Иркутск

Иркутск
рус. Иркутск

Железичка станица у Иркутску

Основни подаци

Држава

Основан

1661

Статус града

1686

Становништво

Становништво (2010)

587.225

Положај

Координате

52°19′00″N 104°13′00″E / 52.316667, 104.233333

Временска зона

UTC+9

Надморска висина

440 m

Иркутск

Иркутск на мапи Русије

Остали подаци

Позивни број

+7 3952

Веб-страна

www.irkutsk.ru

Иркутск (рус. Иркутск) је град у Русији и административни центар Иркутске области у Сибиру. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 587.225 становника. Иркутск је удаљен седамдесет километара од Бајкалског језера и једна је од најзначајнијих станица на транссибирској железници која води од Москве преко Владивостока до Пекинга. Од Москве је удаљен 5125 километара железницом и један је од најважнијих градова у Сибиру. Добио је име по реци Иркут, која се улива у реку Ангару у близини града.

Садржај

1 Географске карактеристике
2 Историја
3 Становништво
4 Знаменитости
- 4.1 Иркутск као православни центар
5 Привреда
6 Школство
7 Спорт
8 Градови пријатељи
9 Референце
10 Спољашње везе

Географске карактеристике [уреди]

Градско позориште

Поглед на град из ваздуха.

Иркутск је смештен у јужном делу Сибира, недалеко од Бајкалског језера, он је највећи град бајкалске регије. Град лежи на десној обали реке Ангаре, притоке Јенисеја, 45 м испод нивои њеног истјецања из Бајкалског језера. Река је на овом месту широка 579 м. На супротној обали је предграђе Гласковск. На реци је код града саграђена брана иза које се налази Иркутско вештачко језеро које се протеже све до Бајкалског језера. Речица Иркут, по којој је град добио своје име утиче у Ангару насупрот граду. Кроз град тече и речица Ида односно Ушаковка. Рељеф је брдовит (обронци горја Сајан).

Клима је оштра континентална, према поларној (као и у највећем делу Сибира). Лети је просечна температура 18 °Ц, а зими -19 °Ц. Бајкалско језеро утиче на смањење температурних амплитуда, тако да годишње разлике температуре нису изражене као другде у Сибиру. Количина падалина није велика јер је средњи Сибир врло удаљен од мора. Највише падалина падне лети. У простору око града расте густа црногорична шума тајга.

Историја [уреди]

Иркутск је настао као козачко утврђење, основано 1652. на обали Ангаре. Крајем 17. века добио је статус града, а око 1760. путем је повезан са Москвом. Град се развијао као трговачко средиште: из његовог подручја су се извозили сибирски производи, а преко Иркутска у Русију је стизала кинеска роба.

У децембру 1825. једна група руских племића је подигла устанак против цара Александра I. Устанак је угушен и декабристи су протерани у Сибир. Највећим делом су се населили у Иркутску. Они су имали огромног утицаја на друштвени и духовни развој града: тако су основана многа учена друштва и универзитети у Иркутску.

Град је претрпео велику штету у великом пожару из 1879. године.

Транссибирска железница стигла је 1894. до Иркутска, а већ 1904. до Владивостока.

У Совјетском Савезу Иркутск је био важно средиште индустријализације Сибира.

Становништво [уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 587.225 становника, 6.379 (1,07%) мање него 2002.

Кретања броја становника
2002.	2010.
593.604^[1]	587.225^[2]

Знаменитости [уреди]

Саборна црква Казанки

Највећа градска знаменитост је Саборна црква Казанки с карактеристичним плавим куполама. Иркутск има синагогу саграђену 1881. која је недавно пожар. Међу знаменитостима се истичу Спомен кућа декабриста, Манастир Знаменски, споменик цару Александру III, те у новије време (2004.) подигнут споменик белогардејском адмиралу Александру Колчаку који је стрељан у Иркутску 1920. Значајан је Музеј Таљци, музеј сибирске традиционалне културе на отвореном. Тамо су пресељене многе традиционалне сибирске дрвене куће које су морале бити поплављене због изградње брана на сибирским рекама.

Иркутск као православни центар [уреди]

Најзначајнија фигура у верском животу Иркутска је свети Иноћентије Иркутски (1680-1731) рођен као Јован Куљчицки. Када је завршио школовање у Кијевској богословији, неколико година касније, тачније 1710. године, је позван да похађа наставу у тадашњој словенско-грчко-латинској академији. Девет година касније, по указу Петра I је проглашен за обер-јеромонаха а 1721. године за вођу православне мисије у Пекингу. Мисија није успела због политичких проблема. Године 1727. је проглашен архијерејем нове Иркутске епархије. Умро је 1731. године, у 50. години живота, а 1805. године је проглашен за свеца. Иркутск је и данас седиште владике-епископа.

Привреда [уреди]

У Иркутску је најзначајнија грана индустрије - авионска индустрија Иркут ^[3]која производи делове за руске авионе, руска влада ју планира спојити с Тупољевом, Сувојем, Иљушином, Микојаном и осталим руским произвођачима авиона у Удружену авионску индустрију.^[4]

У Иркутску ради велики Алуминијумски комбинат који припада компанији Русал.[1]

Значајна је производња електричне енергије из великих хидроелектрана на Ангари

Школство [уреди]

Иркутск је важни универзитетски град у Сибиру, у њему делују; Источно сибирска педагошка академија од 1909. 1918. основани су Државни универзитет Иркутск и Државни медицински универзитет Иркутск. Од 1932. делује Бајкалски државни универзитет права и економије, а од 1939 Државни технички универзитет. Од 1948. раде Државна академија за агрикултуру и Државни лингвистички универзитет, од 1975. делује Државни саобраћајни универзитет, а од 1990е и бројни приватни факултети и више школе Сибирски институт за право, економију и менеџмент (1993), Институт за економију ИСТУ (1996), уз бројне друге.

Спорт [уреди]

Бенди претеча хокеја је најпопуларнији спорт у Иркутску, има неколико клубова од којих је најбољи - Бајкал-Енергија^[5] који игра у Руској бенди лиги, на њиховим утакмицама окупи се до 30 000 гледалаца.[2] Бенди је популаран и међу девојкама, и оне имају свој клуб - Рекорд.