Љубичастозелена красница
| Ljubičasto-zelena krasnica | |
|---|---|
| |
| Russula cyanoxantha | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Russula cyanoxantha (Schaeff.) Fr.
| |
Ljubičasto-zelena krasnica (Russula cyanoxantha) je vrsta jestive pečurke. Naseljava i listopadne i četinarske šume. Raste od jula do oktobra. U Srbiji ima status strogo zaštićene vrste prema Pravilniku o progašenju strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
- Šešir je ljubičastozelene boje, po čemu je i dobila naziv. Prečnika do 15 cm, mesnat zaobljen pa raširen i udubljen u sredini.[2]
Russula cyanoxantha 192.jpg|thumb|Russula cyanoxantha
- Listići su elastični, gusti, beli, ali pomalo i plavičasti. Pri dodiru se ne lomi, što je odvaja od nekih sličnih vrsta.[2]
Russula cyanoxantha 19.jpg|thumb|Russula cyanoxantha
- Drška je bela, čvrsta, mesnata i krta. Veličine 10 x 3,5 cm.[2]
- Meso je veoma čvrsto, belo, ali kasnije postaje bledosivo. Veoma je ukusno, ali nema miris. Preporučuje se da se sprema na žaru.[2]
Mere opreza[uredi | uredi izvor]
Ovu vrstu je moguće zameniti sa zelenom pupavkom.[2]
 | Napomena: Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo. Stoga vam nikako ne preporučujemo da, ako želite da skupljate gljive, koristite samo opis iz ovog članka kako biste ih prepoznali, već da se temeljnije i detaljnije obavestite o izgledu iste kao i načinu za njeno prepoznavanje kod nekog stručnjaka za gljive. |
Srodne vrste[uredi | uredi izvor]
Poznato je oko 700 vrsta roda Russula.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 01. 08. 2018. g. Pristupljeno 09. 11. 2017.
- ^ a b v g d Martić, M. 2003. Naše gljive. Legenda: Čačak. ISBN 978-86-7784-049-5.
