Bioklimatologija
Bioklimatologija je interdisciplinarna oblast nauke koja proučava interakcije između biosfere i Zemljine atmosfere na vremenskim skalama reda godišnjih doba ili duže, za razliku od biometeorologije koja izučava uticaje atmosferskih pojava (vremena i klime) na živa bića (biljke, životinje i ljude) u kratkom periodu od jednog dana do godišnjeg doba.[1]
Biometeorologija je usko povezana sa naukama o životu, a posebno sa ekologijom, medicinom, poljoprivredom i biologijom koja se odnsi na više sisare.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Mada se još Hipokrat dotakao ovih pitanja pre 2000 godina u svojoj raspravi o Vazduh, voda i mesta, nauka o bioklimatologiji je relativno nova.[2] Značajna proučavanja u ovoj oblasti započela su tokom 1960-ih, uglavnom zbog sve veće zabrinutosti za pogoršanja životne sredine.[3]
Primeri relevantnih procesa[uredi | uredi izvor]
Klimatski procesi u velikoj meri kontrolišu distribuciju, veličinu, oblik i svojstva živih organizama na Zemlji. Na primer, opšta cirkulacija atmosfere na planetarnom nivou u velikoj meri određuje lokaciju velikih pustinja ili regiona koji su podložni čestim padavinama, što, zauzvrat, u velikoj meri određuje koji organizmi mogu prirodno da prežive u ovim sredinama. Štaviše, promene u klimi, bilo zbog prirodnih procesa ili uticaja ljudi, mogu progresivno modifikovati ova staništa i izazvati prenaseljenost ili izumiranje autohtonih vrsta.[4]
Biosfera, sa svoje strane, a posebno kontinentalna vegetacija, koja čini preko 99% ukupne biomase, igrala je ključnu ulogu u uspostavljanju i održavanju hemijskog sastava zemljine atmosfere, posebno tokom rane evolucije planete. Trenutno, kopnena vegetacija razmenjuje oko 60 milijardi tona ugljenika sa atmosferom na godišnjem nivou (putem procesa fiksacije ugljenika i procesa disanja ugljenika), igrajući tako ključnu ulogu u ciklusu ugljenika. Na globalnoj i godišnjoj osnovi, male neravnoteže između ova dva glavna toka, kao što se dešava kroz promene u pokrivaču zemljišta i korišćenju zemljišta, doprinose trenutnom povećanju atmosferskog ugljen-dioksida.[5]
Podela i zadaci[uredi | uredi izvor]
Pošto skoro svaki aspekt klime i vremena ima neki uticaj na žive organizme, obim bioklimatologije je skoro neograničen. Određena područja su naglašena više od drugih, međutim, među njima su studije uticaja vremena i klime na male biljne organizme i insekte odgovorne za razvoj biljnih, životinjskih i ljudskih bolesti; uticaj vremena i klime na fiziološke procese normalnog zdravog čoveka i njegove bolesti; uticaj mikroklime u stanovima i urbanim centrima na zdravlje ljudi; i uticaj prošlih klimatskih uslova na razvoj i distribuciju biljaka, životinja i ljudi.[3]
Bioklimatologija se deli na: poljoprivrednu ili agroklimatologiju i humanu (ili ljudsku) klimatologiju.[6]
Poljoprivredna klimatologija[uredi | uredi izvor]
Poljoprivredna klimatologija ili agroklimatologija istražuje poljoprivredne useve koji se mogu optimalno gajiti u određenim klimatskim uslovima.
Humana bioklimatologija[uredi | uredi izvor]
Humana bioklimatologija istražuje uticaje vremena i klime na život čoveka, u vezi sa određenim patofiziološkim tegobama. Jer npr. zdravi ljudi uz odgovarajuću ishranu, odeću i smeštaj, i mogu da žive praktično bilo gde na Zemlji, dok se velika grupa ljudi, npr. reumatičari ili oboleli od respiratornih bolesti, mogu se osećati dobro samo u određenim klimatskim i vremenskim uslovima.
Vremenske prilike manje ili više utiču na sve ljude, ali neke osobe, koje su posebno osetljive, trpe značajne smetnje. Poznato je dejstvo alpskog vetra fena ( koji nastaje nakon što se vazduh na strmoj strani planine podigao i izgubio vlagu usled padavina, pa se na suprotnoj strani spušta suvlji i topliji nego što je bio na početku uspona) koji kod mnogih ljudi izaziva tegobe, razdražljivost, glavobolju i druge zdravstvene probleme.
U slučaju naglih i značajnih vremenskih promena, na primer hladnih frontova, primećuje se porast saobraćajnih nesreća a takve vremenske prilike nepovoljno doživljavaju i osobe koje boluju od reumatičnih oboljenja, embolija, srčanog udar.
Međutim, čak i kod potpuno zdrave osobe osećaj udobnosti u znatnoj meri zavisi od temperaturnih i vetrovitih uslova, a generalno, stepen efikasnosti rada čoveka na otvorenom prostoru u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, i to ne samo u vanrednim uslovima (polarni regioni, visoke planine, itd.) već i u svim sredinama na Zemlji.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Sané De Parcevaux, Laurent Huber Bioclimatologie: Concepts et applications. French Edition, Oct 19, 2007
- ^ a b A Auliciems Bioclimatology Vol. 5 184 pages, 33 figs, 13 tabs, Springer Nature
- ^ a b „Bioclimatology | science | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-26.
- ^ M. I. Budyko (1974). Climate and Life. New York: Academic Press. ISBN 0-12-139450-6.
- ^ Stephen H. Schneider; Randi Londer (1984). The Coevolution of Climate and Life. San Francisco: Sierra Club Books. ISBN 0-87156-349-5.
- ^ „bioklimatologija | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2023-04-26.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
