Pređi na sadržaj

Aheloj (reka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aheloj
reka Aheloj
Opšte informacije
Dužina220 km
Basen5 472 km2
Vodotok
UšćeJonsko more
Geografske karakteristike
Država/e Grčka
PritokeAspropotamos, Megdovas, Granitsiotsis, Dimikos
Reka na Vikimedijinoj ostavi
Reka Aheloj označena na satelitskom snimku. Oznake su na nemačkom jeziku.
Mapa reke Aheloj

Aheloj (grč. Αχελώος), takođe Ahelos, je reka u zapadnoj Grčkoj dužine 220 km.[1][2] Ona je činila granicu između Akarnanije i Etolije u antičko doba. Uliva se u Jonsko more. U drevnim vremenima njen duh je bio poštovan kao rečni bog Aheloj.

Herodot je, primećujući moć reke Aheloj koja je transformisala obalu, čak uporedio to sa Nilom u ovom pogledu:

„Postoje i druge reke koje su, iako ne tako velike kao Nil, imale značajne rezultate. Naročito (iako bih mogao da navedem druge), tu je Aheloj, koji teče kroz Akarnaniju u more i već je pola Ehinadskih ostrva pretvorio u kopno." (2.10, prev. Voterfild)

Kažu da se u davnim vremenima zvala Toas, Aksen i Testijus.[3]

Tok[uredi | uredi izvor]

Reka Aheloj počinje na oko 2000 m visine, na istočnoj padini planine Lakmos u lancu Pinda, u blizini sela Antousa u najzapadnijem delu okruga Trikala. Jedna od njegovih prvih pritoka je Aspropotamos, što znači bela reka.

Reka teče uglavnom ka jugu i čini deo granice između okruga Arta i Trikala, koja je ujedno i granica između Epira i Tesalije. Dalje nizvodno, čini granicu Arte i Kardice, a dalje granicu okruga Etolija-Akarnanija i Evritanija. Reka se uliva u akumulaciju Kremasta, koju takođe napajaju reke Agrafiotis i Megdovas.

Na izlasku iz rezervoara Kremasta, reka teče jugozapadno u Etoliju-Akarnaniju, napajajući rezervoar Kastraki, zapadno od lanca Panaitoliko. 10 do 15 km nizvodno od ovog jezera, uliva se u rezervoar Stratos. Dalje nizvodno, prolazi kroz niziju zapadno od Agriniona. Konačno se uliva u Jonsko more, 29 km zapadno od Misolongija.

Naselja[uredi | uredi izvor]

Redosledom od uzvodnog do nizvodnog toka su naselja:

  • Katafito
  • Gardiki
  • Mesohora
  • Korifi
  • Mirofilo
  • Petroto
  • Grimpiana
  • Mesopirgos
  • Neo Argiri
  • Tripotamo
  • Kastraki
  • Stratos
  • Palaiomanina
  • Gouria
  • Neohori

Brane[uredi | uredi izvor]

Na reci ima pet brana. Od uzvodnog ka nizvodnom toku postoji brana Mesohora koja je završena 2001. godine, ali nije popunila svoj rezervoar. Ispod toga je brana Sikija koja je delimično izgrađena. Niže su brane Kremasta (1965), Kastraki (1969) i Stratos (1989).

Rimska freska iz Herkulanuma koja prikazuje Herkula (od etrurskog Herkla i konačno grčkog Herakla) i Aheloja (božanstvo - zaštitnik reke Aheloj u Grčkoj) iz grčko - rimske mitologije, 1. vek nove ere

Istorija[uredi | uredi izvor]

U antici, Aheloj je bila najveća i najslavnija reka u Grčkoj, izvirala je na planini Pind, a nakon toka kroz planinsku zemlju Dolopija i Agrajaca, ulazila u ravnicu Akarnanije i Etolije blizu Stratosa i uliva se u Jonsko more, u blizini akarnanskog grada Enijade. Kasnije je formirala granicu između Akarnanije i Etolije, ali u vreme Tukidida teritorija Enijade se prostirala istočno od reke. Obično se naziva reka Akarnanije, ali se ponekad pripisuje Etoliji. Njen opšti pravac je od severa ka jugu. Njene vode su beličastožute ili krem boje, odakle potiče kasnije ime Aspropotamo ili Bela reka, a na šta Dionisije Periget verovatno aludira u epitetu αργυροδινης.[4] Periget locira izvore reke blizu mesta zvanog Halkis.[5] Kažu da se u staro vreme zvao Toas, Aksen i Testijus.[6] U donjem delu svog toka, ravnica kroz koju protiče se u antici nazivala Parahelotis po reci. Ova ravnica je bila slavljena zbog svoje plodnosti, iako je velikim delom prekrivena močvarama, od kojih je nekoliko nastalo izlivanjem Aheloja.[7]

Godine 1359. bitka kod Aheloja između albanskih snaga pod komandom Petra Loše i Epirske despotovine pod Nićiforom II Orsinijem odigrala se kod reke Aheloj. Nićifor II je poražen i ubijen tokom bitke, a na tom području su uspostavljene dve nove države, despotovina Arta i despotovina Angelokastrona i Lepanta.[8]

Šezdesetih godina 20. veka brana Kremasta bila je u izgradnji. Područje nije pošumljeno. Gradnja brane, napravljene od betona, trajala je godinama, da bi na kraju poplavila deo zapadnog dela prefekture Euritanije. Brana uključuje elektranu sa transformatorskim vodovima na istoku. Brana obezbeđuje struju za zapadni i centralni deo Grčke. Poplava je izazvala eroziju tla u nekim poplavljenim dolinama. Brana Kastraki je nizvodno i završena je 1969. godine. Nizvodno od Kacikija, brana Stratos je završena 1989. godine.

Projekat skretanja reke Aheloj bio je premet debate od 1980-ih. Predviđa četiri velike brane, Sikija, Mesohora, Muzaki i Pili, zajedno sa 17,4 km dugim kanalom. Cilj projekta je preusmeravanje 600 000 000 m³ godišnje vode reke na zapad prema Tesalijskim ravnicama kako bi se pomoglo u navodnjavanju 240 000-380 000 ha uglavnom useva pamuka. Izgradnja na projektu je nekoliko puta zaustavljena, poslednji put 2005. godine, zbog ekoloških i društvenih razloga.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Greece in Figures January - March 2018 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jun 2018), p. 12
  2. ^ „Preliminary Flood Risk Assessment” (na jeziku: grčki). Ministry of Environment, Energy and Climate Change. str. 49. Arhivirano iz originala 15. 2. 2020. g. 
  3. ^ William Smith, ACHELO´US, in his Dictionary of Greek and Roman Geography (1854)
  4. ^ Dionysius Periegetes, Description of the World, 432.
  5. ^ Dionysius Periegetes, Description of the World, 496.
  6. ^ Plutarch, de Fluv. 22
  7. ^ Šablon:Cite DGRG
  8. ^ Van Antwerp, John (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. str. 348â 51. ISBN 978-0-472-08260-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ахелој_(река)&oldid=27820214”