Astrid Lindgren

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Astrid Lindgren
Astrid Lindgren 1960. godine
Lični podaci
Puno imeAstrid Ana Emilija Lindgren
Datum rođenja(1907-11-14)14. novembar 1907.
Mesto rođenjaVimerbi, Švedska
Datum smrti28. januar 2002.(2002-01-28) (94 god.)
Mesto smrtiStokholm[1][2], Švedska
Književni rad
Period1944–2002.
Najvažnija delaPipi Duga Čarapa, Karlson s krova, Emil iz Leneberja, Braća Lavlje Srce
Zvanični veb-sajt

Astrid Lindgren (šved. Astrid Lindgren; Vimerbi, 14. novembar 1907 — Stokholm, 28. januar 2002) je švedska književnica, poznata po svojim knjigama za decu, među kojima su Pipi Duga Čarapa, Karlson s krova, Braća Lavlje Srce i Emil iz Leneberja.

U maju 2013. godine našla se na 18. mestu liste autora čija su dela prevedena na najviše svetskih jezika, a nakon Hansa Kristijana Andersena i braće Grim, Lindgrenova je treća na listi najprevođenijih dečijih autora.[3] Njena dela prodata su u 144 miliona primeraka širom sveta i prevedena na 96 jezika.[4]

Dobitnica je Povelje Zmajevih dečjih igara 1985. godine.[5]

Život[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1907. godine kao Astrid Erikson, drugo od četvoro dece u porodici. Detinjstvo je provela na seoskom imanju u mestu Nes pored Vimerbija, u Smolandu na jugu Švedske.[6]

Započela je rad u lokalnim novinama, a sa 18 godina se preselila u Stokholm. Četvrt veka je radila kao urednica u izdavačkoj kući Rabén & Sjorgen.

Književnim radom je počela da se bavi relativno kasno, u trideset sedmoj godini života, ali je već prvi roman „Britt-Marie lättar sitt hjärta“ („Brit Meri oslobađa svoje srce“) bio zapažen i osvojio je drugo mesto na takmičenju koje je organizovala izdavačka kuća u kojoj je radila. Međutim, već drugi roman Pipi Duga Čarapa (1945), osvojio je prvu nagradu i doneo joj je svetsku slavu. Pipi je prevedena na više od 60 jezika.

Od 1967. dodeljuje se nagrada nazvana po njoj koju je na njen 60. rođendan ustanovila izdavačka kuća Rabén & Sjorgen.[7]

Posle njene smrti vlada u Švedskoj je osnovala nagradu koja nosi njeno ime. Nagradni fond je 5 miliona kruna što je najveći iznos za nagradu u kategoriji dečje književnosti.

Dela[uredi | uredi izvor]

Napisala je 87 knjiga od kojih su najpoznatije:

  • Pipi Duga Čarapa (1945)
  • Majstor detektiv Blomkvist (1946)
  • Mio, moj Mio (1954)
  • Karlson na krovu (1955)
  • Razmo u skitnji (1956)
  • Emil iz leneberja (1971)
  • Braća Lavlje Srce (1973)
  • Ronja, razbonička kći (1981)

Serije[uredi | uredi izvor]

  • Bill Bergson (Mästerdetektiven Blomkvist)
  • Children's Everywhere
  • The Children on Troublemaker Street
    • The Children on Troublemaker Street (takođe poznata kao: Lotta, Lotta Says No!, Mischievous Martens, švedski: Barnen på Bråkmakargatan, 1956)
    • Lotta on Troublemaker Street (takođe poznata kao: Lotta Leaves Home, Lotta Makes a Mess, švedski: Lotta på Bråkmakargatan, 1961)
    • Lotta's Bike (takođe poznata kao: Of Course Polly Can Ride a Bike, švedski: Visst kan Lotta cykla, 1971)
    • Lotta's Christmas Surprise (takođe poznata kao: Of Course Polly Can Do Almost Anything, švedski: Visst kan Lotta nästan allting, 1965
    • Lotta's Easter Surprise (Visst är Lotta en glad unge, 1990)
  • Emil of Lönneberga serija (Emil i Lönneberga)
    • Emil in the Soup Tureen (takođe poznata kao: Emil and the Great Escape, That Boy Emil!, švedski: Emil i Lönneberga, 1963)
    • Emil's Pranks (takođe poznata kao: Emil and the Sneaky Rat, Emil Gets into Mischief, švedski: Nya hyss av Emil i Lönneberga, 1966)
    • Emil and Piggy Beast (takođe poznata kao: Emil and His Clever Pig, švedski: Än lever Emil i Lönneberga, 1970)
    • Emil's Little Sister (takođe poznata kao: När lilla Ida skulle göra hyss, 1984)
    • Emil's Sticky Problem (takođe poznata kao: Emils hyss nr 325, 1970)
  • Karlsson-on-the-Roof serija (Karlsson på taket)
    • Karlsson-on-the-Roof (takođe poznata kao: Karlson on the Roof, švedski: Lillebror och Karlsson på taket, 1955)
    • Karlson Flies Again (takođe poznata kao: Karlsson-on-the-Roof is Sneaking Around Again, švedski Karlsson på taket flyger igen, 1962)
    • The World's Best Karlson (Karlsson på taket smyger igen, 1968)
  • Kati serija
    • Kati in America (Kati i Amerika, 1951)
    • Kati in Italy (Kati på Kaptensgatan, 1952)
    • Kati in Paris (Kati i Paris, 1953)
  • Madicken serija
    • Mardie (takođe poznata kao: Mischievous Meg, švedski Madicken, 1960)
    • Mardie to the Rescue (Madicken och Junibackens Pims, 1976)
    • The Runaway Sleigh Ride (Titta, Madicken, det snöar!, 1983)
  • Peter & Lena serija
  • Pippi Longstocking serija (Pippi Långstrump)
    • Pippi Longstocking (Pippi Långstrump, 1945)
    • Pippi Goes On Board (takođe poznata kao: Pippi Goes Aboard, švedski: Pippi Långstrump går ombord, 1946)
    • Pippi in the South Seas (Pippi Långstrump i Söderhavet, 1948)
    • Pippi's After-Christmas Party (Pippi Långstrump har julgransplundring, 1950)
    • Pippi Longstocking in the Park (Pippi Långstrump i Humlegården, 1945)
    • Pippi Moves In! (Pippi flyttar in, 1969)
  • The Six Bullerby Children / The Children of Noisy Village serija (Barnen i Bullerbyn)
    • The Children of Noisy Village (takođe poznata kao: Cherry Time at Bullerby, švedski: Alla vi barn i Bullerbyn, 1947)
    • Happy Times in Noisy Village (Bara roligt i Bullerbyn, 1952)
    • Christmas in Noisy Village (Jul i Bullerbyn, 1963)
    • Springtime in Noisy Village (Vår i Bullerbyn, 1965)
    • Children's Day in Bullerbu (takođe poznata kao: A Day at Bullerby, 1967)
  • The Tomten serija
    • The Tomten (Tomten är vaken, 1960)
    • The Tomten and the Fox (Räven och Tomten, 1966)

Pojedinačne knjige[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobitnik je mnogih nagrada među kojima su:

  • 1956 - Nemačka nagrada za omladinsku knjigu za roman Mio, moj Mio (1954)
  • 1958 – Medalja Hansa Kristijana Andersena za Razmo u skitnji
  • 1971 – Zlatna medalja Švedske akademije
  • 1978 – Nagrada nemačkih knjižara za mir

Pored toga, dobijala je neke od najvećih nagrada za književnost kao što su:

  • 1993 – Uneskova nagrada za književnost
  • 1994 – The Right Livelihood Award

Društveni angažman i uticaj[uredi | uredi izvor]

Astrid Lindgren se zalagala za prava deteta, ali, kao veliki ljibitelj prirode, i za zaštitu životinja. Godine 1988. je zahvaljujući njenom zalaganju donet zakon koji štiti domaće životinje – Lex Astrid.[6]

Zahvaljujući njenom zalaganju Švedska je bila prva zemlja koja je zakonom zabranila fizičko nasilje prema deci.[8]

Jedan asteroid je nazvan po njoj - 3204 Lindgren.

Njene beleške i rukopisi nalaze se u Kraljevskoj biblioteci u Stokholmu, a 2005. godine uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine. Od 2014. godine na novčanici od 20 švedskih kruna nalazi se njen lik.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lentz Iii, Harris M. (9. 4. 2003). Obituaries in the Performing Arts, 2002: Film, television, Radio, Theatre, Dance, Music, Cartoons and Pop Culture. ISBN 9780786414642. 
  2. ^ „Astrid Lindgren Dies at 94”. The Washington Post. 29. 1. 2002. 
  3. ^ „UNESCO's statistics on whole Index Translationum database”. Databases.unesco.org. Arhivirano iz originala 28. 02. 2012. g. Pristupljeno 02. 2. 2014. 
  4. ^ FAQ at Astrid Lindgren official site Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2010) (na švedskom)
  5. ^ „Dobitnici Povelje Zmajevih dečjih igara“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2012), Zvanični sajt Zmajevih dečjih igara, Pristupljeno 16. novembra 2014.
  6. ^ a b Lindgren, Astrid (2016). Ronja, razbojnička kći (3. doštampano izd. izd.). Beograd: Odiseja. str. 239. ISBN 9788677200442. 
  7. ^ a b „Astrid Lindgren”. Biografija.org. Pristupljeno 26. 3. 2021. 
  8. ^ „Sto godina od rodjenja Astrid Lindgren”. DW. Pristupljeno 26. 3. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hagerfors, Anna-Maria (2002), "Astrids sista farväl", Dagens nyheter, 8/3–2002.
  • Astrid Lindgren – en levnadsteckning. Margareta Strömstedt. Stockholm, Rabén & Sjögren, 1977.
  • Paul Berf, Astrid Surmatz (ed.): Astrid Lindgren. Zum Donnerdrummel! Ein Werk-Porträt. Zweitausendeins, Frankfurt 2000 ISBN 3-8077-0160-5
  • Vivi Edström: Astrid Lindgren. Im Land der Märchen und Abenteuer. Oetinger, Hamburg 1997 ISBN 3-7891-3402-3
  • Maren Gottschalk: Jenseits von Bullerbü. Die Lebensgeschichte der Astrid Lindgren. Beltz & Gelberg, Weinheim 2006 ISBN 3-407-80970-0
  • Jörg Knobloch (ed.): Praxis Lesen: Astrid Lindgren: A4-Arbeitsvorlagen Klasse 2–6, AOL-Verlag, Lichtenau 2002 ISBN 3-89111-653-5
  • Sybil Gräfin Schönfeldt: Astrid Lindgren. 10. ed., Rowohlt, Reinbek 2000 ISBN 3-499-50371-9
  • Margareta Strömstedt: Astrid Lindgren. Ein Lebensbild. Oetinger, Hamburg 2001 ISBN 3-7891-4717-6
  • Astrid Surmatz: Pippi Långstrump als Paradigma. Die deutsche Rezeption Astrid Lindgrens und ihr internationaler Kontext. Francke, Tübingen, Basel 2005 ISBN 3-7720-3097-1
  • Metcalf, Eva-Maria: Astrid Lindgren. New York, Twayne, 1995
  • Astrid Anna Emilia Lindgren at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Astrid Lindgren na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Астрид_Линдгрен&oldid=27614664”