Ljudska prava u Alžiru
Ozbiljni izazovi za ljudska prava u Alžiru uključuju značajna ograničenja slobode udruživanja, okupljanja i kretanja, uz državnu kontrolu nad slobodom izražavanja i štampe, široku korupciju, nekažnjivost službenika, prekomernu upotrebu istražnog zatvora, podstandardne zatvorske uslove, zatvorenike zlostavljanje, odsustvo slobodnog pravosuđa, nasilje i diskriminacija žena, ograničena radnička prava i samovoljna ubistva od strane vladinih agenata.[1] Tokom 2017. Human Rights Watch je izvestio da je alžirska vlada sve više pribegla krivičnom gonjenju blogera, novinara i medijskih ličnosti zbog miroljubivog govora, putem članaka u krivičnom zakonu zemlje koji kriminalizuju „vređanje predsednika“, „vređanje državnih zvaničnika“ i „ocrnjivanje islama“, pored toga što je mirne demonstracije odbacio kao „neovlašćena okupljanja“.[2]
Godine 2011. alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika, koji je bio na vlasti od 1999. do 2019.[3] ukinuo je vanredno stanje koje je bilo na snazi od završetka građanskog rata u Alžiru 2002. godine, kao rezultat protesta Arapskog proleća, koji se dogodio širom arapskog sveta.[4][5]
Buteflika je podneo ostavku 2019. nakon višemesečnih protesta nakon izjave o svojoj nameri da se kandiduje za peti predsednički mandat. Nakon prelaznog perioda, Abdelmadjid Tebboune je izabran za predsednika, koji se izjasnio u korist demonstranata.[6] Uprkos tome, Human Rights Watch je 2021. izvestio da je alžirska vlada nastavila da hapsi i zatvara demonstrante, aktiviste i novinare iz pokreta Hirak, uporedo sa izmenama ustava zemlje kako bi se ograničila sloboda govora i dodatno smanjila nezavisnost pravosuđa.[7]
Alžir je od strane Fridom hausa kategorisan kao „neslobodan“ otkako je počeo da objavljuje takve ocene 1972. godine, sa izuzetkom 1989, 1990. i 1991. godine, kada je zemlja označena kao „delimično slobodna“.[8] U meri u kojoj postoji demokratija u današnjem Alžiru, ona je zasnovana na tri zakona:
- Zakon o političkim partijama (1989, izmenjen i dopunjen 1997), koji je dozvoljavao više političkih partija
- Zakon o udruženjima (1987, izmenjen 1990), koji je dozvoljavao osnivanje udruženja
- Zakon o informisanju (1990), koji je otvorio put nezavisnim medijima.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „2010 Human Rights Report: Algeria”. US Department of State. Pristupljeno 19. 1. 2013.
- ^ „Algeria Events of 2016”. Human Rights Watch.
- ^ „Algeria's Abdelaziz Bouteflika resigns after mass protests”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-31.
- ^ „Algeria lifts 19-year-old state of emergency”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-02-24. Pristupljeno 2022-01-31.
- ^ „Two-decade 'state of emergency' to be lifted by month's end”. France 24 (na jeziku: engleski). 2011-02-16. Pristupljeno 2022-01-31.
- ^ „Le Président Tebboune assure que le Hirak est un phénomène salutaire et me en garde contre toute tentative d'infiltration”. Algérie Presse Service. 20. 2. 2020. Pristupljeno 10. 4. 2021.
- ^ „World Report 2021: Rights Trends in Algeria”. Human Rights Watch (na jeziku: engleski). 2020-12-11. Pristupljeno 2021-04-10.
- ^ „Freedom in the World”. Freedom House. Pristupljeno 19. 1. 2013.