Алжир
Координате: 27° 15' СГ Ш, 3° 27' ИГД
| Химна Касаман |
|
.svg) |
|
| Главни град | Алжир |
| Службени језик | арапски |
| Председник: | Абделазиз Бутефлика |
| Премијер: | Ахмед Ујахиа |
| Независност: | Од Француске 5. јула, 1962. |
| Површина | |
| - Укупно | 2.381.741 km² (10.) |
| Становништво | |
| - 2005. | 32.930.091 (35.) |
| - Густина | 14/km² |
| Валута | Алжирски динар |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .dz |
| Позивни број | +213 |
Народна Демократска Република Алжир (арап. الجزائر, al-Ğazā’ir — острва) је највећа држава у Африци. Налази се у северозападној Африци. Алжир, средња од магреб држава, излази на Средоземно море на северу, граничи се са Тунисом на североистоку, Либијом на истоку, Нигером на југоистоку, Малијем и Мауританијом на југозападу, и Мароком на западу.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте чланак Историја Алжира |
Домородачко берберско становништво Алжира је било под влашћу страних окупатора 3000 година. Феничани (1000. п. н. е.) и Римљани (200. п. н. е.) били су најзначајнији окупатори, све до доласка Арапа у 8. веку. Ипак, освајања нису била једносмерна; у средњем веку берберска династија Фатмид, пореклом из Алжира, преузела је власт над Египтом, мада је убрзо напустила северну Африку.
Алжир су у Отоманску империју уврстили Каир ад Дин и његов брат Аруј који су Алжирску обалу користили као базу за пиратске походе. Њихова пиратерија је врхунац достигла око 1600. године, а после се центар активности помера у Триполи, Либија. Под изговором увреде њиховог конзула, Французи су извршили инвазију на Алжир (Algiers) 1830. године. Жесток отпор од људи као што је Емир Абделкадер успорили су освајање Алжира које је технички комплетирано тек почетком 20. века.
Ипак, у међувремену су Французи уврстили Алжир у саставни део метрополске Француске, и тај статус је трајао до колапса четврте републике. Десетине хиљада досељеника из Француске, Италије, Шпаније, и са Малте је дошло у Алжирску приморску равницу где су оснивали фарме и заузимали најбоље делове алжирских градова, користећи француску владавину и њену конфискацију јавног земљишта. Људи европског порекла у Алжиру (такозвани pied-noir), алжирски староседеоци-Јевреји су били пуноправни држављани Француске почев од краја 19. века - за разлику од велике већине алжирских Муслимана који су остали изван француског закона, и нису имали ни француско држављанство ни право гласа. Ткање алжирског друштва је било напето до пуцања у овом периоду: писменост је масовно опадала, док се због конфискација земље већина становништва све више узбуњивала.
Године 1954. Национални фронт за ослобођење (FLN) је започео герилски Алжирски рат за независност; после готово деценије урбаног и руралног ратовања, успели су да изгурају Французе 1962. Већина од 1.025.000 pieds-noirs, као и 91.000 harkis (про-француских Алжираца муслимана), или око 10% становништва Алжира је 1962. побегло из Алжира у Француску, за само неколико месеци.
Први алжирски председник, вођа ФЛН-а, Ахмед Бен Бела, је био збачен од стране свог некадашњег савезника, и министра одбране, Хуарија Бумедиена, 1965. Алжир је потом био релативно стабилан наредних скоро 25 година, под једнопартијским социјализмом Бумедиена и његових наследника.
Током 1990-тих, Алжир је запао у крвави грађански рат, пошто је војска спречила исламистичку политичку партију, Исламски Фронт Спаса, да преузме власт, после првих вишепартијских избора. више од 100.000 људи је побијено, често у ничим изазваним масакрима цивила, од стране герилских група попут Оружане исламске групе.
[уреди] Политика
|
За више информација погледајте чланак Политика Алжира |
На челу државе је председник републике чији мандат траје 5 година. Алжир има универзално право гласа. Председник је на челу Савета министара и Високог безбедносног савета. Он поставља премијера, који је на челу владе. Премијер поставља Савет министара.
Алжирски парламент је дводомни, састављен од доњег дома, Националног народног већа (APN), са 380 чланова и горњег дома, Националног савета, са 144 члана. APN се бира на сваких 5 година.
[уреди] Покрајине
|
За више информација погледајте чланак Покрајине Алжира |
Алжир је подељен у 48 wilayas, или покрајина:
|
|
[уреди] Географија
|
За више информација погледајте чланак Географија Алжира |
Већина обалског појаса је брдовита, понегде чак планинска, и има неколико (мало) добрих лука. Територија јужно од обале, Тел, је плодна. Даље на југу се протеже Планина Атлас, и пустиња Сахара. Алжир (Algiers), Оран и Константин су највећи градови.
Клима Алжира је сува и врућа, мада је обалска клима блага, а зиме у планинским пределима могу бити оштре.
[уреди] Привреда
|
За више информација погледајте чланак Привреда Алжира |
Сектор угљоводоника је подршка привреде, учествујући са 60% у буџету, 30% у БДП-у и са преко 95% у заради из извоза. Алжир је пети у свету по резервама природног гаса и други је у свету по извозу гаса; 14ти је по резервама уља.
Алжир има велике спољне дугове. Финансијски и економски индикатори су се поправили средином 1990-тих, делом због политике реформи подржаних од стране ММФ-а, и репрограма дуга Париском клубу. Алжирске финансије су имале користи током 2000. и 2001. од привременог скока цена нафте, и чврсте државне фискалне политике, што је довело до великог раста трговинског суфицита, рекордно високих девизних резерви, и редукције спољног дуга. Константни владини напори да развије разноврсност привреде привлачењем страних и домаћих инвестиција изван енергетског сектора су имали малог успеха у смањивању високе незапослености, и унапређењу животног стандарда. 2001, влада је потписала споразум са Европском унијом, који би требало да снизи таксе, и повећа трговину.
[уреди] Демографија
|
За више информација погледајте чланак Демографија Алжира |
Око 90% Алжираца живи у северним, приобалним деловима Алжира, али око 1,5 милиона Бедуина живи на југу у пустињи. Мешана берберска и арапска популација је углавном исламске вероисповести (99%); остале религије су заступљене само у екстремно малим групама, углавном сачињеним од странаца.
Званични језик је Арапски, матерњи језик за око 80% популације, која користи дијалекатску форму „Дарџа“ („Darja“); осталих отприлике 20% говори берберске језике попут Кабиле, (Kabyle), Чауиа (Chaouia), Тамахака (Tamahaq) (осим једне оазе, Табелбала, где се говори дијалекат језика Сонгај (Songhay).) Доста људи говори француски, али то је језик који се махом учи у школама, а врло ретко је матерњи језик.
[уреди] Култура
|
За више информација погледајте чланак Култура Алжира |
Раи, локално развијена форма поп музике, је врло популарна у Алжиру, а ужива и популарност у иностранству, махом у Француској где живи велики број Алжираца. Традиционалније форме укључују Чааби музику (Chaabi music) (алжирска фолк музика), и Андалузијску музику (Andalusi music), „класичну“ музику Алжира, descended from the courtly tradition of Moorish Spain.
Види такође:
[уреди] Види још
- Музика у Алжиру
- Комуникације у Алжиру
- Превоз у Алжиру
- Војска Алжира
- Спољни односи Алжира
- Археологија Алжира
- Листа градова у Алжиру
[уреди] Спољашње везе
- CIA - The World Factbook -- Algeria - CIA's Factbook on Algeria
- Library of Congress Portals to the World - Algeria
- World History Blog - History of Algeria
- Travel guide to Algeria
- Алжирско-Мароканска граница је због пљачки туриста понекад затворена
[уреди] Званичне државне странице
- El Mouradia - Званични сајт председника (((fr)) ((ar)))
- National People's Assembly - Званични сајт владе
 |
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко (Западна Сахара) · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска Острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Јужни Судан · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшелска Острва · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
Зависне територије |
||
|
|||||||||||||||||
