Aleks Tarner (muzičar)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleks Tarner
Tarner na nastupu 2018. godine
Lični podaci
Puno imeAleksandar David Tarner
Datum rođenja(1986-01-06)6. januar 1986. (38 god.)
Mesto rođenjaŠefild, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjepevač, gitarista, tekstopisac
Muzički rad
Aktivni period2002—danas
Žanrindi rok, garažni rok, psihodelični rok, art rok, barokni pop
Instrumentigitara, klavijatura
Izdavačke kućeDomino
Ostalo
Povezani članciArktik mankiz

Aleksandar David Tarner (Šefild, 6. januar 1986) engleski je muzičar. On je vodeći vokalista, gitarista i glavni tekstopisac engleske indi rok grupe Arktik mankiz.[1][2] Kao jedino dete dvoje nastavnika, Tarner je odrastao u predgrađu Šefilda. Takođe je snimao za svoj sporedni projekat „The Last Shadow Puppets“ i kao solo umetnik za muziku filma „Podmornica“ (Submarine).

Mladost[uredi | uredi izvor]

Tarner, Oktobar 2005.

Tarner je rođen u Šefildu, kao jedino dete[3] roditelja Peni i Davida. Otac mu je takođe odrastao u Šefildu, dok mu je majka iz Ameršama. Oba roditelja su mu radila u lokalnoj srednjoj školi; majka kao profesorka nemačkog jezika, a otac kao profesor fizike, kao i profesor muzike.[4] Tarner je uzimao časove klavira do svoje osme godine[5][6][7] i bio je izložen raznim vrstama muzike kod kuće, kao što je muzika Frenka Sinatre, Karpentersa, Bitlsa, Led Zepelina, Bič Bojsa, Dejvid Bouia i Iglsa.[6][8][9] Otac mu je bio veliki ljubitelj džez muzike i bio je član raznih velikih orkestara, gde je svirao saksofon, klarinet i klavir.

Tarner se školovao u srednjoj školi Stokbridž (1997—2002). Potom je proveo dve godine na koledžu Barnsli (2002—2004),[10] gde je studirao engleski jezik, psihologiju (samo prvu godinu), muzičku tehnologiju i medije. Nakon koledža, Tarnerovi roditelji su se nerado složili da mu dopuste da odloži fakultet godinu dana kako bi nastavio svoje muzičke ambicije.[11]

Tarner i Met Helders postali su prijatelji sa sedam godina;[12][13][14] bili su komšije i pohađali istu osnovnu školu.[15][16] Upoznali su Endija Nikolsona u srednjoj školi,[17] i veći deo svojih tinejdžerskih godina su proveli slušajući rep izvođače poput Dr. Drea, Vu-Teng Klanaa Autkasta, Sajpres Hila i Ruts Manuva.[18] Nakon probijanja Strouksa,[9] Tarnera su privukle gitarske grupe kao što su Hajvs i Vajt Strajps.[7] Tarner je prisustvovao prvom muzičkom nastupu 2002. godine, gledajući Vajnse u Mančesteru. Godine 2003,[19] u sedamnaestoj godini, otputovao je u London sa Heldersonom i Nikolsonom da bi gledali nastup Strouksa u Alekandra Palati, gde su upoznali  Pita Doertija u publici.[18]

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Formiranje Arktik Mankiza (2002—2004)[uredi | uredi izvor]

Tarnerovi roditelji su mu kupili gitaru za Božić 2001. godine.[20][21] U intervjuu 2013. godine, Tarner navodi da je u tom periodu prvi put počeo da piše pesme, koristeći bas gitaru i veliki izbor mikrofona.[22] Sredinom 2002. godine Tarner, Kuk, Nikolson i Helders su odlučili da formiraju bend. Naziv Arktik Makniz je Kuk smislio. Tarner prvobitno nije želeo da bude pevač; određeni broj učenika, uključujući Glin Džounsa, probao je pre nego što je Tarner postao glavni pevač.[21][23][24] Sva četvorica su prvobitno bili početnici na svojim instrumentima; vežbali su u Tarnerovoj i Heldersonovoj garaži, a kasnije u neiskorišćenom skladištu u Vatu. U početku su originalne pesme benda koristile besmislene reči,[23] ali je Tarner postepeno počeo da deli svoje tekstove sa svojim kolegama. Vežbali su godinu dana pre svog prvog nastupa. Njihova prva svirka bila je u petak, 13. juna 2003. godine u lokalnom pabu pod nazivom „Grožđe“. Njihov reperotar sastojao se od osam pesama, od kojih su pet bile originalne.[25]

Prvi albumi i komercijalni uspeh (2005—2007)[uredi | uredi izvor]

U maju 2005, izdali su svoj prvi EP, Five Minutes With Arctic Monkeys. Bend je potpisao ugovor sa Domino Rekords 2005. godine. Njihov prvi album Whatever People Say I Am, That's What I'm Not, objavljen u januaru 2006. i postao je najbrže prodani debi album u istoriji britanske muzike.[26] Taj album se često smatra konceptualnim albumom, koji se odnosi na noćni život u Velikoj Britaniji.[27] Njihov drugi album, Favourite Worst Nightmare, objavljen je u aprilu 2007. godine. Snimili su koncert u Mančesteru, gde je Ričard Holi gostovao.[28]

Doba potcenjivanja (2007—2008)[uredi | uredi izvor]

Tarner, tokom nastupa "Last Shadow Puppets" 2008. godine

Tarner je snimio album sa Majlz Kejnom, Džejms Fordom[29] i Oven Paletom. Nazvali su bend Lest Šedou Papets i album Doba potecenjivanja objavljen je 21. aprila 2008. godine. U svojoj prvoj nedelji prodaje postigao je prvo mesto. Do kraja 2008. godine završili su malu turneju pod pokroviteljstvom londonskog filharmonijkog orkestra, počevši od 19. avgusta u Portsmaut Gildhali.[30]

Treći i četvrti album (2009—2012)[uredi | uredi izvor]

Tarner na "Lollapalooza" 2009. godine

Treći album Arktik Mankiza, Hambag, objavljen je avgusta 2009. godine. Producent albuma je bio Džoš Homi, kome su Arktik Mankizi svirali u Hjustonu u oktobru 2007.[31] Tarner je zatim napisao i izvodio svih šest numera za zvučni zapis za Podmornicu, prvi film Ričarda Ajoade, prijatelja i direktora raznih muzičkih spotova Arktik Makniza. Zapisi su objavljeni 18. marta 2011. godine u Velikoj Britaniji i SAD. Četvrti album Arktik Mankiza, Suck It and See, objavljen je u junu 2011. godine.

AM (2013—2015)[uredi | uredi izvor]

Tarner na "Lollapalooza" 2011. godine

AM je objavljen u septembru 2013. Tarner je počeo da piše pesme za peti album benda (kasnije nazivan AM) dok je obilazio SAD sa Blek kizom.[32] Album je napisan i snimljen u Los Anđelesu. Kod metakritičara, koji određuje normalizovanu ocenu od 100 kritika glavnih kritičara, album je dobio prosečnu ocenu od 81, na osnovu 34 pregleda.

Tranquillity Base Hotel & Casino (2018)[uredi | uredi izvor]

U decembru 2016. godine, Alek Tarner je potvrdio Bi-Bi-Siju da je bend započeo na snimanju šestog studijskog albuma. U maju 2017. godine pojavile su se fotografije benda kako rade na novoj muzici u Los Anđelesu. Dana 5. aprila 2018. bend je najavio ime predstojećeg albuma Tranquillity Base Hotel & Casino koji je objavljen 10. maja 2018. godine.

Imidž u javnosti[uredi | uredi izvor]

Tarner, na nastupu u Kaliforniji 2013.

Tarnera znaju kao čoveka koji nerado daje intervjue. Po objavljivanju debitantskog albuma, Tarner i njegove kolege su postali poznati po manjku interesovanja za samopromociju i po nepoverenju prema medijima, čak su i napustili pres-konferenciju u Parizu.[33][34] Iako je bio poznat po ekstravagantnom ponašanju na sceni, Tarner je tokom davanja intervjua uglavnom bio manje pričljiv.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Tarner je od 2007. do 2011. godine bio u javnoj vezi sa Aleksom Čang.[35] Iako više nisu zajedno, i dalje sebe smatraju „najboljim prijateljima“.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arctic Monkeys go rap - News - QTheMusic.com” (na jeziku: engleski). 15. 7. 2011. Arhivirano iz originala 15. 07. 2011. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  2. ^ „Arctic Monkeys – Intelligent indie-rock from Sheffield”. Clash Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  3. ^ „Toronto Sun”. Toronto Sun (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  4. ^ Day, Elizabeth (26. 10. 2013). „Arctic Monkeys: 'In Mexico it was like Beatlemania'”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  5. ^ Armitage, Simon (11. 7. 2009). „Simon Armitage meets Arctic Monkeys”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  6. ^ a b „Drinks With: Arctic Monkeys « American Songwriter”. American Songwriter (na jeziku: engleski). 12. 3. 2010. Arhivirano iz originala 23. 05. 2018. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  7. ^ a b Hilburn, Robert (2. 4. 2006). „Welcome to the jungle”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). ISSN 0458-3035. Arhivirano iz originala 29. 09. 2015. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  8. ^ „Alex Turner | Pitchfork”. pitchfork.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  9. ^ a b „Progress Report: Arctic Monkeys”. Stereogum. 31. 5. 2011. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  10. ^ „Former Barnsley College Students receive Royal Appointment”. 4. 3. 2016. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  11. ^ „Go nuts with the Monkeys - Manchester Evening News”. 4. 3. 2016. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  12. ^ McLean, Craig (31. 10. 2013). „Arctic Monkeys: 'We’ve raised the bar as a live band'” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  13. ^ park7. „Aren't fooling around (Part 1 of 2) - Prefixmag.com”. Prefixmag.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 01. 06. 2018. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  14. ^ „Interview: Matt Helders of the Arctic Monkeys” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  15. ^ BBC. „Jill Helders: Arctic Mummy” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  16. ^ Harrington, Richard (24. 3. 2006). „Arctic Monkeys Take Rapid Climb in Stride”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  17. ^ McLean, Craig (1. 1. 2006). „Craig McLean spends three months on the road with the Arctic Monkeys”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  18. ^ a b „Hanging Out With Andy Nicholson: Ex-Arctic Monkey, Producer & Photographer”. Orbiter Lover (na jeziku: engleski). 29. 1. 2015. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  19. ^ McLean, Craig (5. 3. 2006). „Interview: Craig Nicholls”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  20. ^ „Arctic Monkeys: Read Their First Ever NME Feature - NME”. NME (na jeziku: engleski). 5. 4. 2011. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  21. ^ a b „Alex Turner: That's what he's not. So what is he? - Profiles, People - The Independent”. 17. 5. 2011. Arhivirano iz originala 19. 01. 2009. g. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  22. ^ zu (4. 7. 2015), Arctic Monkeys Interview with Grammy.com 2013, Pristupljeno 13. 5. 2018 
  23. ^ a b „Leeds Music Scene”. www.leedsmusicscene.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  24. ^ „Monkey business”. The National (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  25. ^ McLean, Craig (21. 11. 2009). „Arctic Monkeys hit their stride”. The Times (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  26. ^ „Arctic Monkeys make chart history” (na jeziku: engleski). 2006. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  27. ^ „Whatever People Say I Am, That's What I'm Not”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 06. 11. 2013. g. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  28. ^ BBC. „Interview: Richard Hawley” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  29. ^ „Arctic Monkey plans side project”. Digital Spy (na jeziku: engleski). 2. 8. 2007. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  30. ^ „Culture”. The Telegraph (na jeziku: engleski). 8. 3. 2017. ISSN 0307-1235. Arhivirano iz originala 18. 06. 2019. g. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  31. ^ „Arctic Monkey Alex Turner gives Uncut the lowdown on new LP! - Uncut”. Uncut (na jeziku: engleski). 3. 8. 2009. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  32. ^ „Arctic Monkeys' Alex Turner: 'I want to start writing follow-up to 'Suck It And See - NME”. NME (na jeziku: engleski). 9. 3. 2012. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  33. ^ „Arctic Monkeys: Too much monkey business”. The Independent (na jeziku: engleski). 26. 5. 2006. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  34. ^ „No more Monkeying around for Alexa Chung as she splits with Arctic frontman Alex Turner”. Mail Online. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  35. ^ Swash, Rosie (10. 10. 2007). „Monkey see, monkey woo: Alex Turner finds love at Q awards”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 5. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aleks Tarner na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алекс_Тарнер_(музичар)&oldid=26807557”