Japonizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mlade dame gledaju japanske objekte od slikara Džejms Tisoa 1869-e, je dobar prikaz radoznalosti o japanskoj kulturi koja je počela u Meidži obnova periodu. Veliki broj artefakata je izvožen na zapad.

Japonizam ili Japanizam je prvi put opisan od strane francuskog umetničkog kritičara i kolekcionara, Filipa Burtija 1872. Japonizam, od francuskog Japonisme je proučavanje japanske umetnosti.[1] Japonizam je uticao na likovnu umetnost, skulpturu, arhitekturu, izvođačke umetnosti i dekorativne umetnosti širom Evrope i Amerika.[1] Termin se često koristi za upućivanje na japanski uticaj na evropsku umetnost, posebno u impresionizmu.[2] Japonizam je takođe imao veliki uticaj na Secesiju.

Ukijo-e[uredi | uredi izvor]

Od 1860-ih, ukijo-e , japanski drvorez, postao je izvor inspiracije za mnoge zapadne umetnike.[3] Ukijo-e je počeo kao japanska škola slikanja koja se razvila u 17. veku.[4] Ukijo drvorezi su napravljeni da zadovolje potražnju za jeftinim suvenirima.[5] Nisu stvarani za individualne kupce, već za generalno tržište u Japanu.[3] I ako je određen broj drvoreza uvožen od strane Holanđana, tek će 1860-ih steći popularnost u Evropi.[3] Zapadni umetnici su bili intrigirani originalnom kompozicijom i kreativnom upotrebom boje. Ukijo-e je imao dramatične vizuelne efekte koji skraćuju perspektivu i dubinu prostora kao i asimetričnu kompoziciju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Izolacija (1639–1858)[uredi | uredi izvor]

Šantili porcelan, obojen bambusom, šljivom i dve ptice. 1730–1735

Tokom Edo perioda (1639–1858), Japan je bio u periodu izolacije i imao je samo jednu aktivnu internacionalnu luku.[6] Tokugava šogun naredio je da se na obali Nagasakija podigne ostrvo Dejima, iz kojeg bi Japan mogao da prima uvoznu robu.[6] Holanđani su jedini kojima je bila dozvoljena trgovina sa Japanom, ali je to bilo dovoljno da japanska umetnost ostavi utisak na zapad.[7] Svake godine bi holandski brodovi došli puni zapadne robe za izvoz.[8] U teret se nalazio niz holandskih rasprava o slikarstvu, kao i niz holandskih otisaka. Šiba Kokan stvorio je jedan od prvih bakropisa u Japanu, tehniku koju je naučio iz uvezenih rasprava.[8] Šiba je kombinovao tehniku linearne perspektive koju je naučio iz rasprava, sa svojim ukijo-e slikama.

Porcelan[uredi | uredi izvor]

Kroz izolacioni period japanski importi su bili tražena luksuzna roba od strane evropskih monarha.[9] Japanska manufaktura porcelana je počela u 17. veku posle pronalaska kaolin gline u blizini Nagasakija.[9] Japanski proizvođači su bili svesni popularnosti njihove robe u Evropi, te su neki proizvodi ciljano pravljeni za tržište.[9] Porcelan i drveni lakirani predmeti su bili najpopularniji eksporti Japana u Evropi.[10] Porcelan je korišćen da dekoriše sobe monarha u baroknom i rokoko stilu.[10] Popularni način predstavljanja porcelana bi bio da se kreira porcelanska soba. Police bi bilo postavljene kroz celu sobu da bi se pokazala egzotična dekoracija predmeta.[10]

Devetnaesti vek[uredi | uredi izvor]

Dizajnirao Eugen Ruso a napravio Apert Frere, 1878–84

Tokom Kaei ere (1848–1854), nakon više od 200 godina izolacije, strani trgovački brodovi različitih nacionalnosti počeli su da posećuju Japan. Nakon Meidži obnove 1868. godine, Japan je okončao dug period nacionalne izolacije i postao otvoren za uvoze sa zapada, uključujući fotografiju i tehniku štampanja. Sa ovim otvaranjem u trgovini, japanska umetnost i artefakti počeli su da se pojavljuju u malim prodavnicama kurizioteta u Parizu i Londonu.[11]

Japonizam je počeo kao moda sakupljanja japanske umetnosti, posebno ukijo-e. Neki od prvih uzoraka ukijo-e mogli su se videti u Parizu.[12] Oko 1856. godine francuski umetnik Feliks Brakemond prvi je naišao na kopiju skice Hokusai Manga u radionici svog štampača, Augusta Delatre.[13] Skica je stigla u Delaterovu radionicu ubrzo nakon što su se 1854. godine japanske luke otvorile globalnoj ekonomiji; zbog toga, japanska umetnička dela još nisu stekla popularnost na zapadu.[14] U godinama koje su usledile nakon ovog otkrića, došlo je do porasta interesovanja za japanske grafike. Prodavali su ih u prodavnicama kurizioteta, čajnim skladištima i većim prodavnicama.[13] Prodavnice kao La Porte Chinoise specijalizovale su se za prodaju japanskog i kineskog uvoza.[13] La Porte Chinoise je posebno privlačila umetnike kao Vistler, Mane i Dega koji su tražili inspiraciju iz uvozne robe.[15]

Edvard Vilijam Godvin, 1867–70

Evropski umetnici tog vremena su tražili alternativnu strogim akademskim metodologijama.[16] Skupovi koje su organizovale radnje kao La Porte Chinoise olakšali su širenje informacija o japanskoj umetnosti i tehnikama.[16]

Umetnici i pokreti[uredi | uredi izvor]

Poster za komediju Mikado, čija se radnja dešava u Japanu (1885)

Ukijo-e je bio jedan od glavnih japanskih uticaja na zapadnu umetnost. Zapadne umetnike su privukle šarene pozadine, realistične unutrašnje i spoljne scene i idealizovane figure.[17] Naglasak je stavljen na dijagonale, perspektivu i asimetriju u ukijo-e, što se može videti kod zapadnih umetnika koji su usvojili i prilagodili taj stil.[18] Potrebno je proučiti svakog umetnika kao pojedinca koji je napravio jedinstvene inovacije[19]

Portrait of Père Tanguy Vinsent van Gog(1887)

Vinsent van Gog i drvorezi[uredi | uredi izvor]

Van Gog je započeo svoj duboki interes za japanske grafike kada je otkrio ilustracije Feliksa Regamea u izdanju The Illustrated London News i Le Monde Illustré.[20] Regame je napravio otiske za drvoreze, sledio je japanske tehnike i često prikazivao scene japanskog života.[20] Van Gog je koristio Regamei kao pouzdan izvor za umetničke prakse i svakodnevne životne scene Japanaca. Počevši od 1885. godine, Van Gog je prešao sa skupljanja ilustracija časopisa, kao što je i Regame, na kolekcije ukijo-e štampe koje su se mogle kupiti u malim pariskim prodavnicama.[20] Van Gog je podelio ove grafike sa svojim savremenicima i organizovao japansku izložbu štampe u Parizu 1887.[20] Van Gogov portret Pere Tanguj (1887) je portret njegovog trgovca bojama Juliena Tanguja. Van Gog je stvorio dve verzije ovog portreta, obe imaju pozadinu japanskih otisaka. Mnogi otisci iza Tanguja mogu se identifikovati, umetnicima kao što su Hirošige i Kunisada. Van Gog je ispunio portret živim bojama. Verovao je da kupce više ne zanimaju holandske slike sivih tonova, već slike sa mnogo boja koje su viđene kao moderne i tražene.[21] Bio je inspirisan japanskim drvorezima i njihovim šarenim paletama. Van Gog je u svoje radove uključio živost boja u prvom planu i pozadinu slika koje je uočio u japanskim drvorezima i koristio je svetlo da to izoštri.

Edgar Dega i japanske grafike[uredi | uredi izvor]

Edgar Dega, Mary Cassatt at the Louvre: The Etruscan Gallery, 1879-1880

1860-ih Edgar Dega počeo je da sakuplja japanske grafike iz La Porte Chinoise i drugih malih štamparija u Parizu.[22] Degaovi savremenici su takođe poleli da skupljaju otiske, koji su mu dali veliku kolekciju za inspiraciju.[22] Među otiscima koji su prikazani Degau bila je kopija Hokusajevi Random Sketches, koje je Brakemond kupio nakon što ih je vidio u Delatrevoj radionici.[16] Procenjuje se da je usvojio japonizam u svojim grafikama oko 1875. Japanski uticaj se može videti u podeli pojedinačnih scena postavljanjen granica vertikalno, horizontalno i dijagonalno.[22] Slično mnogim japanskim umetnicima, Dega se fokusira na žene i njihove dnevne rutine.[23] Neobično postavljanje ženskih figura kao i realizam imaju paralele u japanskim umetnicima kao što su Hokusai, Utamaro i Sukenobu.[23] U Degaovom Mary Cassatt at the Louvre: The Etruscan Gallery (1879—1880), sličnosti između japanskih grafika i Degaovog rada mogu se naći u dve figure: jedna koja stoji i drugom koja sedi.[24] Kompozicija figura bila je poznata u japanskim printovima. Dega takođe nastavlja da koristi linije da bi stvorio dubinu i odvojen prostor unutar scene.[24] Žena koja se oslanja na zatvoreni kišobran je pozajmljena direktno iz Hokusaijevih Random Sketches.[25]

Džejms MekNil Vistler i britanski japonizam[uredi | uredi izvor]

Izložba japanske umetnosti održana je u Britaniji početkom 1850-ih.[26] Izložbe su uključivale varijaciju japanskih objekata kao mape, pisma, tektil i svakodnevne objekte. [27] Ove izložbe su bile izvor nacionalnog ponosa za Japan i služile su stvaranju jedinstvenog japanskog identiteta, odvojenog od generalnog "orijentalnog" kulturnog identiteta.[28] Džejms je bio američki umetnik koji je prvenstveno radio u Britaniji. Krajem 19. veka, Vistler je počeo da odbacuje realistični stil slikanja koji su njegovi savremenici favorizovali. Umesto toga, Vistler je u japanskoj estetici pronašao jednostavnost i tehnički kvalitet.[29] Umesto kopiranja određenih japanskih umetnika i umetničkih dela, Vistler je bio pod uticajem opšte japanske metode artikulacije i kompozicije koju je integrisao u svoja dela.[29] Zbog toga se Vistler uzdržavao od prikazivanja japanskih predmeta na svojim slikama; umesto toga, on je koristio kompozicione aspekte da unese osećaj egzotike.[30] Vistlerov The Punt (1861) pokazuje interesovanje za asimetrične kompozicije i dramatičnu upotrebu vizuelnih efekata koji skraćuju perspektivu i dubinu prostora. Ovaj stil kompozicije nije bio popularan među njegovim savremenicima još narednih deset godina, ali to je bila karakteristika ranije Ukijo-e umetnosti.[31]

Gustav Klimt[uredi | uredi izvor]

Gustav Klimt, Portret Sonje Knips 1898
Gustav Klimt, Drugi portret Adele Bloh-Bauer 1912

Skoro svi secesionisti u Beču (Bečka secesija) su bili pod uticajem japonizma, kao i Secesija generalno, ali se izdvaja Gustav Klimt. Još 1868 Japan je prepoznao značaj koji Weltausstellung može imati za promociju japanske kulture i hteli su da učestvuju, angažujući najbolje umetnike i tražeći savet nemačkih intelektualaca, kao Gorden Vagener. Ostavili su veliki utisak i imali dosta uspeha. Bečka secesija će nekoliko decenija kasnije imati izložbu posvećenu japanskoj kulturi, 1903 godine. Dobro je poznato da je Gustav Klimt imao veliku kolekciju japanske i kineske umetnosti, kao i odeće, koja je nažalost izgubljena u Drugom svetskom ratu. Značajan deo kolekcije se nalazio kod Emili Floge i stradao je u vatri 1945. Klimt je bio dosta inspirisan japanskom umetnošću, naročito Ito Jakučijevim Golden Pheasant and Bamboo in Snow. Portret Sonje Knips svojom dvodimenzionalnošću se ističe po japanskom uticaju kao i nekim metaforama, ali za razliku od svojih savremenika takođe inspirisanih Japanom, Klimt se uzdržva od prikaza modela u kimono odeći, već koristi tradicionalne evropske haljine. Drugi portret Adele Bauer takođe pokazuje znake japanskih uticaja, ali uticaji kod Klimta su generalno bili suptilniji i prefinjeniji nego kod njegovih savremenika, te ih je teže razaznati. Još jedan razlog je kombinacija sa uticajima vizantijskih mozaika, kao i kineskim motivima.[32]

Umetnici pod uticajem japanske umetnosti i kulture[uredi | uredi izvor]

Umetnik Datum rođenja Datum smrti Nacionalnost Stil
Džejms Tiso 1836 1902 Francuska Realizam
Džejms Vistler 1834 1903 Američka Realizam, Impresionizam
Eduar Mane 1832 1883 Francuska Realizam, Impresionizam
Klod Mone 1840 1926 Francuska Impresionizam
Vinsent van Gog 1853 1890 Holandsa Post-impresionizam
Edgar Dega 1834 1917 Francuska Impresionizam
Pjer Ogist Renoar 1841 1919 Francuska Impresionizam
Kamij Pisaro 1830 1903 Dansko-Francuska Impresionizam, Post-impresionizam
Pol Gogen 1848 1903 Francuska Post-impresionizam, Primitivizam
Anri de Tuluz-Lotrek 1864 1901 Francuska Post-impresionizam, Secesija
Meri Kasat 1844 1926 Američka Impresionizam
Berta Lum 1869 1954 Američka Grafika
Vilijam Bredli 1801 1857 Engleska Portret
Obri Birdsli 1872 1898 Engleska Secesija, Esteticizam
Artur Dau 1857 1922 Američka Pokret umetnosti i zanatstva
Alfons Muha 1860 1939 Češka Secesija
Gustav Klimt 1862 1918 Austrijska Secesija, Simbolizam
Pjer Bonar 1867 1947 Francuska Post-impresionizam
Frenk Lojd Rajt 1867 1959 Američka Prerijska škola
Čarls Mekintoš 1868 1928 Škotska Simbolizam, Pokret umetnosti i zanatstva, Secesija
Luis Tifani 1848 1933 Američka Secesija
Helen Hajd 1868 1919 Američka Grafika
Žorž Bigo 1860 1927 Francuska Crtani filmovi

Japanske bašte[uredi | uredi izvor]

Klod Moneova bašta u Živerni sa japanskim mostićem i malim jezerom sa ljiljanima (1899)

Estetiku japanskih vrtova u engleskom govornom području je uveo Josia Kondera u Landscape Gardening in Japan (Kelly & Walsh, 1893). To je izazvalo prve japanske vrtove na Zapadu. Drugo izdanje je bilo potrebno 1912.[33] Konderovi principi su se ponekad pokazali teškim za praćenje:

Opljačkana svoje lokalne odeće i manira, japanska metoda otkriva estetske principe koji se odnose na vrtove bilo koje zemlje, podučavajući, kako pretvoriti u pesmu ili sliku u kompoziciju, kojoj sa svom raznovrsnošću detalja, inače nedostaje jedinstvo i namera.[34]

Tasa (Saburo) Eida je stvorila nekoliko uticajnih vrtova, dva za japansko-britansku izložbu u Londonu 1910. godine i jednu čija je izgradnja trajala četiri godine za Vilijama Valkera.[35]

Japanese Garden Construction Semjuel Nusoma ponudila je japansku estetiku kao korektiv u izgradnji kamenih vrtova, koji svoje poreklo duguju zapadnoj želji 19. veka da uzgajaju planinske bilje, približne alpskim sipinama. Prema Garden History Society pejzažni vrtlar Sejemon Kusumoto bio je uključen u razvoj oko 200 vrtova u Velikoj Britaniji. Godine 1937. izlagao je kamenu baštu na sajmu cveća u Čelsiju, i radio je na na raznim imanjima i dvorcima širom Britanije.

Impresionistički slikar Klod Mone oblikovao je delove svog vrta u Živerniju prema japanskim elementima, kao što je most preko jezera ljiljana, koji je slikao mnogo puta. Fokusiranje se na nekoliko odabranih tačaka, kao što su most ili ljiljani, posledica je uticaja tradicionalne japanske vizuelne metode koja se nalazila u ukijo-e drvorezima, od kojih je imao veliku kolekciju.[36][37][38] Takođe je sadio biljke nativne Japanu da bi dobio egzotični izgled.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Džejms Vistler, The Princess from the Land of Porcelain, 1863–1865
    Džejms Vistler, The Princess from the Land of Porcelain, 1863–1865
  • Džejms Tiso, La Japonaise au bain, 1864
    Džejms Tiso, La Japonaise au bain, 1864
  • Feliks Brakemon, Service Rousseau, 1867
    Feliks Brakemon, Service Rousseau, 1867
  • Eduar Mane, Portrait of Émile Zola, 1868
    Eduar Mane, Portrait of Émile Zola, 1868
  • Gustav de Jonge, The Japanese Fan, c. 1865
    Gustav de Jonge, The Japanese Fan, c. 1865
  • Džejms Vistler, Nocturne in Blue and Gold: Old Battersea Bridge, 1872–1875
    Džejms Vistler, Nocturne in Blue and Gold: Old Battersea Bridge, 1872–1875
  • Klod Mone, Madame Monet en costume Japonais, 1875
    Klod Mone, Madame Monet en costume Japonais, 1875
  • Džejms Vistler, The Peacock Room, 1876–1877
    Džejms Vistler, The Peacock Room, 1876–1877
  • Vinsent van Gog, La courtisane (after Keisai Eisen), 1887
    Vinsent van Gog, La courtisane (after Keisai Eisen), 1887
  • Van Gog, The Blooming Plum Tree (after Hiroshige's Plum Park in Kameido), 1887
    Van Gog, The Blooming Plum Tree (after Hiroshige's Plum Park in Kameido), 1887
  • Anri de Tuluz-Lotrek litografija 1892
    Anri de Tuluz-Lotrek litografija 1892
  • Džordž Hendrik Brajtner - Girl in a White Kimono, oil on canvas, 1894[39]
    Džordž Hendrik Brajtner - Girl in a White Kimono, oil on canvas, 1894[39]
  • Odilon Redon, The Buddha, 1906
    Odilon Redon, The Buddha, 1906
  • Gustav Klimt, Lady with fan, 1917/18
    Gustav Klimt, Lady with fan, 1917/18

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Ono 2003, str. 1
  2. ^ „Japonism”. The Free Dictionary. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  3. ^ a b v Bickford, Lawrence (1993). „Ukiyo-e Print History”. Impressions: 1. JSTOR 42597774. 
  4. ^ „Defining Ukiyo-e”. Impressions. Japanese Art Society of America. 1: 6. 1976. JSTOR 42597582. 
  5. ^ Breuer 2010, str. 23
  6. ^ a b Phaidon 2005, str. 13
  7. ^ Gianfreda, Sandra. "Introduction." In Monet, Gauguin, Van Gogh… Japanese Inspirations, edited by Museum Folkwang, Essen, 14. Gottingen: Folkwang/Steidl, 2014.
  8. ^ a b Phaidon 2005, str. 14
  9. ^ a b v Phaidon 2005, str. 16
  10. ^ a b v Chisaburo, Yamada. "Exchange of Influences in the Fine Arts between Japan and Europe." Japonisme in Art: An International Symposium (1980): 14.
  11. ^ Cate et al. 1975, str. 1
  12. ^ Yvonne Thirion, "Le japonisme en France dans la seconde moitié du XIXe siècle à la faveur de la diffusion de l'estampe japonaise", 1961, Cahiers de l'Association internationale des études francaises, Volume 13, Numéro 13, pp. 117–130, www.persee.fr
  13. ^ a b v Cate et al. 1975, str. 3
  14. ^ Breuer 2010, str. 67
  15. ^ Cate et al. 1975, str. 4
  16. ^ a b v Breuer 2010, str. 68
  17. ^ Breuer 2010, str. 5
  18. ^ Breuer 2010, str. 41
  19. ^ Cate et al. 1975, str. 14
  20. ^ a b v g Thomson, Belinda. "Japonisme in the Works of Van Gogh, Gaugin, Bernard and Anquetin." In Monet, Gauguin, Van Gogh… Japanese Inspirations, edited by Museum Folkwang, Essen, 70. Gottingen: Folkwang/Steidl, 2014.
  21. ^ Thomson, Belinda. "Japonisme in the Works of Van Gogh, Gaugin, Bernard and Anquetin." In Monet, Gauguin, Van Gogh… Japanese Inspirations, edited by Museum Folkwang, Essen, 72. Gottingen: Folkwang/Steidl, 2014.
  22. ^ a b v Cate et al. 1975, str. 12
  23. ^ a b Cate et al. 1975, str. 13
  24. ^ a b Breuer 2010, str. 75
  25. ^ Breuer 2010, str. 78
  26. ^ Ono 2003, str. 5
  27. ^ Ono 2003, str. 8
  28. ^ Ono 2003, str. 6
  29. ^ a b Ono 2003, str. 42
  30. ^ Ono 2003, str. 44
  31. ^ Ono 2003, str. 45
  32. ^ Japanese Aesthetics and Gustav Klimt: In Pursuit of a New Voice, Svitlana Shiells, Barselona 27-30. jun 2018, Internacionalni kongres secesije.
  33. ^ Slawson 1987, str. 15 and note2.
  34. ^ Conder quoted in Slawson (1987), str. 15.
  35. ^ Britain and Japan: Biographical Portraits. Global Oriental. 2010. str. 503. 
  36. ^ Giverny | Collection of japanese prints of Claude Monet
  37. ^ „Fondation Claude Monet | The japanese prints”. Arhivirano iz originala 04. 02. 2019. g. Pristupljeno 14. 05. 2019. 
  38. ^ Genevieve Aitken, Marianne Delafond. La collection d'estampes Japonaises de Claude Monet. La Bibliotheque des Art. ISBN 978-2884531092. str. 2003.
  39. ^ „George Hendrik Breitner - Girl in White Kimono”. Rijksmuseum, Amsterdam. Arhivirano iz originala 09. 09. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Japonizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јапонизам&oldid=26795985”