Jolaj
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Jolaj (grč. Iolaos, lat. Iolaus) je sin Heraklovog polubrata Ifikla i njegove druge žene Automeduze.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Jolaj je pomogao Heraklu u borbi sa lernejskom Hidrom i ubio ogromnog raka koji je Hidri pritekao u pomoć.
Jolaj je, zajedno sa junakom Meleagrom, sudelovao u pohodu i lovu na kalidonskog vepra, a sa Jasonom i u pohodu Argonauta u Kalhidi.
Jolaj se svugde i na svakom mestu ponašao kako dolikuje jednom junaku, a kada je Heraklo, izvršavajući zadatak Euristeja, lutao po svetu, on mu je, ostavši kući, tešio ženu. Na kraju se Jolaj zaljubio u Heraklovu ženu, a on mu je velikodušno nju i prepustio.
Jolajova smrt[uredi | uredi izvor]
Posle smrti Herakla, Jolaj je došao u Atinu da brani Heraklove potomke, i da, i pored svojih poodmaklih godina, stane rame uz rame sa kraljem Demofontom u borbi protiv Euristeja, koji je došao u Atinu po potomke Herakla.
Jolaj je zamolio Heraklovog sina Hila da mu da borna kola i krenuo je na Euristeja. U borbi sa njim shvatio je da nema dovoljno snage, i očajan zbog svoje starosti i slabosti, pozvao je bogove u pomoć, da mu, makar samo na tren podare mladost i snagu. Bogovi, kojima je Jolaj prvi put uputio molbu, ispuniše mu želju i spustiše taman oblak koji se obavio oko Jolaja. Kada se oblak razišao, na kolima je stajao Jolaj u cvetu svoje mladosti i u punoj snazi. Jolaj je tada lako zarobio Euristeja i doveo ga je u Atinu.
Zadovoljan što su mu bogovi pomogli i zbog vraćene mladosti, Jolaj je spokojan umro.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zamarovski 1985, str. 166.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
