Феминизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ране феминисткиње на Првој међународној конвенцији жена у Вашингтону.

Феминизам је друштвени покрет и доктрина који се залаже за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (нпр. домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта...) и за прихватање жене као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке равноправности жена. Посебно се бави указивањем на постојање опресије у свакодневици, њеном предочавању јавности и третману жртава. Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла дискриминација. У почетку је ограничен само на жене, да би истрајношћу и самоеманципацијом почео да укључује и мушкарце као активисте.

Феминисткиње сматрају да је патријархат, као доминација мушкараца над женама, основна врста угњетавања, која се провлачи кроз све сфере. Познат феминистички слоган „лично је политичко“ указује на то да појединачна репресија у кући, мужа над женом, ствара глобалну репресију у друштву, мушкарца над женом. Феминизам, је назив за скупину идеологија, дакле ради се о феминизмима, и политичких покрета којима је циљ био побољшање положаја жене у друштву, односно изједначавање права жена с правима мушкараца.

Феминистички знак.

Феминистички покрет се испочетка испољавао у два облика :

  • као покрет за равноправност у платама
  • као покрет за давање права гласа женама.

Ово потоње је с временом постигнуто у већини европских земаља након Првог светског рата, а касније и у остатку света.

Како је политичка, а и економска равноправност жена постигнута у институционалном смислу, тако је и феминизам постепено еволуирао у нову форму тзв. радикалног феминизма. Феминизам се у последње време јавља и као реакција на пораст нео-конзервативизма и верског фундаментализма, којима је циљ вратити традиционалне институције као и традиционални положај жене у друштву. Једна од главних женских борби у многим земљама је право на легалан, бесплатан и доступан побачај.

Три таласа[уреди]

Жене цепају британску заставу 1920.
Марш за ослобођење жена, Вашингтон, 1970.

Феминизам се развијао у три таласа:

  • Први талас феминизма - траје кроз 19. век и означава борбу жена за право гласа. Те феминисткиње су познате као суфражеткиње.
  • Други талас феминизма - јавља се 1960их година и траје до 1980их година. Означава класичне поставке и фокусе феминизама; организација масовног покрета, родна равноправност, антиимперијализам, промену законодавства, женске и феминистичке часописе, едукација жена, проблематика мушког насиља и слично...
  • Трећи талас феминизма - започиње крајем 1980их година и развија се и данас; редефинише род и надилазити родне разлике па је посебно близак квир теорији, постмодернизму, екофеминизму, транс-феминизму и сл.

Врсте[уреди]

Главне тенденције у феминизму 20 века:

  • радикални феминизам - радикалне феминисткиње истичу важност акције и протеста као начина освајања женског простора и изградње женске културе. Фокуси су мушко насиље над женама, силовање, женско ропство и порнографија. Главни кривац за родну неравноправност је патријархат, као целокупан систем мушке власти над женама; од мушких владара, мушке војске, мушке индустрије, мушке религије, мушке науке и мушке културе.
  • социјалистички феминизам - социјалистичке феминисткиње наглажавају нужност заједниче акција са другим полтаченим групама и класама - антиимеријалистичком покрету, радничким организацијама, левим политичким странкама; а у новије време антиглобализму/алтерглобализму, ЛГБТ покрету, синдикалним групама.. Главни извор родне неравноправности, по социјалистичким феминисткињама није патријархат, већ класна експлоатација из које настаје патријархат. Родно ослобођење није могуће све докле су моћ и богатство у рукама неколицине малобројих и економски самосталних мушкараца.
  • либерални феминизам - подржавају оне феминсткиње које верују у постојећи друштвени систем, ког треба поправити а не рушити. Законодавство је, сматрају, једина метода којом ће се увести родна равноправност, а најважнији задатак је подстаћи жене на образовање и политичку партиципацију.
  • анархо-феминизам

Женске студије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Женске студије

Већина факултета у свету данас нуди и женске студије у којима се истражују најновија кретања у феминистичкој теорији. У Србији, женске студије се изучавају на Факултету политичких наука у Београду.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]