Куран
Из Википедије, слободне енциклопедије
Куран (арапски قرآن qur'ān; од قرأ qara'a = читати, казивати) је света књига ислама, која садржи "Божије речи упућене Мухамеду". Састављен је из 114 (именованих) сура, од којих 113 почињу са: "У име Бога милостивог..." (bi-smi llāhi r-rahmâni r-rahīm; بسم الله الرحمن الرحيم).
Поред суне, Куран је главни извор исламског закона, шеријата.
Садржај |
[уреди] Настанак
Куран је за муслимане реч божија коју је Џибрил (архангел Гаврило) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка. По месту божијег обраћања Мухамеду, разликује се између меканских и мединских сура. Мухамед и његови следбеници забележили су многа од ових испрекиданих откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената и много оних који су се сећали његових казивања. Куран је настао за негде око 20 година. Опсежни текст је компилиран у време владавине првих неколико калифа а варијанте су забрањене[1].
[уреди] Садржај
Куран је подељен у 114 поглавља која се називају сурама и која садрже различит број стихова под именом ајети („знаци"). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ грубо, према дужини, од најдужих до најкраћих. Тако се много раних откривења из Меке нашло на крају, а касније суре из Медине на почетку. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са Бисмилом: „У име Бога, милостивог и милосног". Многе, такође, почињу и неколиким симболичким словима, која су можда првобитно представљала блокове записаног материјала.
Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божја и природа и судбина људи у односу са Богом. Бог је једини створитељ универзума, људи, и духова, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божји робови и својом слободном вољом она често неће слушати Божје заповести, јер их може искушавати пали анђео Иблис (Сатана) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, биће извагани и послати у рај или у пакао, за вечна времена. Куран такође укључује и интерпретативно обновљене неке приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о Адаму и Еви, Јосифовим авантурама и Аврамовом монотеизму.
[уреди] Улога у исламском животу
Постоји много моралних проповеди Курана и, са обичајима из пророковог живота, оне формирају основу исламског закона (шеријата). Широкогрудост и поштење представљали су врхунац а себични трговци из Меке били су строго осуђени. Основни захтеви муслиманског живота су дневне молитве, милостиња, пост у месецу Рамазану и ходочашће у Меку. Друштвене реформе су успостављене а међу њима су закон о наслеђу, закон о криминалу, о понашању мужева и жена, родитеља и деце, власника робова и односу трговаца и муслимана према не-муслиманима. Камате су биле забрањене, а установљени су закони о исхрани. Женама је била допуштена половина наслеђа мушкараца (уместо дотадашњег ничега) а успостављена је и граница од четири жене, иако се одвраћало од сваке преко једне[1].
[уреди] Куран, Стари и Нови завет
Куран је, у неку руку, „Најновији Завет", који не оспорава већ поткрепљује и наставља јеврејску и хришћанску Библију[1]. Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете[1].
[уреди] Референце
[уреди] Литература
- Bobzin, Hartmut (2004). Der Koran: Eine Einführung (5. Aufl.). München: Beck. ISBN 3-406-43309-X
- Cook, Michael (2002). Der Koran: Eine kurze Einführung. Stuttgart: Reclam. (Orig. ersch. 2000)
- Hoffmann, Murad (2002). Koran. München: Diederichs. ISBN 3-7205-2316-0
- Luxenberg, Christoph (2000). Die syro-aramäische Lesart des Koran. Berlin: Verlag Das Arabische Buch. ISBN 3-89930-028-9
- Nagel, Tilman (1983). Der Koran: Einführung - Texte - Erläuterungen. München. ISBN 3-406-43886-5
- Watt, William Montgomery (1967). Companion to the Qur'an, based on the Arberry translation. London.
[уреди] Спољашње везе
- Куран на хрватском (викиизворник)
- Куран на бошњачком
- Пројекат „Гутенберг“: Der heilige Koran
- Куран – одломци у вези са шеријатским правом
