Куран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg

„Коран“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Коран (вишезначна одредница).

Куран (арап. قرآن — „qur’ān”; од قرأ (qara’a) — „читати”, „казивати”) је света књига ислама, која садржи „Божије речи упућене Мухамеду”. Састављен је из 114 (именованих) сура, од којих 113 почињe са: „У име Бога, Милостивог, Самилосног!” (арап. بسم الله الرحمن الرحيم (bi-smi llāhi r-rahmâni r-rahīm)).

Поред суне, Куран је главни извор исламског закона, шеријата.

Настанак[уреди]

Куран је за муслимане реч Божија коју је Џибрил (архангел Гаврило) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка. По месту Божјег обраћања Мухамеду, разликује се између меканских и мединских сура. Мухамед и његови следбеници забележили су многа од ових испрекиданих откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената и много оних који су се сећали његових казивања. Куран је настајао око 20 година. Опсежни текст је састављан у време владавине првих неколико калифа, а варијанте су забрањене[1].

Садржај[уреди]

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Судњи дан
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунизам
Шиизам
Хариџити
Суфизам
Салафизам

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Куран је подељен у 114 поглавља која се називају сурe и која садрже различит број стихова под именом ајети (знаци). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према дужини, од најдужих до најкраћих. Тако се много раних откривења из Меке нашло на крају, а касније суре из Медине на почетку. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са Бисмилом: „У име Бога, Милостивог, Самилосног!”. Многе, такођер, почињу и неколиким симболичким словима, која су можда првобитно представљала блокове записаног материјала.

Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божија и природа и судбина људи у односу са Богом. Бог је једини створитељ универзума, људи, и духова, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божији робови и својом слободном вољом она често неће слушати Божије заповести, јер их може искушавати пали анђео Иблис (Сатана) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, биће извагани и послати у рај или у пакао, за вечна времена. Куран такође укључује и неке интерпретативно-обновљене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о Адаму и Еви, Јосифовим авантурама и Аврамовом монотеизму.

Улога у исламском животу[уреди]

Постоји много моралних проповеди Курана и — са обичајима из пророковог живота — оне формирају основу исламског закона (шеријата). Широкогрудост и поштење представљали су врхунац, а себични трговци из Меке били су строго осуђени. Основни захтеви муслиманског живота су дневне молитве, милостиња, пост у месецу рамазану и ходочашће у Меку. Друштвене реформе су успостављене а међу њима су закон о наслеђу, закон о криминалу, закон о понашању мужева и жена, родитеља и деце и власника робова, тe закон o односу трговаца и муслимана према немуслиманима. Камате су биле забрањене, а установљени су закони о исхрани. Женама је била допуштена половина наслеђа мушкараца (уместо дотадашњег ничега), а успостављена је и „граница од четири жене”, иако се одвраћало од свега што је преко једне.[1]

Куран, Стари и Нови завет[уреди]

Куран је, у неку руку, „Најновији Завет”, пошто се надовезује на јеврејску и хришћанску Библију,[1] али их по веровању муслимана — и исправља. У Курану је, например, Исус важан лик, али не као Божији син, већ као један од пет највећих Божијих пророка у исламу. За муслимане, Куран је последња реч Бога која коначно дефинише ислам као најсавршенији облик древне монотеистичке религије. Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са jеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Мирча Елијаде (1996). „Водич кроз светске религије”. Народна књига

Литература[уреди]

  • Bobzin, Hartmut (1999). Der Koran: eine Einführung. C.H.Beck. ISBN 978-3-406-43309-2. 
  • Cook, Michael (2002). Der Koran: Eine kurze Einführung. Stuttgart: Reclam. (Orig. ersch. 2000)
  • Hoffmann, Murad (2002). Koran. München: Diederichs. ISBN 978-3-7205-2316-5.
  • Luxenberg, Christoph (2000). Die syro-aramäische Lesart des Koran. Berlin: Verlag Das Arabische Buch. ISBN 978-3-89930-028-4. 
  • Nagel, Tilman (1983). Der Koran: Einführung - Texte - Erläuterungen. München. ISBN 978-3-406-43886-8.
  • Watt, William Montgomery (1967). Companion to the Qur'an, based on the Arberry translation. London.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :