Budinaž
Budinaž je sekundarna naborna struktura, koja se formira u ekstenzionim uslovima, kada rigidno tabularno telo, kao što je sloj peščara, biva razvučeno i deformisano u manje kompetentnom okruženju. Kompetentni slojevi počinju da pucaju, formirajući pritom budene u obliku kobasice. Budeni su tipični za zone smicanja, gde se vrši razlamanje rigidnih stenskih masa usled izduženja duž folijacije i skrćivanja u pravcu normalnom u odnosu na folijaciju. Usled ovakvog načina nastanka budeni dobijaju svoj karakterističan oblik, mada mogu formirati i kvadratne strukture. Budinaž može nastati i u uslovima duktilnih deformacija. Veličina budena varira od 20 metara do svega 1 cm.[1]
Naziv budinaž potiče od francuske reči boudin - kobasica. Budinaž su prvi put otkrili i opisali belgijski geolozi u Ardenima u Belgiji.
Tipovi[uredi | uredi izvor]
Postoje tri tipa budinaža. Prvi tip budinaža javlja se u uslovima kada nema kretanja, zbog čega je struktura budinaža simetrična. Drugi tip budinaža, S-tip, javlja se kada se buden pomera u suprotnom pravcu u odnosu na smer dejstva smicanja. Za razliku od njega, A-tip budinaža javlja se u slučaju da se budeni pomeraju u pravcu dejstva smicanja. Ova tri tipa se dalje mogu podeliti na 5 podgrupa, s obzirom na njihov oblik.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "boudinage." Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica Online. 06 Oct. 2010 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/75420/boudinage>.
- ^ Goscombe, B.D.; Passchier C.W. & Hand M. (2004). „Boudinage classification: end-member boudin types and modified boudin structures”. Journal of Structural Geology. 26: 739—763. doi:10.1016/j.jsg.2003.08.015. Pristupljeno 6. 10. 2010.[mrtva veza]
