Људска права у Алжиру
Озбиљни изазови за људска права у Алжиру укључују значајна ограничења слободе удруживања, окупљања и кретања, уз државну контролу над слободом изражавања и штампе, широку корупцију, некажњивост службеника, прекомерну употребу истражног затвора, подстандардне затворске услове, затворенике злостављање, одсуство слободног правосуђа, насиље и дискриминација жена, ограничена радничка права и самовољна убиства од стране владиних агената.[1] Током 2017. Human Rights Watch је известио да је алжирска влада све више прибегла кривичном гоњењу блогера, новинара и медијских личности због мирољубивог говора, путем чланака у кривичном закону земље који криминализују „вређање председника“, „вређање државних званичника“ и „оцрњивање ислама“, поред тога што је мирне демонстрације одбацио као „неовлашћена окупљања“.[2]
Године 2011. алжирски председник Абделазиз Бутефлика, који је био на власти од 1999. до 2019.[3] укинуо је ванредно стање које је било на снази од завршетка грађанског рата у Алжиру 2002. године, као резултат протеста Арапског пролећа, који се догодио широм арапског света.[4][5]
Бутефлика је поднео оставку 2019. након вишемесечних протеста након изјаве о својој намери да се кандидује за пети председнички мандат. Након прелазног периода, Абделмадјид Теббоуне је изабран за председника, који се изјаснио у корист демонстраната.[6] Упркос томе, Human Rights Watch је 2021. известио да је алжирска влада наставила да хапси и затвара демонстранте, активисте и новинаре из покрета Хирак, упоредо са изменама устава земље како би се ограничила слобода говора и додатно смањила независност правосуђа.[7]
Алжир је од стране Фридом хауса категорисан као „неслободан“ откако је почео да објављује такве оцене 1972. године, са изузетком 1989, 1990. и 1991. године, када је земља означена као „делимично слободна“.[8] У мери у којој постоји демократија у данашњем Алжиру, она је заснована на три закона:
- Закон о политичким партијама (1989, измењен и допуњен 1997), који је дозвољавао више политичких партија
- Закон о удружењима (1987, измењен 1990), који је дозвољавао оснивање удружења
- Закон о информисању (1990), који је отворио пут независним медијима.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „2010 Human Rights Report: Algeria”. US Department of State. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ „Algeria Events of 2016”. Human Rights Watch.
- ^ „Algeria's Abdelaziz Bouteflika resigns after mass protests”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Algeria lifts 19-year-old state of emergency”. Reuters (на језику: енглески). 2011-02-24. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Two-decade 'state of emergency' to be lifted by month's end”. France 24 (на језику: енглески). 2011-02-16. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Le Président Tebboune assure que le Hirak est un phénomène salutaire et me en garde contre toute tentative d'infiltration”. Algérie Presse Service. 20. 2. 2020. Приступљено 10. 4. 2021.
- ^ „World Report 2021: Rights Trends in Algeria”. Human Rights Watch (на језику: енглески). 2020-12-11. Приступљено 2021-04-10.
- ^ „Freedom in the World”. Freedom House. Приступљено 19. 1. 2013.