Džilman
Džilmani (arapski: غُلاَم ghulām, množina: غِلْمَان ghilmān) su bili dečaci robovi koji su bili ratnici u muslimanskom svetu, pogotovo u Abasidskom kalifatu, Samanidskom carstvu, Safavidima, Afšaridima i Kadžarima. Muslimanske zemlje su od ranog 9. veka do 19. veka uzimale robove i koristila ih kao ratnike, fenomen koji se retko koristio izvan muslimanskih zemalja.[1]
Kuran spominje ghilman (غِلْمَان) kao dečake koji služe i koji su užitak u dženetu ili raju/nebu islama, u stihu 52:24 (veruje se da se i stih 56:17 odnosi na džilmane).[2][3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Džilmani su bili robovi-ratnici koji su uzeti kao robovi iz rata, iz regija i zona koje je Osmansko carstvo osvojilo, posebno ljude iz centralne Azije i ljudi sa Kavkaza. Borili su se u odredima i tražili veliku platu za svoje usluge.[4]
Korišćenje dečaka ratnika u muslimanskom svetu se prvo spominje 625. godine, kada su afrički dečaci ratnici ratovali za Muhameda i Pravedni kalifat. Sloveni i Berberi su takođe korišćeni u Umajad kalifatu. U 9. veku, upotreba džilmana naglo raste.[5]
Korišćenje džilmana dostiže vrhunac u vreme Al-Mutasima, gde je njihov trening postao sličan treningu furusija. Od robova, džilmani su postali vrhunski i cenjeni ratnici.[6] Brzo je rasla njihova moć i uticaj, a posle Al-Mutasima su odlučivali ko će biti njihov vladar. Pobunili su se nekoliko puta tokom 860-ih i uništili četiri kalifata. Neki od njih su postali autonomni vladari i stvorili sopstvene dinastije, što je uništilo Afšaridski kalifat u 10. veku.[7]
Džilmane je trenirao i edukovao njihov vlasnik i džilman je mogao da zaradi svoju slobodu kroz usluge. Od njih je traženo da se žene turkijskim robinjama, koje su birane za njih od strane njihovih vlasnika.[7] Neki džilmani su živeli u celibatu. Nedostatak porodice i potomaka je možda bio razlog zašto džilmani nisu mogli da stvore više dinastija i proglase nezavisnost. Jedini izuzetak je bila dinastija Gaznevidija u Afganistanu.
Bilo je nasilnih konflikata među grupama džilmana, Turaka, Slovena, Nubijanaca i Berbera pogotovo.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Daniel Pipes (1981). Slave Soldiers and Islam: The Genesis of a Military System. pp. 35, 45. ISBN 0300024479.
- ^ El-Rouayheb, Khaled (2005). Before Homosexuality in the Arab-Islamic World, 1500–1800. University of Chicago Press. pp. 131–136.
- ^ Afary, Janet (2009-04-09). Sexual Politics in Modern Iran (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-39435-3.
- ^ „Ghulam - Oxford Islamic Studies Online”. www.oxfordislamicstudies.com. Arhivirano iz originala 19. 08. 2014. g. Pristupljeno 2021-08-04.
- ^ Heath, Ian (2015). ARMIES OF THE DARK AGES. [Place of publication not identified],: LULU COM. ISBN 1-326-23332-7. OCLC 982930633.
- ^ Coetzee, Daniel; Eysturlid, Lee W. (2013). Philosophers of War: The Evolution of History's Greatest Military Thinkers [2 Volumes]: The Evolution of History's Greatest Military Thinkers. Santa Barbara, CA: Praeger. pp. 63–64. ISBN 9780275989774.
- ^ a b v Cosman, Madeleine Pelner; Jones, Linda Gale (2009). Handbook to Life in the Medieval World, 3-Volume Set (na jeziku: engleski). Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0907-7.
