Арнаутски равен
| arnautski raven | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Botanička ilustracija biljke | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | G. punctata
|
| Binomno ime | |
| Gentiana punctata | |
Arnautski raven (lat. Gentiana punctata)[1], poznata i kao tačkasta lincura, pegava sirištara,[2] pegava lincura i dr. je biljka iz porodice lincura (Gentianaceae). Koristi se u narodnoj medicini, poput drugih vrsta u okviru roda. U Srbiji je zaštićena vrsta.
Latinski ime rod je dobio po ilirskom vladaru Genciju koji je za lečenje kuge preporučivao žutu lincuru (G. lutea),[1] dok je vrsta dobila ime po karakterističnim tačkastim šarama na cvetu (lat. punctum = tačka).[3][4]
Rasprostranjenost i uslovi sredine[uredi | uredi izvor]
Arnautski raven je vrsta karakteristična za planinske predele srednje i južne Evrope. Raste na silikatnoj podlozi, na nadmorskoj visini 1400 - 2500 m. Javlja se na kamenitim pašnjacima i utrinama,[5] a najčešće u četinarskim šumama.[6]
U našem okruženju arnautski raven može se naći, osim na planinama Srbije, i u hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.[2]
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Arnautski raven je višegodišnja zeljasta biljka. Ima debeo, valjkast rizom, dugačak do 1 m i razgranat. Stablo je visoko 20-60 cm, uspravno, nerazgranato i šuplje, u gornjem delu obično obojeno svetloljubičasto. Listovi u prizemnom delu stabla su kratki, na drškama, dok su u gornjem delu stabla naspramni, edeći, jajasti ili eliptični. Na stablu su unakrsno raspoređeni i gusto ga pokrivaju. Cvetovi su upadljivi, sedeći, skupljeni u pazusima listova u gornjem delu stabla ili na njegovom vrhu. Čašica je zvonasta,[5] krunica zvonasta ili tanjirasta, svetložute boje sa tamno ljubičastim pegama. Plod je čaura.[6]
-
Karakteristični prizemni listovi na peteljkama i cvetovi u pazusima gornjih, sedećih listova -
Cvetovi skupljeni na vrhovima stabljike -
Karakteristični svetložuti cvet sa tamno ljubičastim tačkama
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Arnautski raven ima primenu u narodnoj medicini. Prikuplja kao lekovita biljka sa sličnim dejstvom kao žuta lincura.[5] Prikuplja se koren (rizom) (Gentianae cruciatae radix). Bere se tokom leta i početkom jeseni, kada je biljka u fazi cvetanja. Gorak je i predstavlja izvrsno sredstvo za potsticanje apetita.[7]
Arnautski raven zaštićen je zakonom i njegovo branje je regulisano zakonom.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. str. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- ^ а б Savić, Dragiša; Jožef Dožai; Tomica Mišljenović. „Gentiana punctata L.”. BioRaS. Istraživačka stanica Petnica. Архивирано из оригинала 29. 08. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2016.
- ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 768.COBISS.SR 30905103
- ^ Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša".COBISS.SR 89560583
- ^ а б в Tasić 2004, стр. 170
- ^ а б Kojić 2006, стр. 309-310
- ^ Туцаков 1984, стр. 562
- ^ PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 21. 12. 2016.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša".COBISS.SR 89560583
- Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 768.COBISS.SR 30905103
- Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. str. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- Tasić, Slavoljub; Katarina Šavkin Fodulović, Nebojša Menković (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3.COBISS.SR 116485644
- Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad.COBISS.SR 38154759
- Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd: Srpska književna zadruga. ISBN 978-86-379-0283-6.COBISS.SR 82529799
- Kojić, Momčilo; Dragica Vilotić (2006). Ekskurziona flora šuma Srbije. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 978-86-7299-126-0.COBISS.SR 132147724
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Rašić, Suzana. „Lekovito bilje / nacini pravilnog prikupljanja bilja”. Agroinfo tel. Arhivirano iz originala 27. 12. 2016. g. Pristupljeno 26. 12. 2016.
- „Endemske i retke vrste”. Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma STARA PLANINA Knjaževac. Arhivirano iz originala 07. 10. 2020. g. Pristupljeno 26. 12. 2016.