Алжир

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 27° 15' СГ Ш, 3° 27' ИГД

Народна Демократска Република Алжир
الجمهورية الجزائرية الديمقراطية الشعبية
République Algérienne Démocratique et Populaire
Застава Алжира Грб Алжира
Застава Грб
Химна
Касаман
Положај Алжира
Главни град Алжир
Службени језик арапски
Председник: Абделазиз Бутефлика
Премијер: Јусеф Јусфи
Независност: Од Француске
5. јула, 1962.
Површина  
 — укупно 2.381.741 km² (10)
Становништво  
 — 2013. 38.087.812 (35)
 — густина 14/km² 
Валута Алжирски динар
Временска зона UTC +1
Интернет домен .dz
Позивни број +213

Алжир, или службено Народна Демократска Република Алжир (арап. الجزائر , al-Ğazā’ir — острва) је највећа држава у Африци. Налази се у северозападној Африци [1], у средњем делу Магреба са излазом на Средоземно море на северу. Граничи се са Тунисом на североистоку, Либијом на истоку, Нигером на југоистоку, Малијем и Мауританијом на југозападу, и Мароком на западу.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Алжира

Алжир је највећа држава у Африци, највећа Арапска држава и највећа држава Медитеранског басена.

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Топографска карта Алжира

Већина обалског појаса је брдовита, понегде чак планинска, и има неколико (мало) добрих лука. Територија јужно од обале, Тел, је плодна. Даље на југу се протеже Планина Атлас, и пустиња Сахара. Алжир (Algiers), Оран и Константин су највећи градови.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима Алжира је сува и врућа, мада је обалска клима блага, а зиме у планинским пределима могу бити оштре.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Алжира

Домородачко берберско становништво Алжира је било под влашћу страних окупатора 3000 година. Феничани (1000. п. н. е.) и Римљани (200. п. н. е.) били су најзначајнији окупатори, све до доласка Арапа у 8. веку. Ипак, освајања нису била једносмерна; у средњем веку берберска династија Фатмид, пореклом из Алжира, преузела је власт над Египтом, мада је убрзо напустила северну Африку.

Алжир су у Отоманску империју уврстили Каир ад Дин и његов брат Аруј који су Алжирску обалу користили као базу за пиратске походе. Њихова пиратерија је врхунац достигла око 1600. године, а после се центар активности помера у Триполи, Либија. Под изговором увреде њиховог конзула, Французи су извршили инвазију на Алжир (Algiers) 1830. године. Жесток отпор од људи као што је Емир Абделкадер успорили су освајање Алжира које је технички комплетирано тек почетком 20. века.

Ипак, у међувремену су Французи уврстили Алжир у саставни део метрополске Француске, и тај статус је трајао до колапса четврте републике. Десетине хиљада досељеника из Француске, Италије, Шпаније, и са Малте је дошло у Алжирску приморску равницу где су оснивали фарме и заузимали најбоље делове алжирских градова, користећи француску владавину и њену конфискацију јавног земљишта. Људи европског порекла у Алжиру (такозвани pied-noir), алжирски староседеоци-Јевреји су били пуноправни држављани Француске почев од краја 19. века - за разлику од велике већине алжирских Муслимана који су остали изван француског закона, и нису имали ни француско држављанство ни право гласа. Ткање алжирског друштва је било напето до пуцања у овом периоду: писменост је масовно опадала, док се због конфискација земље већина становништва све више узбуњивала.

Године 1954. Фронт националног ослобођења (FLN) је започео герилски Алжирски рат за независност; после готово деценије урбаног и руралног ратовања, успели су да изгурају Французе 1962. Већина од 1.025.000 pieds-noirs, као и 91.000 harkis (профранцуских Алжираца муслимана), или око 10% становништва Алжира је 1962. побегло из Алжира у Француску, за само неколико месеци.

Први алжирски председник, вођа ФЛН-а, Ахмед Бен Бела, је био збачен од стране свог некадашњег савезника, и министра одбране, Хуарија Бумедијена, 1965. Алжир је потом био релативно стабилан наредних скоро 25 година, под једнопартијским социјализмом Бумедијена и његових наследника.

Током 1990-их, Алжир је запао у крвави грађански рат, пошто је војска спречила исламистичку политичку партију, Фронт исламског спаса, да преузме власт, после првих вишепартијских избора. више од 100.000 људи је побијено, често у ничим изазваним масакрима цивила, од стране герилских група попут Оружане исламске групе.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Алжира

На челу државе је председник републике чији мандат траје 5 година. Алжир има универзално право гласа. Председник је на челу Савета министара и Високог безбедносног савета. Он поставља премијера, који је на челу владе. Премијер поставља Савет министара.

Алжирски парламент је дводомни, састављен од доњег дома, Националног народног већа (APN), са 380 чланова и горњег дома, Националног савета, са 144 члана. APN се бира на сваких 5 година.

Покрајине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Покрајине Алжира
Мапа Алжира са покрајинама

Алжир је подељен у 48 wilayas, или покрајина:

  1. Адрар (Adrar)
  2. Шлеф (Chlef)
  3. Лагуат (Laghouat)
  4. Ум ел Буаги (Oum el Bouaghi)
  5. Батна (Batna)
  6. Беџаја (Bejaia)
  7. Бискра (Biskra)
  8. Бешар (Bechar)
  9. Блида (Blida)
  10. Бујра (Bouira)
  11. Таманрасет (Tamanghasset)
  12. Тебеса (Tebessa)
  13. Тлемсен (Tlemcen)
  14. Тијарет (Tiaret)
  15. Тизи Узу (Tizi Ouzou)
  16. Алжир (Alger)
  17. Џелфа (Djelfa)
  18. Џиџел (Jijel)
  19. Сетиф (Setif)
  20. Сајида (Saida)
  21. Скикда (Skikda)
  22. Сиди Бел Абес (Sidi Bel Abbes)
  23. Анаба (Annaba)
  24. Гелма (Guelma)
  25. Константин (Constantine)
  26. Медеја (Medea)
  27. Мостаганем (Mostaganem)
  28. Мсила (M'Sila)
  29. Маскара (Muaskar)
  30. Варгла (Ouargla)
  31. Оран (Oran)
  32. Ел Бајад (El Bayadh)
  33. Илизи (Illizi)
  34. Борџ Бу Арериџ (Bordj Bou Arreridj)
  35. Бумердес (Boumerdes)
  36. Ел Тарф (El Taref)
  37. Тиндуф (Tindouf)
  38. Тисемсилт (Tissemsilt)
  39. Ел Ујед (El Oued)
  40. Хеншела (Khenchela)
  41. Сук Ахрас (Souk Ahras)
  42. Типаса (Tipaza)
  43. Мила (Mila)
  44. Ајн Дефла (Ain Defla)
  45. Нама (Naama)
  46. Ајн Темушент (Ain Temouchent)
  47. Гардаја (Ghardaia)
  48. Релизан (Relizane)

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Алжира

Сектор угљоводоника је подршка привреде, учествујући са 60% у буџету, 30% у БДП-у и са преко 95% у заради из извоза. Алжир је пети у свету по резервама природног гаса и други је у свету по извозу гаса; 14ти је по резервама уља.

Алжир има велике спољне дугове. Финансијски и економски индикатори су се поправили средином 1990-их, делом због политике реформи подржаних од стране ММФ-а, и репрограма дуга Париском клубу. Алжирске финансије су имале користи током 2000. и 2001. од привременог скока цена нафте, и чврсте државне фискалне политике, што је довело до великог раста трговинског суфицита, рекордно високих девизних резерви, и редукције спољног дуга. Константни владини напори да развије разноврсност привреде привлачењем страних и домаћих инвестиција изван енергетског сектора су имали малог успеха у смањивању високе незапослености, и унапређењу животног стандарда. 2001, влада је потписала споразум са Европском унијом, који би требало да снизи таксе, и повећа трговину. БДП по становнику 2012. године је био $7500, што Алжир сврстава у богатије земље у Африци.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Алжира
Главни град Алжир

Око 90% Алжираца живи у северним, приобалним деловима Алжира, али око 1,5 милиона Бедуина живи на југу у пустињи. Мешана берберска и арапска популација је углавном исламске вероисповести (99%); остале религије су заступљене само у екстремно малим групама, углавном сачињеним од странаца.

Званични језик је Арапски, матерњи језик за око 80% популације, која користи дијалекатску форму „Дарџа“ („Darja“); осталих отприлике 20% говори берберске језике попут Кабиле, (Kabyle), Чауиа (Chaouia), Тамахака (Tamahaq) (осим једне оазе, Табелбала, где се говори дијалекат језика Сонгај (Songhay).) Доста људи говори француски, али то је језик који се махом учи у школама, а врло ретко је матерњи језик.

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Алжира
Тројезични знак на арапском, берберском и француском језику

Раи, локално развијена форма поп музике, је врло популарна у Алжиру, а ужива и популарност у иностранству, махом у Француској где живи велики број Алжираца. Традиционалније форме укључују Чааби музику (Chaabi music) (алжирска фолк музика), и Андалузијску музику (Andalusi music), „класичну“ музику Алжира, descended from the courtly tradition of Moorish Spain.

Види такође:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :