Džejn Kolden

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džejn Kolden
Datum rođenja(1724-03-27)27. mart 1724.
Mesto rođenjaNjujork, Britanska Amerika
Datum smrti10. mart 1766.(1766-03-10) (41 god.)
Mesto smrtiNjujork , SAD
RoditeljiCadwallader Colden
Alice Colden

Džejn Kolden (Njujork, 27. mart 1724 — Njujork , 10. mart 1766) je bila američka botaničarka[1] ‍:53–4opisana kao „prvi botaničar njenog pola u svojoj zemlji“ od strane Ase Greja 1843.[2] Iako nije bila priznata u savremenim botaničkim publikacijama, napisala je niz pisama zbog kojih je botaničar Džon Elis pisao Karlu Lineu o njenom radu koji primenjuje Lineov sistem identifikacije biljaka na američku floru, za šta je botaničar Piter Kolinson izjavio da „zaslužuje da bude slavljena“.[1] ‍:54[3] Savremene nauke tvrde da je ona bila prva žena botaničarka koja je radila u Americi, ignorišući, između ostalih, Mariju Sibilu Merijan ili Ketrin Žeremi. Koldenovu su kao botaničarku poštovali mnogi istaknuti botaničari uključujući Džona Bartrama, Pitera Kolinsona, Aleksandra Gardena i Karla Linea. Džejn Kolden je najpoznatija po svom rukopisu bez naslova, koji se nalazi u Britanskom muzeju, u kojem opisuje floru doline Hadson u regionu Njuburg u državi Njujork, uključujući crteže tušem 340 različitih vrsta.[3]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Naslovnu stranicu je rukopisu Džejn Kolden dodao Ernst Gotfrid Baldinger 1801.

Džejn Kolden je rođena u Njujorku, kao peto dete Kadvaladera Koldena, koji je bio lekar koji se školovao na Univerzitetu u Edinburgu i koji se uključio u politiku i upravljanje Njujorkom nakon što je stigao iz Škotske 1718, i Alis Kristi Kolden, ćerke sveštenika, tako da je odrasla u Škotskoj u intelektualnoj atmosferi. Gospođa Kolden se često naziva „sposobnim instruktorom svoje dece“.[4] Školovala se kod kuće i otac joj je pružio botaničku obuku prema novom sistemu klasifikacije koji je razvio Karl Line.[5] Selidba porodice na imanje od 1.200 ha u okrugu Orindž podstakla je botanička interesovanja i Kadvaladera i Džejn Kolden.[6] Kadvalader Kolden je bio prvi koji je primenio sistem botaničke klasifikacije koji je razvio švedski botaničar Karl Line na američku zbirku biljaka i preveo je tekst Lineovih knjiga na engleski.[7]

Zbog nedostatka škola i bašta u okolini, Džejnin otac je pisao Piteru Kolinsonu, gde se raspitivao o slanju „najboljih rezova ili slika biljaka za koju bih svrhu kupio za nju Morisonovu Historia plantarum, ili ako poznajete neku bolju knjigu za ovu svrhu, pošto ste bolji sudija od mene, ja ću vam biti zahvalan da izaberete“[8] kako bi Džejn nastavila studije botaničkih nauka. Osim što je nabavio biblioteke i uzorke za svoju ćerku, Kadvalader ju je takođe okružio naučnicima istomišljenicima, uključujući Pitera Kalma i Vilijama Bartrama. Godine 1754, značajan skup sa Aleksandrom Gardenom i Vilijamom Bartramom je još više podstakao Džejnina interesovanja i omogućio da saradnja i prijateljstvo između Džejn i Gardena procveta.[8] Garden, aktivni sakupljač lokalne flore, kasnije se dopisivao sa Džejn, razmenjivao semena i biljke sa njom i upućivao je u očuvanje leptira. Kadvalader je o svojoj ćerki napisao u pismu dr Džonu Frederiku Gronovijusu, Lineovom kolegi iz 1755. godine, da ona poseduje „prirodnu sklonost čitanju i prirodnu radoznalost za prirodnu filozofiju i prirodnu istoriju“. Napisao je da je Džejn već pisala opise biljaka koristeći Lineovu klasifikaciju i uzimala otiske listova pomoću prese. U ovom pismu, Kadvalader je tražio da joj obezbedi mesto kod dr Gronovijusa da šalje semena ili uzorke.[9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Između 1753. i 1758. Džejn Kolden je katalogizirala floru Njujorka, sastavljajući primerke i informacije o više od 400[10] vrsta biljaka iz donje doline reke Hadson, i klasifikujući ih prema sistemu koji je razvio Line. Razvila je tehniku za pravljenje otisaka listova mastilom, a takođe je bila i vešt ilustrator, radeći 340 crteža mastilom. Za mnoge crteže napisala je dodatne botaničke detalje, kao i kulinarske, folklorne ili medicinske upotrebe za biljku, uključujući informacije od domorodačkih ljudi.[11] Piter Kolinson je 20. januara 1756. pisao Džonu Bartramu da je „ćerka našeg prijatelja Koldena, na naučni način, poslala nekoliko listova biljaka, anatomizovanih prema Lineovom metodu. Verujem da je ona prva dama koja je je pokušala bilo šta od ovoga." U ovom slučaju Koldenova je prepoznata kao ono što je danas poznata prema Rečniku američke biografije - kao prva žena botaničar u Americi.[10] Koldenova je učestvovala u Prirodnjačkom krugu gde je razmenjivala semena i biljke sa drugim sakupljačima biljaka u američkim kolonijama i Evropi.[12] Ovi krugovi sa Prirodnjačkim krugom podstakli su Džejn da postane botaničar. Preko svog oca upoznala je i dopisivala se sa mnogim vodećim prirodnjacima tog vremena, uključujući Karla Linea. Jedan od njenih opisa nove biljke, koju je ona sama nazvala Fibraurea, prosleđen je Lineu sa predlogom da je nazove Coldenella, ali je Line odbio i nazvao je Helleborus (sada Coptis groenlandica).[11]

Godine 1753. Koldenova je otkrila biljku koja je danas poznata kao Hypericum virginicum i predložila je ime po istaknutom botaničaru Aleksandru Gardenu.[13] U svom rukopisu je napisala da je ova biljka van reda po Lineovom sistemu.[3] Međutim, ime nije bilo dozvoljeno jer je engleski botaničar po imenu Džon Elis već nazvao vrstu jasmina kao Gardenia jasminoides.[14]

Uprkos svim dostignućima Džejn Kolden, ona nikada nije bila formalno počastvovana time što je takson nazvan po njoj. Rod Coldenia je nazvan po njenom ocu.[10]

Biolog i antropolog Britani Kenjon-Flat rekla je: „Da nije bila žena, Džejn Kolden bi verovatno bila jedna od najpoznatijih ranih američkih botaničara.[15]

Rukopis Džejn Kolden[uredi | uredi izvor]

Skice lišća Džejn Kolden iz New York State Plants. br. 123. Spiraea; br. 124. Lycopus Water Hoarhound; br. 125. Mimulus; br. 126. Lobelia'Red C'ardinal' br. 127. Sonchus.

Rukopis Džejn Kolden, u kome je dala crteže listova mastilom i opis biljaka, nikada nije imenovan. Njen originalni rukopis koji opisuje floru Njujorka čuva se u Britanskom muzeju od sredine 1800-ih nakon što je prošao kroz ruke nekoliko kolekcionara.[10] Rikets i Hal (1963) objavili su transkripte 57 njenih opisa biljaka sa crtežima i indeksom originalnog rukopisa. Takođe su analizirali i ocenili rad Koldenove. Njen rukopisni crtež sastojao se samo od listova, a ti crteži su bili samo obrisi mastilom obojeni neutralnom nijansom. Međutim, njihova analiza je pokazala da su njeni opisi „odlični, pažljivi i očigledno uzeti od živih primeraka“.[3] Opisi Koldenove uključuju morfološke detalje strukture cvetova, voća i biljaka, kao i načine upotrebe određenih biljaka u medicinske ili kulinarske svrhe. Neki od opisa uključuju mesec cvetanja i stanište u kome se nalaze. Zapisi su pisani čitljivim, doslednim rukopisom sa uredno podvučenim naslovima i podnaslovima. Dati su latinski i uobičajeni nazivi za biljke.[8]

Neke vrste koje je nastavila da ilustruje, štampa i opisuje uključuju: Phytolacca decandra (sada P. americana), Polygala senega, Erythronium americanum, Ambrosia artemisifolia, Monarda didyma, i Clematis virginiana. U svom odeljku „Observat“ (sada poznatom kao zapažanja) ona je istakla Lineu da „postoje neke biljke klematisa koje rađaju samo muške cvetove, što sam posmatrala s tolikom pažnjom da u to ne može biti sumnje“.[8] Ovo ukazuje na duge sate koje je provela vršeći posmatranja, koja su bila dosledna, tačna i ponovljiva. Džejn Kolden je dokumentovala svoja otkrića o potpuno novoj flori za svoje sunarodnike i željne Evropljane, i imajući to na umu možemo u potpunosti razumeti njeno oduševljenje botanikom i ceniti njen doprinos.[8]

Džejnin rukopis ima naslovnu stranu koju je 1801. dodao Ernst Gotfrid Baldinger, koji je bio profesor na univerzitetima u Jeni i Marburgu. Na latinskom je napisao „Flora Nov.- Eboracensis,“, prevedeno kao „Flora Njujorka“, na engleskom.

Njen rukopis se može kupiti na Amazonu ili se može pozajmiti iz mnogih biblioteka širom Severne Amerike, Evrope i Velike Britanije.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Koldenova se udala za škotskog udovca dr Vilijama Farkuara 12. marta 1759.[9] Umrla je sedam godina kasnije u 41. godini; iste godine umrlo joj je jedino dete.[9] Nema dokaza da je nastavila svoj botanički rad i nakon udaje.[3]

Posetioci njene porodične kuće primetili su da Koldenova pravi odličan sir što je ona i zabeležila u dokumentu Memorandum o siru napravljenom 1756. godine.[3]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Amerikanci nisu postali svesni Džejninog rukopisa sve do 75 godina kasnije kada je Almira Hart Linkoln Felps izjavila da je jedna botaničarka pre nje bila prva američka dama koja je ilustrovala nauku botanike.[3]

Memorijalna bašta Džejn Kolden izgrađena je 1957. godine u njenom rodnom gradu od strane Garden klubova okruga Orindž i Dačis koji sadrže vrste koje je ona opisala.[16] Nalazila se u sadašnjem Državnom istorijskom mestu Knoksovog sedišta u Nju Vindzoru, u blizini mesta gde je živela i radila.[17] Održavali su ga volonteri i, uprkos pojedinačnim naporima, dospeo je u loše stanje tokom 1990-ih. 2014. godine započet je projekat obnove bašte.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Citati[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Makers of American Botany, Harry Baker Humphrey, Ronald Press Company, Library of Congress Card Number 61-18435
  2. ^ Cadwallader Colden; Peter Collinson; Asa Gray; Johannes Fredericus Gronovius; Carl von Linné (1843). Selections from the scientific correspondence of Cadwallader Colden with Gronovius, Linnaeus, Collinson, and other naturalists. Printed by B.L. Hamlen. str. 22. Pristupljeno 2. 9. 2020. 
  3. ^ a b v g d đ e Smith, Beatrice (jul 1988). „Jane Colden and Her Botanic Manuscript”. American Journal of Botany. 75 (7): 1090—1096. JSTOR 2443778. doi:10.2307/2443778. 
  4. ^ Smith, Beatrice (jul 1988). „Jane Colden and Her Botanic Manuscript”. American Journal of Botany. 75 (7): 1090—1096. JSTOR 2443778. doi:10.2307/2443778. 
  5. ^ Gronim, Sara Stidstone (2007). „What Jane Knew: A Woman Botanist in the Eighteenth Century”. Journal of Women's History. 19 (3): 33—59. doi:10.1353/jowh.2007.0058. 
  6. ^ Imbler, Sabrina (2019-09-20). „Centuries Later, America's First Female Botanist Lives On in a Community Garden”. Atlas Obscura (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-30. 
  7. ^ “Jane Colden.” Journal of the Sierra College Natural History Museum, vol. 6, no. 1, 2015, https://www.sierracollege.edu/ejournals/jscnhm/v6n1/colden.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2022) .
  8. ^ a b v g d Harrison, Mary. “Jane Colden: Colonial American Botanist.” Arnoldia Magazine, 1995, pp. 19–26.
  9. ^ a b v Vail, Anna Murray (1. 1. 1907). „Jane Colden, an Early New York Botanist”. Torreya. 7 (2): 21—34. JSTOR 40594571. 
  10. ^ a b v g Imbler, Sabrina (2019-09-20). „Centuries Later, America's First Female Botanist Lives On in a Community Garden”. Atlas Obscura (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-30. 
  11. ^ a b Bonta, Marcia Myers (1991). Women in the field : America's pioneering women naturalistsNeophodna slobodna registracija (1st izd.). College Station: Texas A & M University Press. ISBN 978-0-89096-489-7. 
  12. ^ Sterling, Keir Brooks (1997). Biographical Dictionary of American and Canadian Naturalists and Environmentalists. Westport, CT: Greenwood Press. str. 160—162. ISBN 978-0-313-23047-9. 
  13. ^ Garden, Alexander (1756). „The Description of a New Plant; by Alexander Garden, Physician at Charleston in South Carolina”. Essays and Observations, Physical and Literary. 2: 1—5. 
  14. ^ „America's First Female Botanist”. 5. 3. 2014. 
  15. ^ Kenyon-Flatt, Brittany (10. 2. 2021). „Meet Jane Colden, the 18th century botanist snubbed by Linnaeus”. massivesci.com. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  16. ^ Imbler, Sabrina (20. 9. 2019). „Centuries Later, America's First Female Botanist Lives On in a Community Garden”. Atlas Obscura (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 8. 2020. 
  17. ^ „Knox's Headquarters State Historic Site, NY”. The Palisades Historic Sites Conservancy. Arhivirano iz originala 2018-02-16. g. Pristupljeno 2019-03-17. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bonta, Marcia Myers. 1991 — Women in the Field: America's pioneering women nauturalists — College Station: Texas A & M University Press.
  • Harrison, Mary. “Jane Colden: Colonial American Botanist.” Arnoldia, vol. 55, no. 2, 1995, pp. 19–26.
  • Shapiro, B. 2000. Colden, Jane. American National Biography Online
  • Smith, B . S. 1988. Jane Colden (1724–1766) and her manuscript. American Journal of Botany 75:1090–1096
  • Botanic Manuscript of Jane Colden – First Woman Botanist of Colonial America, Published by the Garden Club of Orange and Dutchess Counties, New York. Produced by Chanticleer Press, New York. April 1963. Includes reproduction of Manuscript in the British Museum.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џејн_Колден&oldid=27689386”