Amelija Blumer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Amelija Blumer
Puno imeAmelija Dženks Blumer
Datum rođenja(1818-05-27)27. maj 1818.
Mesto rođenjaHomer, Njujork, SAD
Datum smrti30. decembar 1894.(1894-12-30) (76 god.)
Mesto smrtiKaunsil Bafs, Ajova, SAD
SupružnikDekster Blumer

Amelija Dženks Blumer (Homer, 27. maj 1818 – Kaunsil Bafs, 30. decembar 1894) bila je američka novinska i zagovornica ženskih prava. Godine 1850, preuzevši uređivanje američkog ženskog časopisa The Lily, postala je prva žena koja je posedovala, vodila i uređivala neki ženski časopis.

Po njoj je ime dobila ženska linija odeće blumers (engl. bloomers), nastala u 19. veku kao zdrava i udobna alternativa teškim i uskim haljinama koje su nosile žene u Americi tog vremena. Iako je nije ona kreirala, linija odeće je nazvana je po njoj kao najpoznatijoj zagovornici ovakvog odevanja.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Amelija Dženks je rođena 1818. godine u Homeru u Njujorku, u porodici Ananija Dženksa i Lusi (Veb) Dženks. Imala je najmanje 4 sestre i 2 brata i bila je jedno od najmlađe dece u svojoj mnogočlanoj porodici. Porodica nije bila imućna, pa je Ameliji omogućeno samo nekoliko godina formalnog obrazovanja u lokalnoj školi.[1] Po završetku škole kratko vreme radila je kao učiteljica, a sa 17 godina preselila se kod svoje tek udate sestre Elvire, koja je tada živela u Vaterlou. Godinu dana kasnije preselila se u dom porodice Oren Čemberlen u Seneka Folsu da bi bila guvernanta njihovoj deci.[2]

Sa 22 godine, 15. aprila 1840, Amelija se udala za studenta prava Dekstera Blumera.[1] U prvim godinama braka živeli su u okrugu Kortland u državi Njujork, a zatim su se 1852. preselili u Ajovu.[3]

Amelija Blumer umrla je 1894. godine, u 76. godini. Sahranjena je na groblju Fervju u Kaunsil Bafsu (Ajova).[4][5]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Amelijin suprug Dekster Blumer je podržavao njen aktivizam i ohrabrio je da piše za njegove novine Seneca Falls County Courier.[1] Godine 1849. počela je da uređuje prvi časopis za žene The Lily (Ljiljan). Časopis je izlazio dvonedeljno od 1849. do 1853. Imao je širok spektar tema, od kulinarskih recepata do moralističkih traktata, posebno pod uticajem sufražetkinja Elizabet Kejdi Stenton i Suzan B. Entoni. Časopis je prvobitno trebalo da bude za „lokalnu distribuciju“ među članicama ženskog udruženja Seneca Falls Ladies Temperance Society koje je formirano 1848. godine, ali je na kraju njegov tiraž prevazišao 4.000 primeraka. Prvobitno se na naslovnoj strani kao izdavač pojavljivalo udruženje (“Published by a committee of ladies”), ali je ubrzo Amelija Blumer preuzela punu odgovornost, za njegov sadržaj, pa se posle 1850. pojavljuje samo njeno ime.[6] Godine 1854. bračni par Blumer odlučio je da se preseli u Kaunsil Bafs u Ajovi i Amelija je prodala svoj časopis. Sa novom vlasnicom časopis je izlazio, prema dostupnim informacijama, bar do 1859.[1][7]

Društveni aktivizam[uredi | uredi izvor]

Amelija Blumer odevena u čuveni blumers, nazvan po njoj

Godine 1848. Amelija Blumer prisustvovala je konvenciji u Seneka Folsu, prvoj konvenciji o pravima žena, mada nije potpisala Deklaraciju o raspoloženjima i naknadne rezolucije, zbog svoje duboke veze sa Episkopalnom crkvom. Ovaj događaj inspirisao ju je da pokrene svoje novine i sledeće godine počela je da uređuje prvi časopis za žene The Lily (Ljiljan). Poseban uticaj na Ameliju, pa tako i na sadržaj časopisa imale su siražetkinje Elizabet Kejdi Stenton i Suzan B. Entoni. Amelija Blumer je smatrala da je pisanje najbolji način da žene rade na reformama, pošto su žene predavačice smatrane nepristojnim. Iako osmišljen kao glasilo članica ženskog udruženja Seneca Falls Ladies Temperance Society, na kraju je njegov tiraž prevazišao 4.000 primeraka. List je rano naišao na nekoliko prepreka. Entuzijazam udruženja je zamro pa je Blumerova je preuzela punu odgovornost za njegovo uređivanje i objavljivanje. Prvobitno se na naslovnoj strani kao izdavač pojavljivalo udruženje, ali se posle 1850. pojavljuje samo ime Amelije Blumer.[6] Ovaj časopis bio je uzor kasnijim časopisima koji su se fokusirali na žensko pravo glasa.

Blumers odeća

U svom časopisu Amelija Blumer je, između ostalog, promovisala i promenu standarda ženskog odevanja:

Godine 1851, aktivistkinja iz Nove Engleske Elizabet Smit Miler (poznatija kao Libi Miler) kreirala je novu liniju ženske odeće koju je smatrala udobnijom. Donji deo činile su široke pantalone skupljene oko članaka, poput ženskih pantalona kakve su se nosile na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji, dok je gornji deo činila kratka haljina ili suknja i prsluk.[8] Iste godine Amelija je upoznala sufražetkinje Elizabet Kejdi Stenton i Suzan B. Entoni.[9][10] Libi Miler je svoju novu odeću pokazala rođaki Elizabet Kejdi Stenton, koja je ovaj modni stil odmah usvojila. U ovoj odeći posetila je Ameliju i ona je počela da je nosi i entuzijastično promoviše u svom časopisu. Članke o ovom novom trendu u odevanju preneo je časopis The New York Tribune i žene su ga brzo prihvatile.

Amelija Blumer je celog života ostala pionirka u borbi za žensko pravo glasa i novinarka, pišući za široku lepezu periodičnih publikacija. Iako je daleko manje poznata od nekih drugih feministkinja, dala je značajni doprinos ženskom pokretu, posebno u pogledu reforme odevanja. Vodila je kampanje za pravo glasa u Nebraski i Ajovi i bila predsednik Udruženja žena za pravo glasa u Ajovi od 1871. do 1873. godine.[6]

Pomeni i sećanja[uredi | uredi izvor]

Skulpturom nazvanom „Kada je Entonijeva srela Stentonovu“ (When Anthony Met Stanton) ovekovečen je prvi susret Elizabet Kejdi Stenton, Suzan B. Entoni i Amelije Blumer, koji se desio 1851. godine u Seneka Folsu u državi Njujork

U kalendaru svetaca Episkopalne crkve Amelija Blumer se obeležava 20. jula. U istom kalendaru obeležavaju se i Elizabet Kejdi Stenton, Sodžerner Trut i Harijet Ros Tabman.[11]

Godine 1975. primljena je u Žensku kuću slavnih u Ajovi.[12]

Godine 1980. njen dom u mestu Seneka Fols u Njujorku, poznat kao kuća Amelije Blumer, uvršten je u Nacionalni registar istorijskih mesta Sjedinjenih Američkih Država.[3]

Godine 1995. primljena je u Nacionalnu žensku kuću slavnih.[13][14]

Godine 1999. otkrivena je skulptura Teda Auba u čast događaja kada je 12. maja 1851. Amelija Blumer upoznala Suzan B. Entoni i Elizabet Kejdi Stenton.[15][9] Ova skulptura, nazvana „Kada je Entonijeva srela Stentonovu“, sastoji se od tri bronzane statue žena u prirodnoj veličini i postavljena je iznad jezera Van Klif u mestu Seneka Folsu u državi Njujork, na mestu gde su se ove tri žene upoznale.[9][15]

Od 2002. do 2020. godine, Američko bibliotečko udruženje objavljivalo je godišnju listu Amelije Blumer na kojoj su se nalazile nedavno objavljene knjige sa značajnim feminističkim sadržajem za mlađe čitaoce. Međutim, 2020. ime liste je promenjeno u Uspon: projekat feminističke knjige (Rise: A Feminist Book Project) za mlađe od 18 godina. Objašnjenje za ovaj potez je bilo sledeće: „Projekat od 2002. promoviše kvalitetnu feminističku literaturu za mlade čitaoce kao deo Feminističke radne grupe i Okrugli sto o društvenim odgovornostima. Komitet je obavešten da je Amelija Blumer, iako je imala platformu kao izdavač, odbila da govori protiv Zakona o odbeglim robovima iz 1850. (Simons).[a] Verujemo da bibliotekari i biblioteke moraju raditi na ispravljanju društvenih problema i nejednakosti sa posebnom pažnjom na intersekcionalnosti, feminizmu i antirasizmu. Kao rezultat toga, komisija je jednoglasno glasala za promenu imena. Uspon: projekat feminističke knjige za mlađe od 18 godina odražava raznolikost i inkluziju kojoj feminizam u celini, a posebno ovaj komitet, teži.“[16][17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Odnosi se na tekst: "Simmons, L. (2016, September 23). Petition of Amelia Bloomer regarding suffrage in the West

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g D. C. Bloomer (1895). Life And Writings Of Amelia Bloomer. Universal Digital Library. Arena Publishing Company. 
  2. ^ „Weber, Sandra S., "Special History Sturdy", Women's Rights National Historic Park, Seneca Falls, New York, US Department of the Interior, National Park Service, September 1985”. Arhivirano iz originala 05. 02. 2014. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  3. ^ a b National Park Service (2009-03-13). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 
  4. ^ The Editors (1945-10-24). „Amelia Bloomer | American social reformer”. Britannica.com. Pristupljeno 2017-11-02. 
  5. ^ City Clerk. „Cemeteries | Council Bluffs, IA - Official Website”. Councilbluffs-ia.gov. Pristupljeno 2017-11-02. 
  6. ^ a b v Falls, Mailing Address: 136 Fall Street Seneca; Us, NY 13148 Phone:568-0024 Contact. „Amelia Bloomer - Women's Rights National Historical Park (U.S. National Park Service)”. www.nps.gov. 
  7. ^ Beach, Eloise (2. 8. 1976). „Richmond Once Was Site for Paper Published by Amelia Bloomer”. Palladium-Item. Richmond, IN. str. 9. 
  8. ^ „Elizabeth Smith Miller”. New York History Net. Pristupljeno 2020-05-23. 
  9. ^ a b v „Aub Discusses Commemorative Sculpture - Hobart and William Smith Colleges”. .hws.edu. 2013-07-17. Arhivirano iz originala 29. 10. 2017. g. Pristupljeno 2017-10-28. 
  10. ^ „Susan Campbell: We Lost This Time, But Women Push Back - Hartford Courant”. Courant.com. Pristupljeno 2017-10-28. 
  11. ^ Lesser Feasts and Fasts 2018 (na jeziku: engleski). Church Publishing, Inc. 2019-12-17. ISBN 978-1-64065-235-4. 
  12. ^ „1975 Iowa Women's Hall of Fame Honoree: Amelia Jenks Bloomer (1818-1894)”. Pristupljeno 2017-10-28. 
  13. ^ „Congressional Record | Congress.gov | Library of Congress”. Congress.gov. 1995-09-15. Pristupljeno 2017-10-28. 
  14. ^ „Bloomer, Amelia - National Women's Hall of Fame”. Womenofthehall.org. Pristupljeno 2017-10-28. 
  15. ^ a b „The Freethought Trail”. The Freethought Trail. Arhivirano iz originala 29. 10. 2017. g. Pristupljeno 2017-10-28. 
  16. ^ „Rise: A Feminist Book Project for Ages 0-18”. 27. 1. 2020. 
  17. ^ „2020 Rise: A Feminist Booklist for Young Readers”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bloomer, Dexter C. Life and Writings of Amelia Bloomer. Boston: Arena Pub. Co., 1895. Reprinted 1975 by Schocken Books, New York. Includes bibliographical references.
  • Coon, Anne C. Hear Me Patiently: The Reform Speeches of Amelia Jenks Bloomer, Vol. 138. Greenwood Publishing Group, Inc., 1994.
  • Smith, Stephanie, Household Words: Bloomers, sucker, bombshell, scab, cyber (2006) -- material on changing usage of words.
  • The Lily: A Ladies' Journal, devoted to Temperance and Literature. 1849.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Amelija Blumer na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амелија_Блумер&oldid=26809764”