Винсент ван Гог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg

„Ван Гог“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Ван Гог (вишезначна одредница).

Винсент ван Гог

Аутопортрет из 1886. године
Аутопортрет из 1886. године

Информације
Датум рођења 30. март 1853.
Место рођења Зиндерт (Холандија)
Датум смрти 29. јул 1890.
Место смрти Овер сир Оаз (Француска)
Дела
Правац/традиција постимпресионизам
Значајна дела Звездана ноћСунцокретиЗвездана ноћАутопортрет са завијеним ухомСпаваћа соба у АрлесуЦрвени виноград
Ван Гогов потпис

Винсент Вилем ван Гог (хол. Vincent Willem van Gogh; Зиндерт, 30. март 1853Овер сир Оаз, 29. јул 1890) био је постимпресинистички сликар холандског порекла. Један је од тројице највећих сликара постимпресионизма[1] и један од најцењенијих сликара уопште.

Његова дела су запажена по својој грубој лепоти, емотивној искрености и храбрим бојама, те је захваљујући томе постао један од водећих уметника 20. века. Након дугог и болног проблема са анксиозношћу и учесталим проблемима менталних болести, умро је од прострелне ране метком у својој 37. години. Опште је прихваћено мишљење да је извршио самоубиство, иако пиштољ из кога је пуцано, никада није пронађен. Његов рад је за време његовог живота био познат само неколицини људи, а само пар га је ценило и поштовало.

Ван Гог је почео да црта као дете, а наставио је кроз године када је одлучио да ће бити уметник. Сликањем се почео бавити тек у касним двадесетим годинама, а многе од његових најпознатијих дела је завршио последње две године свог живота. За нешто више од деценију, створио је више од 2100 дела, укључујући 860 уља на платну и више од 1300 акварела, цртежа, скица и графика. Његов рад обухвата аутопортрете, пејзаже, мртву природу и портрете, а најчешћи мотиви су чемпреси, поља пшенице и сунцокрети.

Слика Сељанка из његовог раног холандског периода (март 1885) налази се у београдском Народном музеју.

Ван Гогов рад[уреди]

Пореклом из Холандије, био је теолог и свештеник у руднику и сликао је рударе тамним мркозеленим бојама. После кратке париске импресионистичке фазе када расветљава палету и напушта социјалне теме, Ван Гог одлази у Арл, на југу Француске, где започиње његов арлезијски период. Копирао је Милеа, Гогена и Лотрека.

Интензивно је користио црвену и зелену боју и поводом своје слике Кафана ноћу пише свом брату Теу у Паризу:

Соба је крвавоцрвена и тамножута, у средини је зелени билијар и четири светиљке лимунове боје, које бацају наранџастозелену светлост. Свуда се боре најразличитије зелене и црвене боје: у ситним ликовима протува које спавају, у празној и жалосној соби... Покушао сам да црвеним и зеленим изразим страшне страсти људске душе.

Најпознатија дела[уреди]

Ван Гогове најскупље слике[уреди]

Слике Ван Гога у Уметничком институту у Чикагу

Слика из серије Сунцокрети је 30. марта 1987. продата је у Лондону јапанској заступници Јасуда компанији (Yasuda Comp.) за 24,75 милиона фунти. Исте године, 11. новембра је аустралијски бизнисмен Алан Бонд на аукцији у Њујорку купио слику Ириси за 53,9 милиона долара. Најскупља слика Винсента ван Гога икад продата је Портрет доктора Гашеа, за 82,5 милиона долара. Тиме се налази на 18. месту најскупље продатих слика икада, а од 15. маја 1990. године припада јапанском бизнисмену Риое Саито. 1993. године слика Житно поље са чемпресима је продата је Валтеру Аненбергу, америчком издавачу, за 57 милиона долара. Дело Аутопортрет без браде је још једно у низу најскупљих слика овог уметника. Реч је о уметнини која је 19. новембра 1998. године продана је у Њујорку за 71,5 милиона америчких долара.

Смрт[уреди]

Ван Гог је зачетник колористичког експресионизма. Када је Пол Гоген дошао у Арл почео је да слика заједно са Ван Гогом, али убрзо њих двојица почињу да се свађају. Гоген напушта Ван Гога, који очајан одсеца себи ухо и касније завршава у душевној болници Сен Реми. На сликању у природи када му није ишло од руке, у својој 37. години убио се из пиштоља који је увек носио да се брани од шумских животиња.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Rewald, John. Post-Impressionism: From van Gogh to Gauguin, edición revisada, Secker & Warburg. 1978. ISBN 978-0-436-41151-9. pp.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :