Грчка митологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Грчка митологија је корпус прича који припадају старим Грцима и чији су предмет њихови богови и хероји, природа света и времена у којем су живели и који их је окруживао, као и порекло и значење њихових култова и ритуала. У модерном смислу под грчком митологијом се подразумева, студија и покушај расветљавања религијских и политичких институција старих Грка и њихове цивилизације, као и покушај потпунијег схватања саме природе митова и легенди.

Митови спадају у прве манифестације људске маште и настају због дубоке потребе за метафоричком интерпретацијом свих феномена с којима се сусрећу људи током свог живота. Збуњеност и слабост човека пред неприкосовеним силама Природе, метафизичке спекулације, схватање слабости људског бића, моралне норме и дилеме, комуникација са себи сличним, изражавају се преко прича са симболичким садржајем, као резултат људске маште. Скупови тих легендарних традиција чине митологију, гдје се огледају прве спекулације о животу и Природи. У исто време, митови нуде јасну слику о карактеристикама сваког народа, његовом карактеру, стремљењима и достигнућима, као и његовој трајекторији кроз историју.

Грчки народ је био један од првих који је стварао митове преко којих је покушавао да схвати, да да интерпретације, о свему ономе што превазилази димензије људског разума у то време, као и о свему ономе, што је у њиховим очима било необјашњиво и неукротиво. Њихове приче су се преносиле с кољена на кољено, надограђујући се и мењајући се у складу са потребама, као и степеном развоја сваке епохе.[1]

У почетку, за време родовских односа, грчка религија састојала се у обожавању природних појава (животиња, земље, дрвећа..). Након распада, у хомерско доба ова религија замењена је веровањем у богове. Грци су створили много богова, које су замишљали у људском облику. Ови богови су такође имали и људску нарав, били бесмртни и свемоћни. Грчка митологија је сигурно имала утицаја на све остале митологије.

Настанак света[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хаос

По грчком миту, у почетку су небо и земља били измешани и владао је Хаос. Затим су се из Хаоса издвојили богиња Геја - земља и Уран - небо. Њих двоје изродили су остале богове - титане. Међутим, Уран бојећи се да му неко од деце не преузме власт затвори титане под земљу. Међутим, један бог - Хронос успео је да изађе из провалије и да ослободи осталу браћу и сестре. Тада, као што се Уран и бојао, Хронос одузме власт оцу и постаде господар света. Међутим, Хроноса је затекла иста судбина као и његовог оца, јер га је свргнуо са власти његов млађи син - Зевс.

Настанак људи[уреди]

У почетку, Грци су мислили да су људи никли из земље попут биљака, међутим временом је то веровање одбачено и мислило се да је титан Прометеј од глине направио човека, а да му је Атена удахнула душу. Прометеј је људе штитио, помагао им и учио их. Од Аполона је украо ватру и дао је људима, ухватио је дивљег бика и дао људима да га упрегну, научио их је како да ваде руде. Због свега овога Зевс се наљутио и наређено је да Прометеј буде окован гвозденим ланцима и на Кавказу он беше прикован за једну стену где је сваки дан слетао орао који му је кљувао јетру. Прометеј је дуго овако висио док га Херакле није ослободио.

Хероји[уреди]

У грчкој митологији спомињу се и полубогови, који се називају херојима. Они имају натчовечанску снагу, памет, спретност. Обично су били синови богова и смртника, заштитници људи, убице чудовишта и разбојнике. Најпознатији грчки хероји јесу Херакле (Хераклес, Херкулес, Херкул), Тезеј, Јасон, Персеј, Диоскури.

Грчки митови[уреди]

Неки од најпознатијих грчких митова су:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Mavromataki, Maria - Mitología Griega - Ediciones XAITALI 1997. ISBN 960-8284-62-7 - Издање на шпанском језику

Спољашње везе[уреди]