Jezičko čistunstvo

Jezičko čistunstvo ili jezički purizam je nastojanje da se upotreba reči stranog porekla u rečniku jezika svede na najmanju moguću razinu. Čistota jezika se postiže odstranjivanjem stranih reči i nalaženjem odgovarajućih domaćih reči. U ponovnu upotrebu mogu se uvesti reči poput zastarelica, novotvorenica, prevedenica ili reči iz bliskih jezika.

Vrste jezičkih čistunstava

Postoji više vrsta jezičkih čistunstava, koje su razvrstane po svojim prirodama. Sve vrste mogu biti delimično međusobno povezane:

Prema pristupu:

• Čistunstvo zastarelicama: Čišćenje jezika se sprovodi ponovnom upotrebom domaćih reči koje su nekad bile deo aktivnog leksika jezika. Može se javiti prilikom oživljavanja jezika, kao što beše slučaj u oživljavanju hebrejskog jezika
• Etnografsko čistunstvo: Vrsta zasnovana na podsticanju sela, narodnih priča i narečja. Uvode se reči iz seoskih sredina, uglavnom manje poznate većini stanovništva. Najbolji primer je novonorveški jezik.
• Elitističko čistunstvo: Uvođenje domaćih reči koji se koriste u visokom društvu, i njihovo širenje na niže slojeve stanovništva.
• Reformno čistunstvo: Ponekad postoji težnja da se uklone strane reči, koje su pokazatelj nekog nepovoljnog razdoblja u povesti. Primer toga je uklanjanje persijskih i arapskih reči za vreme reforme turskog jezika tokom vladavine Ataturka, sa željom da se liši osmanskog jezika. Postoje takođe slučajevi čišćenja jezika nakon dekolonizacije (svahili, hindi), kao i čišćenja jezika u težnji smanjenja sporazumevanja sa govornicima drugih naroda (indonežanski i tzv. hrvatski jezik).
• Patriotsko čistunstvo: nastojanje da se uklone svi strani elementi iz jezika. Primeri su visokonorveški, severnokorejski i tzv. Angliš. Francuzi, Nemci, Grci i Letonci su poznati po sklonosti davanju prednosti novotvorenicama u odnosu na strane reči.

Prema intenzitetu:

• Marginalno čistunstvo: Čišćenje jezika, bez namere da se usvojene reči koriste u većim skupinama ljudi.
• Umereno čistunstvo: Čistunstvo u kom se daje blaga prednost domaćim rečima.
• Zaštitničko čistunstvo: Nastaje kao odgovor na pretnje koje ugrožavaju tok željenog razvoja književnog jezika.
• Spontano čistunstvo: Posledica spontane težnje govornika da tvore svoje reči.
• Revolucionarno čistunstvo: Menjanje reči jezika nasilno kako bi nestalo prethodno stanje u rečniku.

Prema jezičkoj razini:

• Leksičko čistunstvo: Uklanjanje tuđica iz rečnika, uglavnom se stavlja naglasak na koren reči.
• Pravopisno čistunstvo: Uređenje pravopisa kako bi se odstranila strana pravopisna pravila ili domaća pravopisna pravila koja se ne sviđaju jezičkom čistuncu koji reformu sprovodi.
• Morfološko čistunstvo: Protivljenje upotrebi tuđih tvorbenih elemenata u jeziku, poput nastavaka, prefiksa, sufiksa i sl.
• Sintaksičko čistunstvo: Podsticanje građenja rečenica u duhu domaćeg jezika u odnosu na građenje u duhu nekog stranog jezika.
• Fonološko čistunstvo: Uklanjanje postojećih glasova ili dodavanje starih glasova koji su se vremenom izgubili, s težnjom da savremeni jezik bude što sličniji jezikom željenog razdoblja.

Ultrapurizam:

Potpuno uklanjanje svih stranih elemenata jezika, uključujući i najstarije tuđcie i pozajmljenice, sve vrste reči i tvorbena pravila.

Primer dela napisanog čistim engleskim jezikom, Uncleftish beholdnig (Atomic Theory)