Сузан Б. Ентони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портрет Сузан Б. Ентони

Сузан Браунел Ентони (енгл. Susan Brownell Anthony; Адамс (Масачусетс), 15. фебруар 1820Рочестер (Њујорк), 13. март 1906) била је истакнути амерички лидер за грађанска и феминистичка права. Један је од првих бораца за женска права у Америци. Играла је кључну улогу у 19. веку у покретима за права жена да се уведе право гласа жена у Сједињеним Америчким Државама.

Биографија[уреди]

Сузан Ентони је рођена 15. фебруара 1820, у малом граду Адамс, у Масачусетсу, као друго од осморо деце. 1827. године се њена породица преселила у Батенвил, Њујорк, и касније још једном, 1845, на Рочестер, такође у Њујорку, где су и остали.[1] Још као врло мала, Сузан је била врло паметна и рано је показала лидерску способност, похађајући наставу у интернатима од њене 15 до 30 године. Постала је председница локалног покрета трезвењака Кћери умерености (Daughters of Temperance), групи која је била посвећена забрани алкохола. Ово јој је било прво у низу многих друштава и удружења којих је била члан за живота.[2]

Године 1852. напустила је покрет трезвењака и придружила се Елизабети Кејди Стентон у борби за женска права и добијање права гласа.[3] Њих две су објавиле новине под називом "Револуција", са циљом пpмоције женских права. Педесетих година 19. века прикључила се борби против ропства. Такође је била члан америчког анти-ропског друштва од 1856. до 1861, а 1863. формирала је Женску лигу за еманципацију робова. Поред тога, 1870. је основала и постала први председник Централне асоцијације запослених жена.

Године 1872. Ентонијева је захтевала да се политичка права дата црнцима у 14. и 15. амандману, дају и женама. Повела је групу жена на гласање у Рочестеру, у Њујорк, како би проверила да ли се поштује право жена да гласају. Ухапшена је, али је одбила да плати новчану казну због кршења закона о изборима. Наредних деценија наставила је да организује низ акција америчког покрета за право гласа жена. Тако је 1878. предала написан амандман који је 18. августа 1920, тек после њене смрти, претворен у 19. амандман, дајући женама право гласа. Она је такође 1888. основала Међународни савет жена, састављен од 48 земаља, Међународни савет жена за право гласа 1904, као и Универзитет у Рочестеру који прихвата жене, почев од 1900.[4]

Ентонијева је умрла 13. марта 1906[5], у својој кући у Медисон улици, на Рочестеру, од упале плућа и затајења срца, након што је водила једину ненасилну револуцију која се десила у Сједињеним Америчким Државама, борећи се за права жена. Њене последње речи у јавности, Неуспех је немогућ! (Failure is impossible!), претвориле су се у слоган покрета права гласа. Дана 2. јула 1979, у њену част је направљена кованица долара са њеним ликом.

Жена не сме зависити од мушке заштите, већ мора научити да се сама штити.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Susan B. Anthony - biography“, biography.com. Приступљено 26. фебруара 2014.
  2. ^ „Susan B. Anthony“, angelfire.com. Приступљено 26. фебруара 2014.
  3. ^ „Susan B. Anthony“, Jone Johnson Lewis, womenshistory.about.com. Приступљено 26. фебруара 2014.
  4. ^ „Biography of Susan B. Anthony“, susanbanthonyhouse.org. Приступљено 26. фебруара 2014.
  5. ^ „Догодило се на данашњи дан - 13. март“, a2-soft.com. Приступљено 26. фебруара 2014.

Спољашње везе[уреди]

Викицитат
Викицитат има збирку цитата сродних са: