Bitka lanaca

Bitka lanaca
Deo Arapsko-sasanidski ratovi
Karta prikazuje položaj gradova Kazima, Ubala i Hufeir u današnjem Kuvajtu i Iraku.
Vreme april 633/ moguće 629. Mesto Kuvajt(Kazima) Ishod odlučujuća rašidunska pobeda
Sukobljene strane
Rašidunski kalifat	Sasanidsko carstvo Hrišćanski arapski saveznici
Komandanti i vođe
Halid ibn el Valid	Hormozd† Kubad Anošagan
Jačina
18.000 ljudi	20.000 ljudi
Žrtve i gubici
mali	teški

Bitka Salasila (arapski: معركة ذات السلاسل‎ Dahat al Salasil) ili Bitka lanaca bila je prva bitka koja se vodila između Rašidunskog kalifata i Sasanidskog Persijskog carstva. Bitka se odigrala na području današnjeg Kuvajta (Kazima) ubrzo nakon ratova Rida a istočna Arabija bila je ujedinjena pod vlašću kalifa Ebu Bekra. To je takođe bila i prva bitka Rašidunskog kalifata u kojoj je islamska vojska pokušala da proširi svoje granice.

Pozadina

Mutana ibn Harita Šajbani bio je vođa plemena u severoistočnoj Arabiji, nastanjen u blizini persijske granice. Nakon ratova Apostaze, Mutana je udario na persijske gradove u Mesopotamiji. Napadi su bili uspešni, sa značajnijim plenom otetim iz gradova. Mutana ibn Harita je nakon toga otišao u Medinu kako bi informisao kalifa Abu Bakara o svojim uspesima, i Abu Bakar ga je imenovao za zapovednika svojih ljudi, nakon ovoga on je otpočeo sa dubljim upadima u Mesopotamiju. Koristeći pokretljivost svoje lake konjice lako je mogao napasti bilo koji grad u blizini pustinje nakon čega je lako mogao da se rasprši sa svojom vojskom na sve strane i ponovo nestane u pustinji, ostavljajući iza sebe sasanidsku vojsku u nemoćnosti da ga progoni. Mutanini poduhvati stvorili su kod Abu Bakara odlučnost da pokori Mesopotamiju i da je preotme od Sasanida. Da bi osigurao pobedu, Abu Bakar se odlučio na dve mere: prva je bila da će se vojska satojati od dobrovoljaca, a druga da će njom zapovedati njegov najbolji general Halid ibn Valid. Nakon što je pobedio samoproglašenog Musalima u bici kod Jamame, Halid se i dalje nalazio na području Jamame kada je Abu Bakar poslao naređenje da napadne Sasanidsko Persijsko carstvo. Učinivši Al-Hiru (područje u Mesopotamiji) ciljem Halidove misije, Abu Bakar je poslao pojačanja i naređenje plemenskim vođama severoistočne Arabije među kojim su bili: Mutani ibn Hariti, Mažur ibn Adi, Harmali i Sulam da dejstvuju pod komandom Halida. Negde pripližno treće nedelje marta, 633. godine ili (Muharama,12-e godine Hidžre) Halid se pokrenuo iz Jamame sa vojskom od 10.000 ljudi. Ali pre nego što je to uradio napisao je pimo Hormuzdu, inače persiskom upravniku pogranične oblasti Dat Meisana, sledeće:

„ “ Počinite se islamu i bićete pošteđeni . Ili se sagalsaite sa plaćanjem Džizre, i vi i vaši ljudi onda ćete biti pod našom zaštitom, inače će te moći samo sebe da krivite za moguće posledice, jer ja dovodim ljude koji čeznu za smrću isto onako kao vi čeznete za svojim životom.” ”

Plemenske vođe sa svojim ratinicima (od kojih je svaki vodio sa sobom po 2 000, ljudi) pridružili su se Halidu u njegovom zadatku. Halid je stupio na teritoriju Persijskog carstva sa snagama koje su brojale 18,000 ljudi. Persijski zapovednik je obavestio svoga cara o pretnji iz Arabije i prikupio vojsku za bitku, sačinjenu od velikog broja Arapskih hrišćanskih pomoćnih trupa.

Halidova strategija

Sasanidska vojaska je bila jedna od najmoćnijih i najbolje opremljenih vojski onog vremena, i bila je idealna sila za dobro pripremljen direktni napad. Jedini nedostatak persijske vojske bio je u nedovoljnoj pokretljivosti, teško opremljeni Persijanci nisu mogli da se brzo kreću, i svako produženo kretanje (marširanje) ih je iznurivalo. S druge strane, Halidove snage bile su pokretljivije, bile su na kamilama i konjima spremnim za konjički napad. Halidova strategija bila je da oslanjajući se na svoju pokretljivost iskoristi nedostake u pokretljivosti persijske vojske. Planirao je da primora Persijance na marširanje i kontr-marširanje (marširanje ponovo nazad), dok ih ne izmori, i onda napadne kad svi Persijanci budu bili iscrpljeni. Geofarfija je pomogla Halidu da uspešno sprovede svoju isplaniranu zamisao . Postojala su dva puta do Ubale, preko Kzima, ili preko Hufeira, pa je Halid napisao pismo persijskom vođi Hormuzdu iz Jamame kaoko bi ovogo naterao da očekje njegov dolazak iz pravca puta koji se pružao direktno iz Jamame do Kazima, a odatle do Ubale.

Bitka

Očekujući da će Halid ibin Valid doći iz Kazima, Hormuzd je marširao od Ubale do Kazima. Kod Kazima nije bilo ni traga ni glasa od muslimanskih snaga. Uskor je dobijena informacija od izviđača o kretanju Halida ibn Valida pravo prema Hufeiru. Kako je Hufeir bio na samo 21 kilometar od Ubale, ovo je ugrozilo Hormuzdovu bazu. Ubala koja je bila važna luka Sasanidskog carstva, bila je meštena u blizini današnje Basre. Hormuzd je odmah naredio pokret ka Hufeiru, na daljinu od 50 km odatle. Halid je čekao kod Hufeira dok ga njegovi izviđači nisu obavestili o Hormuzdovom užurbanom približavanju. Prolazeći kroz pustinju, Halid je marširao prema Kazimu. Budući da Hormuzd nije mogao da prepusti put ka Kazimu u muslimanske ruke, teško naoružana Sasanidska vojska ponov je krenula ka Kazimu. Persijanci su stigli u Kazim u stanju iscrpljenosti.

  Muslimanska vojska

  Sasanidska vojska

Pokret Halid ibn Validove vojske i sasanidske vojske pre bitke. Halidova strategija bila je da dugim marširanjem iscrpi sasanidsku vojsku.

Hormuzd je odmah razmestio vojsku za bitku u uobičajnu formaciju koja se sastojala od centra i dva krila. Generali koj su zapovedali krilim njegove vojske zvali su Kubaz Anošagan. Ljudi su se privezali lacima zajedno jedni za druge, kao znak neprijatelju da su radije spremini da umru nego da pobegnu sa bojišta, u slučaju mogućeg poraza. Ovo je ublažilo opasnost od proboja neprijateljske konjice, jer je sa ljudima međusobno povezanim čelinim lancima stvorena situacija da grupama neprijateljskih konjanika nije bilo lako da obore nekoliko vojnika i stvore rupu u redovima kroz koju će prodreti. Pošto je sasanidska vojska bila organizovana i uvežbana za unapred ugovorene bitke(gde svaka strana bira vreme i mesto), ova taktika ju je onemogućila da stane kao stena naspram neprijateljskog napada. Ali lanci su iimali jedan veliki nedostatak: u slučaju poraza vojnici bili u nemogućnosti da se povuku, jer su u tom slučaju lanci pretvarali u okove koji su ih vezivali. Upotreba lanaca zaslužna je za ovakav naziv bitke.Hormozd je razmestio svoju vojsku odmah ispred zapadne ivice Kazima, pokrivajući grad sa svojih pozicija. Halid je rasporedio vojsku sa pustinjom u svojoj zaleđini, kako bi se ka njoj povukli u slučaju svog poraza. Pre početka bitke, Hormuz je pozvao Halida ibn Valida na dvoboj. Halid je prihvatio izazov i u dvoboju ubio Hormuzda. Za slučaj svog mogućeg poraza, Hormuzd je postavio svoje najbolje ratnike ispred glavne linije svojih trupa kako bi u slučaju njegovog pada ubili Halida, i oni su uspeli da se probiju do Halida ibn Valida, ali su bili zaustavljeni i ubijeni uz pomoć jednog od njegovih generala, po imenu Kaka ibn Amr. Smrt Hormuza dala je psihološku prednost muslimanima, a Halid ibn Valid naredio je opšti napad kako bi tu šansu iskoristio. Iscrpljena persijska vojska nije bila u stanju da dugo odoleva napdu i muslimani su se uspešno probili kroz persijske borbene redove na mnogo mesta. Osetivši poraz, persijski generali koji su komadovali krilima vojske, Kubaz i Anšagan, naredili su povlačenje, koje je dovelo i do opšteg povlačenja vojske. Većina Persijanaca koji nisu bili lancima povezani uspeli su da pobegnu, ali oni koji su bili vezani lancima nisu uspevli da se brzo kreću, i na hiljade njih bilo je ubijeno od strane neprijatelja.

Posledice

Posle bitke lanaca, Halid je porazio persijske vojske u još tri bitke i zauzeo svoj pravi cilj: grad Al-Hiru. Prvo muslimansko osvajanje Iraka završeno je za četiri meseca. Ebu Bekr nije poslao Halida dublje u sasanidsku teritoriju, jer su Sasanidi pozvali pojačanja koja su se lako mogla preusmeriti na iscrpljene muslimanske vojske iporaziti ih, Halid je tada dobio naređenje da se iskoristi pobeda i nametne vlast persijskom stanovništvu u Hiri. Nakon devet meseci od ovog događaja Abu Bekir ga je poslao da komanduje muslimanskim osvajanjem Sirije koja se nalazil pod vlašću Vizantijskog carstva.