Облак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Облаци

Облаци настају кондезацијом и сублимацијом водене паре у слободној атмосфери. Они се, дакле састоје из ситних капљица воде и честица леда. Да би дошло до формирања облака, ваздух мора да садржи довољну количину водене паре, да му температура опада и да се у њему налазе кондензациона језгра која су неопходна за почетак образовања водених капљица и ледених кристала. Између облака и магле нема суштинских разлика. На пример, магла образована на планинским странама за посматраче из нижих долинских предела је облак.

Класификација облака[уреди]

Облаци се сврставају у групе на основу:

  • 1 њиховог облика
  • 2 начина постанка
  • 3 висине
  • 4 физичког састава

Подјела према облику[уреди]

Према спољашњем изгледу облаци се могу подијелити на три основна и више прелазних облика. Три основна облика су:

  • 1 Стратуси
  • 2 Кумулуси
  • 3 Цируси

Стратуси[уреди]

Стратуси су слојевити облаци који настају принудним уздизањем или турбулентним мјешањем ваздуха.

Кумулуси[уреди]

Кумулуси су гомиласти облаци који настају у нестабилној атмосфери, гдје су изражена вертикална кретања ваздуха. Њихов развој зависи од: притиска, релативне влажности ваздуха, подлоге изнад које се обликује, промјени температуре са висином.

Цируси[уреди]

Цируси су облаци који настају у областима јаких висинских вјетрова.

Подела облака према висини[уреди]

Високи облаци[уреди]

Високи облаци су ледени облаци, с температуром нижом од -35°Ц, те се због тога састоје искључиво од кристалића леда. Мале су дебљине, обично бијеле боје и из њих се не излучују падавине. У ову групу спадају:

Cirrus (Cr)[уреди]

Цируси су високи облаци који се најчешће јављају, када је лијепо вријеме. То су раздвојени облаци влакнастог изгледа, у виду бијелих трака. Обично се јављају на надморским висинама између 3 и 8 км у поларним, између 5 и 13 км у умјереним и између 6 и 18 км у тропским областима.

Цируси

Cirrocumulus (Cc)[уреди]

Цирокумулуси се ријетко се јављају, и покривају мањи дио неба. Ови облаци се јављају на висини од 5 до 7 км. Изгледају као грудве снијега. Због грудвичастог облика обично најављују промјену времена – погоршање.[1]

Cirrostratus (Cs)[уреди]

Циростратуси су високи облаци који прекривају цијело небо као вео. Могу да се јаве при заласку Сунца, усред дана или усред ноћи. Најчешће се јављају на висинама изнад 3 км у поларним, изнад 5 км у умјереним и изнад 6 км у тропским областима.

Циростратус

Средњи облаци[уреди]

Средњи облаци су мјешовити облаци леда и воде, с температуром од -10 до -35°Ц. У ову групу спадају:

Altocumulus (Ac)[уреди]

Алтокумулуси су сиви или бијели облаци у виду плоча или грудви, обично правилно распоређених. Најчешће се јављају на висинама између 2 и 4 км у поларним, 2 и 7 км у умјереним и 2 и 8 км у тропским областима.

Алтокумулус

Altostratus (As)[уреди]

Алтостратус је сив или плавичаст, избраздан или уједначен облачни слој који обично покрива цијело небо. Из алтостратуса се могу излучивати падавине оштријег интензитета. Алтостратус се најчешће се јавља на висинама између 2 и 4 км у поларним, између 2 и 7 км у умјереним и између 2 и 8 км у тропским областима. Дебљина Алтостратуса може да буде од 1000 до преко 5000 метара.

Ниски облаци[уреди]

Ниски облаци су углавном састављени од водених капљица. Могу да садрже снијег и ледене кристалиће на ниским температурама. У ову групу спадају:

Nimbostratus (Ns)[уреди]

Нимбостратус је тамносиви облак, велике дебљине, који у потпуности заклања Сунце и Мјесец. Видљивост испод овог облака је смањена, због испаравања кише која пада. Нимбостратус се јавља на надморским висинама између 2 и 4 км у поларним, између 2 и 7 км у умјереним и између 2 и 8 км у тропским областима. Његова дебљина се креће од 2 до 8 км.

Нимбостратус

Stratocumulus (Sc)[уреди]

Стратокумулус је сивобјеличаст танак слој, састављен од раздвојених или састављених грудви или плоча. Из овог облака понекад пада слаба киша или снијег. Обично се јавља на висини мањој од 2км. Дебљина стратокумулуса се креће од 500 до 1000 метара.

Стратокумулус

Stratus (St)[уреди]

Стратус је ниски облак сиве боје, који покрива цијело небо. Понекад из њега падају сипећа киша или ситан зрнаст снијег. Стратус се обично јавља на надморским висинама од 2 км. Дебљина овог облака се креће између 10 и неколико стотина метара.

Стратус

Облаци вертикалног развитка[уреди]

Облаци вертикалног развитка настају интензивним вертикалним уздизањем ваздуха у нестабилној атмосфери. Овој групи припадају:

Cumulusi (Cu)[уреди]

Кумулуси су издвојени, густи, јасно оивичени облаци, који се вертикално развијају у облике нарастајућих гомила. Кумулуси слабијег вертикалног развића су кумулуси лијепог времена, а из већих и више развијених кумулуса који личе на карфиол мође доћи до излучивања пљусковитих падавина.

Кумулус

Cumulonimbus (Cb)[уреди]

Кумулонимбус је олујни облак знатног вертикалног простирања. База облака је тамне боје и прилично равна. Обично настаје из великих и развијених кумулуса. Доњи дио облака је састављен од водених капи, средишњи из мјешовитог састава, а горњи дио се састоји од кристалића леда. Из кумулонимбуса се излучују пљусковите падавине – киша, снијег или град, уз олујни вјетар и електрична пражњења. Висина облака се креће између 2 и 3 км, али може бити и преко 15 км.

Кумулонимбус

Подјела облака према физичком саставу[уреди]

Облаци се могу састојати од водених капљица, кристалића леда или могу бити мјешовитог састава. У зависности од састава облаци могу бити:

  • 1 колоидно-стабилни – облаци који се састоје од кристалића леда или сићушних капљица.
  • 2 колоидно-лабилни – облаци који су мјешовитог састава или се састоје од већих водених капљица различитих димензија
  • 3 колоидно-слаболибни – облаци који се састоје од кристалића леда или мањих водених капљица различитих димензија.


Спољашње везе[уреди]

  1. ^ Cirrocumulus1 - NOAA.jpg