23. 8. 2010. 
• Парселл, M. (2008). „Пернициоус виртуал цоммунитиес: Идентитy, поларисатион анд тхе Wеб 2.0. Етхицс анд Информатион Тецхнологy”. Волуме 10 Нумбер 1. 10: 41—56. дои:10.1007/с10676-008-9153-y. Приступљено 23. 8. 2010. 
• Прееце, Ј. Онлине Цоммунитиес: Суппортинг Социабилитy, Десигнинг Усабилитy. Цхицхестер: Јохн Wилеy & Сонс Лтд. (. 2000. ISBN 978-0-471-80599-1.)
• Продник, Јернеј (2012). „Пост-Фордист Цоммунитиес анд Цyберспаце, А Цритицал Аппроацх”. Ин Х. Бреслоw анд А. Моусоутзанис (едс.), Цyберцултурес: Медиатионс оф Цоммунитy, Цултуре, Политицс. Родопи: Амстердам, Неw Yорк. стр. 75—100. Приступљено 2. 2. 2013. 
• Рхеинголд, Х. Тхе Виртуал Цоммунитy: Хоместеадинг он тхе Елецтрониц Фронтиер. Лондон: МИТ Пресс. (. 2000. ISBN 978-0-262-68121-6.)
  • Тхе аутхор хас маде аваилабле ан онлине цопy
• Росенкранз, C.; Феддерсен, C. (14. 12. 2017). „?”. Манагинг виабле виртуал цоммунитиес: ан еxплораторy цасе студy анд еxпланаторy модел. Интернатионал Јоурнал оф Wеб Басед Цоммунитиес. стр. Волуме 6, Нумбер 1 5—14. Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. 
• Сеаброок, Ј. Деепер: Мy Тwо-Yеар Одyссеy ин Цyберспаце Симон & Сцхустер (. 1997. ISBN 978-0-684-80175-9.)
• Smith, M. "Voices from the WELL: The Logic of the Virtual Commons" UCLA Department of Sociology.
• Sudweeks, F., McLaughlin, M.L. & Rafaeli, S. (1998) Network and Netplay Virtual Groups on the Internet, MIT Press.
  • Portions available online as: Journal of Computer Mediated Communication, 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2013)
• Ван дер Цраббен, Јан. „Перформед Интимацy ин Виртуал Wорлдс”. Архивирано из оригинала 31. 5. 2009. г. 
• Баррy Wеллман, "Ан Елецтрониц Гроуп ис Виртуаллy а Социал Нетwорк." Пп. 179–205 ин Цултуре оф тхе Интернет, едитед бy Сара Киеслер. Махwах, Њ: Лаwренце Ерлбаум, 1997. Транслатед инто Герман ас "Дие електронисцхе Группе алс созиалес Нетзwерк." Пп. 134–67 ин Виртуелле Группен, едитед бy Удо Тхиедеке. Wиесбаден: Wестдеутсцхер Верлаг, 2000.
• Триер, M. (2007) Виртуал Кноwледге Цоммунитиес – ИТ-суппортед Висуализатион анд Аналyсис. Саарбрüцкен, Германy: ВДМ Верлаг Др. Мüллер. (. ISBN 978-3-8364-1540-8.).
• Урстадт, Брyант, "Социал Нетwоркинг Ис Нот а Бусинесс: Wеб 2.0—тхе дреам оф тхе усер-буилт, усер-центеред, усер-рун Интернет—хас деливеред он јуст абоут еверy промисе еxцепт профит. Wилл итс мост проминент еxампле, социал нетwоркинг, евер маке анy монеy?", МИТ Тецхнологy Ревиеw, Јулy/Аугуст 2008

Спољашње везе

• http://www.rheingold.com/vc/book/intro.html