Облак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Облаци

Облаци настају кондезацијом и сублимацијом водене паре у слободној атмосфери. Они се, дакле састоје из ситних капљица воде и честица леда. Да би дошло до формирања облака, ваздух мора да садржи довољну количину водене паре, да му температура опада и да се у њему налазе кондензациона језгра која су неопходна за почетак образовања водених капљица и ледених кристала. Између облака и магле нема суштинских разлика. На пример, магла образована на планинским странама за посматраче из нижих долинских предела је облак.


Подела облака према облику[уреди]

Кишни облаци

Облаци се међу собом много разликују по изгледу, висини, саставу итд. Прву класификацију облака предложио је 1803. године Енглез Л. Говард. Он је све облаке сврстао у четири категорије: перјасте, гомиласте, слојевите и кишне. Крајем XIX века усвојена је међународна класификација облака са 10 основних типова:

  • 1 Перјасти - Cirrus (Ci)
  • 2 Перјасто-гломиласти - Cirrocumulus (Cc)
  • 3 Перјасто-слојевити - Cirrostratus (Cs)
  • 4 Високо-гомиласти - Altocumulus (Ac)
  • 5 Високо-слојевити - Altostratus (As)
  • 6 Слојевито-кишни - Nimbostratus (Ns)
  • 7 Слојевито-гомиласти - Stratocumulus (Sc)
  • 8 Слојевити - Stratus (St)
  • 9 Гомиласти - Cumulus (Cu)
  • 10 Гомиласто-кишни - Cumulonimbus (Cb)

Подела облака према висини[уреди]

Према висини на којој се налазе, облаци се деле на високе, средње и ниске облаке и облаке вертикалног развитка. Високи облаци леже на висини од 6 до 14 km. У њих спадају цируси, цирокумулуси и циростратуси. Средњи облаци се налазе на висини од 2 до 6 km. То су алтокумулуси и алтостратуси. Ниски облаци леже на висинама мањим од 2 km. То су: нимбостратуси, стратуси и стратокумулуси. У облаке вертикалног развитка спадају кумулуси и кумулонимбуси. Њихова основа лежи на висини ниских облака, а врхови у нивоу средњих и високих облака.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Облак