Angara

Koordinate: 58° 06′ 07″ S; 92° 59′ 28″ I / 58.102° S; 92.991° I / 58.102; 92.991
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Angara (višeznačna odrednica).
Angara
Ангара
Angara
Tok Angare
Opšte informacije
Dužina1,849 km (1,149 mi)[1] to 1,779 km (1,105 mi)[2] km
Basen1.039.000 km2
Pr. protok4,530 m3/s (160,0 cu ft/s) to 4,980 m3/s (175,9 cu ft/s)[2] m3⁄s
Sliv1.039.000 km2 (401.000 sq mi)[1] to 1.056.000 km2 (408.000 sq mi)[2]
Vodotok
IzvorBajkalsko jezero
Koor. izvora51° 52′ 01″ S; 104° 49′ 05″ I / 51.867° S; 104.818° I / 51.867; 104.818
V. izvora456 m
UšćeJenisej
Koor. ušća58° 06′ 07″ S; 92° 59′ 28″ I / 58.102° S; 92.991° I / 58.102; 92.991
Geografske karakteristike
Država/e Rusija
PritokeIrkut, Kitoj, Bolšaja Bela, Oka, Ija, Kova, Mura, Tasejeva, Ilim, Čadobets, Tatarka
DRV16010100112116200000012
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Angara (rus. Ангара) je reka u Rusiji[3] koja protiče kroz Sibir. Dugačka je 1.779 km. To je jedina reka koja ističe iz Bajkalskog jezera (u blizini grada Listovjanka). Površina sliva je 1.039.000 km². Angara protiče nedaleko od gradova Irkutsk i Bratsk i uliva se u Jenisej kod Jenisejska. Angara je plovna između Irkutska i Bratska. U blizini Bratska, na Angari se nalazi jedna od najvećih hidroelektrana na svetu (Hidroelektrana Bratsk, instalisane snage 4.515 MW).

Izliva se iz Bajkalskog jezera i glavna je pritoka Jeniseja.[4] Dugačka je 1,849 km (1,149 mi) i ima sliv od 1.039.000 km2 (401.000 sq mi).[1] Ranije je bila poznata kao Donja ili Nižnja Angara (za razliku od Gornje Angare).[5] Ispod svog spoja sa Ilimom, ranije je bila poznata kao Gornja Tunguska (rus. Верхняя Тунгуска, što je razlikuje od Donje Tunguske)[6][7] i, sa obrnutim nazivima, kao Niža Tunguska.[8]

Kurs[uredi | uredi izvor]

Napuštajući Bajkalsko jezero u blizini naselja Listvjanka, Angara teče na sever pored gradova Irkutske oblasti Irkutsk, Angarsk, Bratsk i Ust-Iljimsk. Zatim prelazi kroz Angarski lanac i skreće na zapad, ulazeći u Krasnojarski kraj i spajajući se sa Jenisejem kod Strelke, 40 km (25 mi) jugoistočno od Lesosibirska.

Brane i rezervoari[uredi | uredi izvor]

The Brana Brack

Četiri brane velikih hidroelektrana - izgrađene od 1950-ih - eksploatišu vode Angare:

Akumulacije ovih brana poplavile su brojna sela duž Angare i njenih pritoka (uključujući istorijsko utvrđenje Ilimsk na Ilimu), kao i brojne poljoprivredne površine u dolini reke. Zbog uticaja na način života ruralnih stanovnika doline Angara, gradnju brane kritikovali su brojni sovjetski intelektualci, a posebno irkutski pisac Valentin Rasputin – kako u svom romanu Zbogom Matjori (1976), tako i u svojoj knjizi koja nije fikcija s nalovom Sibir, Sibir (1991).

Navigacija[uredi | uredi izvor]

Nasip Angare u Irkutsku.
Angara u Talzi, blizu Bajkalskog jezera

Angara je plovna modernim čamcima na nekoliko izolovanih deonica:[19][20][21]

  • od Bajkalskog jezera do Irkutska
  • od Irkutska do Bratska
  • na Ust-Ilimskom rezervoaru
  • od Bogučanske brane (Kodinsk) do pada reke u Jenisej.

Deonica između brane Ust-Ilimsk i brane Bogučani nije plovna zbog brzaka. Međutim, završetkom brane Bogučani i punjenjem njenog rezervoara, bar deo ove deonice reke postaće i plovan. Ipak, to neće omogućiti plovidbu od Bajkalskog jezera do Jeniseja, jer nijedna od tri postojeće brane nije opremljena ni brodskom prevodnicom, ni liftom za čamce, niti će to biti slučaj sa Bogučanskom branom.

O istorijskom značaju Angara i Ilima kao vodenih puteva svedoči lanac sela duž njih (od kojih su mnoga, kao i grad Ilimsk, bili poplavljeni modernim branama) na ovoj karti iz 1773. Donji tok Angare je označen kao Nižnjaja Tunguska, što je naziv koji se trenutno primenjuje na drugu reku.

Uprkos nepostojanju neprekidnog plovnog puta, Angara i njena pritoka Ilim bile su od velikog značaja za rusku kolonizaciju Sibira od oko 1630. godine, kada su one (i neophodne prevodnice) formirali važne vodene puteve koji su povezivali Jenisej sa Bajkalskim jezerom i Lenom. Reka je izgubila svoj saobraćajni značaj nakon izgradnje kopnene rute između Krasnojarska i Irkutska, a kasnije i Transsibirske železnice.[22][23][24][25][26]

Pritoke[uredi | uredi izvor]

Najveće pritoke Angara su, od izvora do ušća:[1][27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Reka ANGARA u Državnom registru voda Rusije
  2. ^ a b v „Yenisey River”. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 47. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Angara River”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 2006-10-26. 
  5. ^ EB (1878).
  6. ^ VERHNЯЯ TUNGUSKA (Verkhnyaya Tunguska, in the dictionary of Russia's place names).
  7. ^ Tunguska, in Columbia Electronic Encyclopedia
  8. ^ See, e.g., the 1773 Kitchen map above.
  9. ^ „Irkutsk Dam”. Structurea. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  10. ^ „Irkutsk Hydroelectric Power Station General Information”. Irkutskenergo. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  11. ^ a b „Irkutsk Hydroelectric Power Station History”. Irkutskenergo. Arhivirano iz originala 25. 3. 2013. g. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  12. ^ „Top 10 biggest dams”. 29. 9. 2013. Pristupljeno 29. 5. 2021. 
  13. ^ „Bratsk Hydroelectric Power Station History”. Irkutskenergo. Arhivirano iz originala 21. 01. 2019. g. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  14. ^ „Frequently Asked Questions – Electricity”. U.S. EIA. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  15. ^ „Ust-Ilimsk Hydroelectric Power Station General Information”. Irkutskenergo. Arhivirano iz originala 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  16. ^ „Ust-Ilimsk Dam”. Structurea. Pristupljeno 7. 9. 2010. 
  17. ^ Gotovnostь kamenno-nabrosnoй plotinы Bogučanskoй GЭS po ukladke asfalьtobetona k vvodu pervoй očeredi stancii dostigla 100 procentov Arhivirano 2011-08-09 na sajtu Wayback Machine, PJSC RusHydro, 2010/10/05
  18. ^ Bogučanskaя GЭS: Predvaritelьnaя socialьnaя i эkologičeskaя ocenka v ramkah podgotovki bankovskogo TЭO (PDF) (na jeziku: ruski). Centr po эkologičeskoй ocenke «Эkolaйn», Moskva, 2006. Pristupljeno 2012-02-15. 
  19. ^ „Angara River, southeast-central Russia”. Arhivirano iz originala 10. 06. 2017. g. Pristupljeno 23. 03. 2023. 
  20. ^ Eniseйskoe parohodstvo: Angara – sudohodstvo i gruzoperevozki Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. novembar 2016) (Yenisey Shipping Company: Angara — navigation and cargo shipping)
  21. ^ Osobennosti dviženiя i stoяnki sudov po vnutrennim vodnыm putяm Vostočno-Sibirskogo basseйna Arhivirano mart 13, 2008 na sajtu Wayback Machine (Special navigation rules for the internal waterways of the Eastern Siberia Basin)
  22. ^ „Lonely Planet Guide to the Trans-Siberian Railway” (PDF). Lonely Planet Publications. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 9. 2012. g. 
  23. ^ Thomas, Bryn; McCrohan, Daniel (2019). Trans-Siberian Handbook: The Guide to the World's Longest Railway Journey with 90 Maps and Guides to the Route, Cities and Towns in Russia, Mongolia and China (10 izd.). Trailblazer Publications. ISBN 978-1912716081. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  24. ^ Meakin, Annette, A Ribbon of Iron (1901), reprinted in 1970 as part of the Russia Observed series (Arno Press/New York Times)(OCLC 118166).
  25. ^ „New 8,400 mile train journey will connect London to Tokyo”. The Independent (na jeziku: engleski). 2017-09-08. Pristupljeno 2020-11-11. 
  26. ^ „Russia offers a bridge across history to connect Tokyo to the Trans-Siberian railway”. siberiantimes.com. Pristupljeno 2020-11-11. 
  27. ^ Angara, Great Soviet Encyclopedia
  28. ^ Curtin, J. (1910). A Journey In Southern Siberia: The Mongols, Their Religion and Their Myths. Library of Alexandria. London. str. pt21. ISBN 978-1-4655-2060-9. Pristupljeno 7. 6. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Angara na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангара&oldid=27550247”