Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/1

• Pitanja bez odgovora

Pitaj!

Vindous ili vindouz, pitanje je sad

Evo da postavim prvo pitanje jer vidim da se ustalilo Vindous. Ovo sve zbog toga što izgovaram Branka Blek Rouz, a ne Branka Blek Rous, a ja sam emotivan čovek i ne bih lako podneo ovakvu vrstu drastične jezičke promene. -- JustUser  JustTalk 22:52, 7 decembar 2005 (CET)

Uvek imaš dobre primere. Samo tako nastavi! --Goldfinger 12:25, 30 decembar 2005 (CET)

Zašto Hanover umesto Hanofer?

Da ponovim pitanje. Dakle, ne razumem zašto se kod nas piše Hanover umesto Hanofer. Nemačko slovo "v" (fau) se čita kao "f"... --Pokrajac |razgovor| 22:59, 7 decembar 2005 (CET)

A zašto nije Pari ili Landn? Prosto - ustaljeni izrazi nastali pre mnogo mnogo godina. --Dungo ☼ ۞ 23:08, 7 decembar 2005 (CET)

Ako su "ustaljeni" da li ja imam pravo da ga tačno napišem kako se izgovara? Ja mislim da imam. --Pokrajac |razgovor| 23:13, 7 decembar 2005 (CET)

Ustaljeni izrazi, ... hmmm. Kako to da je Vuk štampao svoj Rečnik u JERMENSKOJ štampariji, pre neku godinu su ratovali JERMENI sa Azerbejdžancima, a onda se pojavi ARMENIJA (kako oduvek pričaju Rusi, Hrvati itd). I odjednom se koristi kao ustaljen naziv naroda.

Možeš da napišeš IPA-om kako se ime kaže na nemačkom. --Miloš Rančić (razgovor) 15:16, 15 decembar 2005 (CET)

Ta imena se koriste godinama. Zasto nije Vin nego Bec. Ili zasto nisu olovne kuglice nego sacma i zasto je tasna a nije torba. Bec je madjarsko ime za Vin (WIEN), glavni grad Austrije, tasna je isto madjarska rec za torbu, a sacma je turska rec za olovne kuglice koje se koriste u lovackoj pusci.

Uradite domaci.

Uvaljivanje ustaljenih izraza kao norme

Ja sam protiv uvaljivanja ustaljenih izraza u norme. Neki put je USTALjENI IZRAZ odraz nepoznavanja gramatike. Najgori primer je komparacija prideva loš. LOŠ/GORI/NAJGORI je isto kao i DOBAR/BOLjI/NAJBOLjI primer izuzetka koji je rasprostranjen u svim indoevropskim jezicima. A onda se kod nas pojave primeri LOŠ/LOŠIJI/NAJGORI kombinovan sa LOŠ/LOŠIJI/NAJLOŠIJI jer se superlativ još nije ustalio. (Ja se naježim svaki put, ali onda shvatim da su drugi to već prihvatili kao normalno)

Jezik je živa tvorevina, ali ako ja kažem na poslu LINKOVAO SAM RIPORT PO DIFOLTU I APLOUDOVAO NA SAJT ni lud neću tako pričati sa svojim roditeljima jer to nije srpski, a to što se terminusi tehnikusi mogu ne prevoditi, me ne opravdava u maltretiranju svakoga. Lekari vekovima govore nefros, dok mi uporno govorimo bubreg i ne prihvatamo terminus tehnikus. Pa ko je sad u pravu? -- JustUser  JustTalk 11:47, 8 decembar 2005 (CET)

Šta te sprečava da pričaš srpski na poslu? Politika firme, zato što te ne bi razumjeli ili zato što je lakše ("kul")? Svako treba sam da se bori sa sobom i onima oko sebe. I čim malo popustimo, kao bumerang nas "udare" ovakvi primjeri "srbliša" :-). Pogledaj lijep spisak srbliš izraza, sakupljen od urednika "našeg pisma". Pozdrav, --Kaster 13:37, 8 decembar 2005 (CET)

Ja tako ne pričam (ni na poslu, ni kući), učim druge (kad im predajem) da ne pričaju tako, a i na Vikipediji prevodim izraze i trudim se (koliko umem) da pišem i govorim pravilno - međutim moja poenta je sledeća (to je ono protiv čega se bunim):

jezičko neznanje + jezička lenjost = ustaljivanje pogrešnog govora -> NOVA jezička norma (SIC!) -- JustUser  JustTalk 16:00, 9 decembar 2005 (CET)

---

Komparacija je ZAO-GORI-NAJGORI, i mislim da je loš/lošiji/najlošiji. moram da proverim u nekom rečniku --Ford Prefekt 14:12, 3 januar 2006 (CET)

Bitka

Videh na jednom mestu da je neko napisao u bitci, a pravilno je u bici ili u bitki. Čini mi se da je u istorijskim člancima prepunim bitaka ovo česta nedoumica --Ford Prefekt 15:17, 9 decembar 2005 (CET)

Možda bi trebalo napraviti bota koji bi ispravljao sve takve greške poput podaTci, zadaTci, biTci i sl? --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:19, 9 decembar 2005 (CET)

Transkripcija

Pravopis dozvoljava pisanje strane reči izvorno, ako ne znamo kako da je pravilno transkribujemo na srpski. Manja je šteta ako ostavimo reč napisanu onako kako se piše izvorno, na određenom stranom jeziku.

Glede transkripcije mala pomoć. Da li je od francuskog Joris pravilno Žori? --Ford Prefekt 15:27, 9 decembar 2005 (CET)

Da --Dungo ☼ ۞ 17:43, 9 decembar 2005 (CET)

Rezerva

Da li se piše rezerni ili rezervni? --Pokrajac |razgovor| 00:07, 11 decembar 2005 (CET)

Rezervni, sa v. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:23, 11 decembar 2005 (CET)

Hvala. --Pokrajac |razgovor| 00:33, 11 decembar 2005 (CET)

Pravilo ?

Da li postoji neko pravilo u srpskom jeziku koje kaže da se iza tačke, zareza, zatvorene zagrade stavlja razmak (space) ? — SašaStefanović • 21:03 11-12-2005

Pravilo je da se razmak pravi između dve reči, a ti znaci o kojima pričaš se stavljaju iza reči, pa je zato razmak obavezan, logično. --Pokrajac |razgovor| 22:07, 11 decembar 2005 (CET)

---

Tako sam i mislio, ok, znači kad vidim tako nešto mogu da ga pošaljem ovde da pogleda pravilo. Bilo bi dobro kad bi smo imali još negde napisano to pravilo, jer sam jednom korisniku nedavno napomenuo da se to piše sa razmakom a on je nastavio bez razmaka. Još da se setim ko je taj :) — SašaStefanović • 21:11 11-12-2005

Verujem da je to Bombarder... neka ti je sa srećom, mnogi su pokušali da mu ukazu na pravopis, ali je stoka ostala tvrdoglava. :) -- Obradović Goran (razgovor) 15:19, 15 decembar 2005 (CET)

Hm a kako predlažete da se piše smeško na kraju teksta koji je u oblim zagradama (da budem jasan, mislim na ovo :)). Da li bi i tu trebalo staviti razmak da bi bilo malo čitljivije?

Ne, razmak se ne stavlja ispred zatvorene zagrade, pa makar i smješko bio ispred nje. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:14, 31 decembar 2005 (CET)

Zašto dj a ne d

Zbog čega se kod nas ustalilo to da se na askiju (na IRC-u u SMS porukama) slovo "đ" piše kao dj? To je po meni glupo, jer postoje reči kao što su odjekivati, podj****ati itd.:) Ja mislim da je logičnije napisati jednostavno slovo d, što se trudim da praktikujem... --Pokrajac |razgovor| 00:46, 15 decembar 2005 (CET)

Šta odgovoriti na ovo? Zbog čega se ustalilo... hm?... zbog ZDRAVOG RAZUMA!!! Isto tako u latinici ne može da se napiše reč injekcija... ako si već toliko principijelan i konzistentan, sledi da od sada ne treba da pišeš nj već n ... go for it, Pokey ;) -- 87.116.173.28 00:52, 15 decembar 2005 (CET) (Obradović Goran)

Takođe zato što je fonetski dj najbliže glasu đ. Naravno da postoje izuzeci, ali nema ih mnogo. Ako koristiš d, možeš da naletiš na neke čudne situacije, tipa: lađa, međa, rođa... --Dungo ☼ ۞ 00:54, 15 decembar 2005 (CET)

Pa zbog čega se onda slova č,ć,š i ž ne pišu kao ch, sh, zh? Ovde je reč o slovu Đ(đ) a ne o slovu Đj(đj)! Uopšte nije u pitanju zdrav razum, već proizvoljno neprimereno izvrtanje našeg latiničnog slova Đ(đ). --Pokrajac |razgovor| 00:59, 15 decembar 2005 (CET)

Daj da sačekamo neko kompetentnije lice da nam odgovori... --Pokrajac |razgovor| 01:06, 15 decembar 2005 (CET)

Bilo kakva rasprava na ovu temu je potpuno bespredmetna zbog same činjenice da srpski jezik ne koristi skup simbola iz Aski tabele, i njegove reči se ne mogu zapisivati Aski simbolima. Znači - da, neispravno je pisati dj, ali je takođe neispravno pisati d umesto đ, ali kad koristimo Aski karaktere, automatski je jasno da smo žrtvovali bilo kakve aspiracije ka gramatičkoj tačnosti, i jedino nam kao motiv ostaje razumevanje. Bolno je očigledno da je (svima osim tebi barem) mnogo razumljivije kad da se koristi dj nego đ, i stoga je to optimalan izbor. Ako ti želiš da koristiš d, a ti ga koristi, piši na svahiliju što se mene tiče, ali insistiranje da ostalih n miliona Srba menja svoje metode neformalne komunikacije zbog tvojih suludih tripova se graniči sa trolovanjem. Već nedeljama prosipaš tu priču na IRC-u, i koliko ja znam, niko nije pokazao makar i blage naznake zainteresovanosti da prihvati tvoj predlog. Zato, mislim da ću govoriti u ime većine onih koji bi ovo pročitali kad bih rekao: Tvoj predlog je saslušan, i odbačen kao loš, i zato te molim da prekineš sa ovom zaludnom diskusijom. -- 87.116.173.28 01:20, 15 decembar 2005 (CET) (Obradović Goran)

Daj da sačekamo neko kompetentnije lice da nam odgovori... !!! Ovo je prva pametna stvar koju si danas napisao... ajde moolim te da sačekamo neko kompetentnije lice da nam odgovori. Sačekajmo da se osnuje Zavod za standardizaciju Askija u srpskom jeziku, i da on oformi svoj stav ovoj temi, i da onda iz svojih staračkih domova bistrimo ovu temu. -- 87.116.173.28 01:24, 15 decembar 2005 (CET) (Obradović Goran)

Hahaha, slatko sam se nasmejao! Ispada na kraju da ja zavisim od same Vikipedije i od nekolicine njenih korisnika kao i od njihovog mišljenja, kao da su oni jedini svet koji me okružuje... Očekuješ da ću prestati da postavljam ovo pitanje zbog toga što sam ja jedini uvideo suludost ovog praktikovanja? Prevario si se. Nadam se da će se naći neko stručno lice i pojasniti uzroke pisanja latiničnog slova "đ" na askiju. Ja ništa nisam predlagao, već sam se pitao i konstatovao. A i nije ti prvi put da vadiš iz konteskta nešto što neko napiše... No, imam puno pravo da slovo đ pišem kao d na askiju. P.S. ne kapiram zašto si toliko nervozno sve ovo napisao? Mnogo si bre napet, šta ti je?:)) Pozdrav, --Pokrajac |razgovor| 01:30, 15 decembar 2005 (CET)

E, ja ovu stranu uopšte nisam primetio. Latinicom se piše "dj" zato što je to bila norma latinice za tastature koje nemaju đ. Inače, to je izvorni oblik zapisivanja đ u gajevici. Gajevica je potom primila znak đ iz Daničićeve latinice. --Miloš Rančić (razgovor) 15:21, 15 decembar 2005 (CET)

Da, setio sam se da je napravim jer ne bi trebalo ljudi da se stide da postave neko pitanje, a ja ih imam kao što vidiš mnogo. A ovo za tastaturu sam čuo odnekle pre. Inače, u Hrvatskoj đ se piše kao d. Ko se dopisuje porukama s nekim iz Hrvatske, to mu je dobro poznato. Hvala na odgovoru. --Pokrajac |razgovor| 15:25, 15 decembar 2005 (CET)

Štaviše, "dj" je izvor glasa đ, isto kao "tj" je izvor "ć". To je posledica etmologije. Tako, naprimer, pogledaj: "gospođa -- gospoža", "građanin -- gorožanin", "noć -- nočь", "sveća -- sveča" (srpski -- ruski) --VKokijelov 06:50, 17 decembar 2005 (CET)

okruzi

Pravilno je severnobački okrug, jugoistočna Srbija, zapadnoevropska...

--Ford Prefekt 14:21, 15 decembar 2005 (CET)

Dobro za jugoistočnu Srbiju, ali je okrug konkretno ime administrativne jedinice, pa bi ga trebalo pisati Severnobački okrug. Ili sam nešto propustio? --Miloš Rančić (razgovor) 15:23, 15 decembar 2005 (CET)

Da, pravilno je Severnobački okrug, a ne Severno-Bački okrug i ostali okruzi. --Ford Prefekt 09:24, 16 decembar 2005 (CET)

Ono što sam zapravo mislio, a nisam napisao je

• Subotica je grad u Severnobačkom okrugu.

• Subotica je severnobačka opština.

--Ford Prefekt 17:41, 16 decembar 2005 (CET)

Ma, ok, i ja se dam zbuniti... Mislim, kad u određenom trenutku na normu počneš da gledaš relativno, onda definitivno nisi više siguran jesi li u pravu kad mi neko relevantan kaže drukčije, pa makar to bio i njegov/njen lapsus. (Nisam retorički pitao "jesam li nešto propustio", bilo je to pravo pitanje; tj. imao sam sumnju da je to neko od važećih besmislenijih pravila, kao što je u Pravopisu iz 1960. bilo pravilno isključivo pisati "Ulica bulevar revolucije"... danas može i "ulica Bulevar revolucije".) --Miloš Rančić (razgovor) 18:06, 16 decembar 2005 (CET)

nije baš najsrećniji primer, ulica je ulica, bulevar je bulevar, trg je trg...

--Ford Prefekt 14:14, 23 decembar 2005 (CET)

Hm. Čak i da nije, mada mislim da su administrativci uredno pisali "Ulica bulevar revolucije" i "Ulica trg Republike" i sl. Hm. Baciću pogled na možda još koju preostalu tablu sa starim natpisom u današnjem Bulevaru kralja Aleksandra. --Miloš Rančić (razgovor) 01:16, 24 decembar 2005 (CET)

Dativ množine od "pogodak"

Hajde da vidimo šta je stvarno pravilno! Baš na našem pismu vebmasterima, koje treba da je gramatički i pravopisno besprekorno upotrebljava se: "često među prvim pogocima na pretraživačima". Prije bih rekao da se kaže "pogotcima", ili se tu vrši neko duplo "jednačenje suglasnika" :-). (upisati u Vikirečnik) --Kaster 18:03, 23 decembar 2005 (CET)

Tu se vrši glasovna promjena koja se zove gubljenje suglasnika ili uprošćavanje suglasničkih grupa. Po toj promjeni, npr. suglasnička grupa stn daje sn zbog teškog izgovora grupe stn (radoSTaN - sa nepostojanim A - radoSNa). U ovom slučaju, pošto je c afrikanta (sliveni ili složeni suglasnik), tj. nastao je spajanjem t i s, ispred njega ne može da stoji t zato što se jedno t već sadrži u samom c. Pogodak gradi množinu dodavanjem nastavka -i. Tako se dobija pogodaki. A je nepostojano i gubi se. Dobili smo pogodki. Dešava se sibiralizacija i k prelazi u c: pogodci. D je zvučan suglasnik, a c bezvučan, i d se jednači sa njim prelazeći u t (ovo je moglo da se dogodi još dok smo imali k umjesto c, jer je i k bezvučno). Sad imamo pogotci (pogot-ts-i), i dešava se gubljenje suglasnika radi lakšeg izgovora. Dativ množine bi, dakle, bio pogocima. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:47, 23 decembar 2005 (CET)

Izvinite kolega ali niste u pravu.Upotreba dvostrukog gubljenja suglasnika u jednoj reči je nedopustiva.Vaša teorija bi bila ispravna kada bi postojala reč "pogotak" ali ovako ne.U ovom slučaju,prilikom pisanja je ispravno "pogotcima" a u izgovoru može i jedno i drugo.

Da ... pogledao sam i ja u pravopis. U njemu (pravopis SH-jezika iz 1990.) stoji da za gornje (odlično objašnjeno) pravilo postoji par izuzetaka:

• u pisanju vlastitih imena, u njihovoj deklinaciji i u njihovim pridjevima (npr. Kadčić, Kadčića, Kadčićev a ne Kačić, Kačića, Kačićev)
• u pisanju nekih riječi koje su složene sa predmecima nad, od, pod, pred (otcijepiti a ne odcijepiti, potcijeniti a ne podcijeniti, itd.)

Znači i današnji dan nije prošao uzalud - opet smo nešto naučili :-) --Kaster 22:54, 23 decembar 2005 (CET)

Mala primedba, čisto tehnička. Ne postoji pravopis iz 1990. Verovatno si koristio jedno od izdanja pravopisa iz 1960. "Trenutno važeći pravopis" je iz 1994.

--Ford Prefekt 20:18, 28 decembar 2005 (CET)

amerikanci

molim vas da se stavi jedno veliko A u vesti o Sadamu Huseinu na glavnoj strani koga muče Amerikanci

--Ford Prefekt 09:36, 28 decembar 2005 (CET)

To možeš i sam --Filip ۞ ☼ 11:38, 28 decembar 2005 (CET)

spojni vokal O

u srpskom je spojni vokal ili interfiks O pa je pravilno Srednjobanatski okrug, srednjovekovna književnost

--Ford Prefekt 09:37, 28 decembar 2005 (CET)

Slažem se, ali naći ćeš srednjEvijekovni, gornjElužičkosrpski i sl. na mnogo mjesta. Mislim da se radi o dijalekatskom uticaju. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:38, 28 decembar 2005 (CET)

Uh, užas. Nisam znao za ovo. Ja govorim SevernObanatski, JužnObanatski, ali takođe i SrednjEbanatski. -- JustUser  JustTalk 11:25, 30 decembar 2005 (CET)

Eh, gledajući tvoje primjere sjetio sam se šta je u pitanju. Naime, u slovenskim jezicima postoje tvrde i meke promjene. Na primjer, u srpskom jeziku u instrumentalu jednine nastavci za muški rod su -om i -em, -om za tvrdu promjenu, a -em za meku: čovekom - tvrda promjena, k je tvrd suglasnik; učiteljem - meka promjena, lj je mek suglasnik. Isti slučaj je i ovdje - poslije n, koje je tvrdo, doći će o: sjeverNObanatski, južNObanatski; a poslije nj, koje je meko, doći će E: sredNjEbanatski, sredNjEvijekovni. E, sad, naći ćeš na mnogo mjesta i srednjobanatski i srednjovijekovni (kako i ja kažem :)), jer se radi o dijalekatskom uticaju, ali jednog drugog dijalekta. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:20, 31 decembar 2005 (CET)

Ne slušajte me, lupetam. :) Prema Klajnu (Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica), srednjo- se koristi za položaj u prostoru, vremenu: srednjoevropski, srednjovijekovni, srednjoškolski, srednjobosanski, srednjoamerički itd., a srednje- se koristi samo kad označava stepen ili količinu nečega: srednjeproduktivan, srednjereaktivan, srednjerazvijen i sl. --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:35, 17. decembar 2006. (CET)

Set novopostavljenih članaka sa francuskim naslovima

Hoće li ovi članci ostati sa ovakvim naslovom, ili će se napisati ćirilicom, po standardima ove Vikipedije? Ne verujem da se ovde mogu naći članci sa sličnim naslovima. --Pokrajac |razgovor| 19:46, 4 januar 2006 (CET)

Napisaće se ćirilicom --Jovanvb 19:48, 4 januar 2006 (CET)

ok --Pokrajac |razgovor| 19:49, 4 januar 2006 (CET)

Pravopis

Kako se piše: MTV, MTV, Em ti vi, Em Ti Vi, Emtivi? Srđan Vesić 23:43, 4 januar 2006 (CET)

Najbolje bi bilo MTV. MTV možeš da staviš u zagradi ako hoćeš, kao izvorni oblik. Možeš takođe da napišeš i Em-ti-vi i Em-Ti-Vi, ovo drugo je malo pravilnije. Ali Emtivi mislim da ne bi mogao. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:12, 5 januar 2006 (CET)

Pa Emtivi mi je palo na pamet, polazeći od „piši kao što govoriš“. Jer bi se MTV izgovaralo upravo tako (mtv, a ne emtivi).  :) Da li postoji neki sličan primer? USA se prevodi SAD. Nasa se izgovara tako... ne mogu da se setim ničeg sličnog :) Srđan Vesić 17:08, 5 januar 2006 (CET)

Pisući, pišući, pisajući, piseći?

Kako se kaže (piše)?:)) --Poki |razgovor| 17:13, 5 januar 2006 (CET)

Prvi i četvrti primer sigurno nisu. Ja govorim "pišući" :) --Filip ۞ ☼ 19:23, 5 januar 2006 (CET)

Pišući naravno (treće lice množine PIŠU + 'ĆI'). Ako si negde video drugačije (drugojačije) slobodno ispravi. -- JustUser  JustTalk 20:50, 5 januar 2006 (CET)

Hvala na pojašnjenju. --Poki |razgovor| 20:52, 5 januar 2006 (CET)

Ovo može da bude inspiracija za bota. Pisajući->Pišući, Plakajući->Plačući itd. --Đorđe Stakić (r) 22:17, 5 januar 2006 (CET)

Stejten Ajland

Prvo pitanje: da li se kaže u Stejten Ajlandu ili na Stejten Ajlandu. Drugo pitanje: da li se piše Stejten Ajland ili Stejten ajland?

oba početna velika slova. Ako je deo nekog većeg naselja onda se kaže na, ako je posebno naselje onda u. Što se tiče transkripcije nisam siguran. --Ford Prefekt 21:20, 9 januar 2006 (CET)

• U lokalnom izgovoru Steten Ajland. U pitanju je ostrvo i jedna od pet njujorških opština--Dzordzm 03:22, 12 januar 2006 (CET)

• Da li da pišem Steten Ajland ili Stejten Ajland? Srđan Vesić 14:12, 12. januar 2006. (CET)

Ser

Da li se piše Ser Artur Konan Dojl ili ser Artur Konan Dojl? Pozdrav. Srđan Vesić 04:46, 9 januar 2006 (CET).

Titule se pišu malim slovima znači ser Artur Konan Dojl. --Ford Prefekt 21:20, 9 januar 2006 (CET)

Datumi u potpisu

Ako je o ovome već bilo reči, izvinjavam se unapred. Elem, kada se postave četiri tilde u razgovoru, kako bi se prikazao potpis, kao sada: Jovan Vesić 22:04, 9 januar 2006 (CET), primetio sam da datum koji se pojavi nema tačke iza brojeva koji označavaju godinu i dan. Možda grešim, ali zar ne bi trebalo "9. januar 2006." a ne "9 januar 2006" ?? Naravno, to nije bitno toliko u samim razgovorima, ali me zanima, da bih znao kako je ispravno. pozdrav - Jovan Vesić 22:04, 9 januar 2006 (CET)

U pravu si, naravno, iza rednih brojeva pisanih arapskim ciframa treba pisati tačku, a iza rednih brojeva pisanih rimskim ciframa ne treba. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:09, 9 januar 2006 (CET)

To je bitno i bilo je malčice reči o tome. Pogledaj u skorašnjim izmenama i videćeš da ima tačke. Upravo ću da porazgovaram sa developerima (programerima) o ovome. Takođe, možeš primetiti da u podešavanjima postoji opcija "format vremena" kojom možeš da podesiš željeni format. --Filip ۞ ☼ 22:11, 9 januar 2006 (CET)

Hvala Jovan Vesić 22:16, 9 januar 2006 (CET)

Ova greška je ispravljena zahvaljujući Nikoli Losospotokiću. :) Još uvek se ne vidi na sajtu, zato što njegova izmena u CVS-u nije još sinhronizovana sa instalacijom Vikipedije na Vikimedijinim serverima, tako da će za koji dan ovo biti ispravljeno. --Filip ۞ ☼ 01:36, 12 januar 2006 (CET)

Kao što možete primetiti, greška je ispravljena. --Filip ۞ ☼ 16:10, 12. januar 2006. (CET)

Fudbal u Južnoj Americi

Da li neko može da mi kaže kako se kod nas zovu sledeća takmičenja:

• South American Championship, a posle je preimenovano u
• Copa America?

Hvala. --Pokrajac |razgovor| 01:29, 11 decembar 2005 (CET)

• Šampionat Južne Amerike u fudbalu. --Miloš Rančić (razgovor) 02:59, 12 januar 2006 (CET)
• Kopa Amerika. --Miloš Rančić (razgovor) 02:59, 12 januar 2006 (CET)

Opciono, možeš prevoditi uvek sa "Šampionat Južne Amerike u fudbalu". --Miloš Rančić (razgovor) 02:59, 12 januar 2006 (CET)

Hvala. --Poki |razgovor| 21:37, 27. januar 2006. (CET)

Microsoft Word i navodnici

Imam problema sa navodnicima koje Word ubacuje kada unosim tekst na srpsom jeziku.

Ako je uključena opcija Smart Quotes dobijam francuske navodnike, a ako je isključena - virtuelne, "kompjuterolike". Mene je nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi učila da se navodnici pišu kao dva zareza kada se otvaraju, a kao dva obrnuta zareza u gornjem položaju, kada se zatvaraju (99 - 66). Napravio sam prečicu kombinacijom tastera, tako da umetnem odgovarajuće simbole (koji postoje: Insert - Symbol), ali bih voleo da Word to radi automatski, jer kad ja to radim ručno, moram da vodim računa da li otvaram ili zatvaram navodnike, jer je simbol drugačiji.

Ume li neko da mi objasni kako da rešim ovaj problem?

Navodnike možeš da otkucaš i tako što ćeš za otvoreni („) držeći levi ALT taster kucati 0132 a za zatvoreni (“) ALT i 0147. --Brane Jovanović 13:18, 1. februar 2006. (CET)

Sa sajta http://www.openoffice.org/ možeš uzeti (istoimeni) program OpenOffice (besplatan je). U okviru njega postoji mogućnost da definišeš "pametne navodnike". (Sa druge strane, novije verzije MS Office-a [uzmimo, MS Office 2003] bi trebalo da imaju mogućnost da u srpskoj lokalizaciji pokazuju naše navodnike.) --Miloš Rančić (razgovor) 17:37, 1. februar 2006. (CET)

Postoji i varijanta da preko "insert symbol" mogućnosti odrediš prečicu za uvodnik i izvodnik ponaosob (uzmimo, Ctrl+: i Ctrl+'). --Miloš Rančić (razgovor) 17:39, 1. februar 2006. (CET)

U Word-u 2003 SP2 sa instaliranim Microsoft Proofing Tools 2003 srpski navodnici se sigurno ispisuju ispravno. Ne znam da li je to efekat servisnog paketa ili pak pomenutog dodatka za proveru pravopisa, ali problema (više) nema. Balša 23:18, 1. februar 2006. (CET)

Obzirom, s obzirom...

...su reči koje sve češće čujemo od javnih ličnosti preko televizije. Nekako su ove fraze (upadice) postale ustaljena govorna praksa kod dosta kvazi novinara i dosta "ljudi od ugleda". Najgore od svega je to što svi hoće da budu pametni kada ovo izgovore ne znajući da se paravilno kaže s obzirom na to, nikako obzirom ili s obzirom (bez na to). Nažalost u dosta udžbenika sam našao ovu gramatičku grešku... Sliča fraza je uzimajući u obzir. --Poki |razgovor| 01:29, 12. februar 2006. (CET)

Miloš se neće složiti sa tobom. Baš sam ga nedavno pitao o ovome, i rekao je da je moguće reći oba, i to u zavisnosti od situacije. Malo više o ovome možeš "čuti" od njega. :) --Filip § 01:35, 12. februar 2006. (CET)

Sve je moguće. Ja sam ovo što sam napisao čuo (video) u jednoj kratkoj TV emisiji koja se bavi pravilnim izražavanjem. Ako postoji logično objašnjenje zašto nije tako, voleo bih da ga čujem (vidim) od relevantne osobe. Više njih bi bilo idealno. :) --Poki |razgovor| 01:45, 12. februar 2006. (CET)

• Verzija koju sam ja čuo kaže da je pravilno s obzirom na i obzirom, ali nikako nije pravilno s obzirom (bez onog na). --Đorđe Stakić (r) 02:17, 12. februar 2006. (CET)

Malo ste me zbunili. Dajte primjer. Ono što me zbunjuje je što ja ne mogu da se sjetim ni jedne rečenice oko koje bih se neko ko umije da govori srpski mislio da li je NA potrebno ili ne. --Milan Tešović 23:41, 11. mart 2006. (CET)

Evo na primjer: Obzirom da smo ulovili vepra, imaćemo pečenja i za danas i za sutra ili S obzirom na to da smo ulovili vepra, imaćemo pečenja i za danas i za sutra, ali ne može S obzirom da smo ulovili vepra... --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:49, 11. mart 2006. (CET)

Slažem se! Znači S Obzirom da smo ulovili ne može, ali na to nije obavezan jer - Obzirom da smo ulovili je takođe pravilno. Sad mi je sve jasno i sad smo se složili. --Milan Tešović 00:09, 12. mart 2006. (CET)

Znaš kako, ni meni ovo nije jasno, zašto obzirom i s obzirom na može, a s obzirom ne može, ja sam samo smišljao primjere za ovo što je Đorđe Stakić rekao. Inače, ja uvijek govorim s obzirom na to. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:22, 12. mart 2006. (CET)

apostrof da ili ne?

Da li moze da se napise s' postovanjem ili recimo s' obzirom ili se pise bez apostrofa?

Bez apostrofa. --Filip § 00:52, 12. februar 2006. (CET)

---

Ono sto meni nije jasno u ovoj prici u vezi je sa apostrofom,jer u pravopisu pise a i na internetu,da se apostrof upotrebljava u slucajevima kada se izostavlja neki glas.Ne razumem zbog cega bi izuzetak bio u ovim slucajevima?

Ako misliš na ovo o čemu se gore priča, ovdje se ne radi o izostavljanju nikakvog glasa, s nama, s vama, s njima, pa i s obzirom na, je instrumental deklinacije. E sada u književnom jeziku, kada se koristi izostavljanje glasova, to su uglavnom slučajevi gdje se želi dočarati narodni govor i specifičnosti narodnog govora određenog lokaliteta. --Slaven Kosanović 15:55, 12. februar 2006. (CET)

Zapravo, tu se ne izostavlja nijedan glas. Izvorni oblik tog prijedloga je s, samo tako, bez onog a na kraju. U staroslovenskom je to bilo съ. Međutim, ako riječ koja dolazi poslije ovog prijedloga počinje na s, z, š ili ž, tek onda taj predlog glasi sa. Ubacuje se nepostojano a jer je teško i besmisleno izgovoriti i napisati na primjer s sobom, s zubarem, s školom, s ženom i slično. Dakle, pravilnije je uvijek upotrebljavati oblik s, a sa samo ako sljedeća riječ počinje na jedan od ovih glasova. U savremenom jeziku, pak, oblik sa se češće upotrebljava nego što je potrebno, pa se onda čini da je to izvorni oblik, a da je u obliku s glas a izostavljen. Što, naravno, nije tačno. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:28, 14. februar 2006. (CET)

S i sa je isti oblik. Ranije je pisana posebna oznaka i bila je jednaka za sve. danas se piše drugačije za riječi koje počinju samoglasnikom i suglasnikom: s obzirom, sa mnom, s o????-. Reći da je "sa" nešto što je vještački nastalo od "S" je čista glupost! Sa se koristi ispred svake riječi koja počinje suglasnikom, ne samo ispred S i Š. --Milan Tešović 23:54, 11. mart 2006. (CET)

S' poštovanjem je nepravilan oblik. Piše se "Sa poštovanjem". --Milan Tešović 23:54, 11. mart 2006. (CET)

Ne slažem se. To da se s piše ispred riječi koje počinju samoglasnikom, a sa ispred riječi koje počinju suglasnikom uopšte nije pravilo, to si sad lupio. Ne samo ispred s i š, sa se piše i ispred ž i z, kao i ispred suglasničkih grupa kao što je mn - sa mnom, a ne s mnom. Pravilno je reći i napisati i s poštovanjem i sa poštovanjem, ali kad se napiše s poštovanjem, ne treba staviti apostrof, to je bila poenta. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:09, 12. mart 2006. (CET)

Konvertor iz latinice u ćirilicu?

Postoji li negde on-lajn konvertor latinice u ćirilicu, ili bar neko programče za to?

• Evo ga ovde http://www.cs.cmu.edu/~aleksa/vucko/jsvucko.html. Međutim, to ne znači da možete unositi na Vikipediju tekstove koje nađete kojekude po Mreži. Vaše izmene na tekstu Opština Niška banja sam morao vratiti jer je tekst doslovce preuzet sa http://www.radonnb.co.yu/. Ako želite da koristite izvorne tekstove sa Mreže, morate nabaviti dozvole mrežnih upravnika odgovarajućih mesta za licenciranje tih tekstova pod GNU Licencom za slobodnu dokumentaciju, pod kojom se objavljuje celokupan tekst Vikimedijih projekata. Verovatno je jednostavnije da sami napišete tekst iz početka --Dzordzm 05:23, 13. februar 2006. (CET)

redni broj, titula itd.

Muči me sledeće: zar treba ili ne pisati tačku iza rimskog broja: Elizabeta II. ? Ako ne, zašto?--Orlović 22:22, 14. februar 2006. (CET)

Ne, ne treba. Rimljani sami, vjerujem, nisu pisali tačke iza brojeva. Ali, bez obzira na to, stvar je u tome što mi danas koristimo arapske cifre, dok rimske koristimo dosta ređe. A i kad ih koristimo, uglavnom (gotovo uvijek) ih koristimo kao redne brojeve, baš si i ti naveo dobar primjer: Elizabeta II, Petar I, I svjetski rat i sl. Dakle, pošto ih uglavnom koristimo kao redne brojeve, samo po sebi se podrazumijeva da su to redni brojevi kad ih negdje vidimo, pa uopšte nije potrebno tačkom to naglašavati. Tako je u srpskom. A u engleskom, na primjer, nikad ne pišu tačku iza brojeva, ni iza arapskih rednih, pa ni iza rimskih. Dok u novije vrijeme u hrvatskom i bošnjačkom jeziku uglavnom pišu tačku iza rimskih brojeva, jer su to redni brojevi. Ali ipak to nije potrebno, jer se samo po sebi podrazumijeva da su rimski brojevi redni. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:45, 14. februar 2006. (CET)

U levo ILI ulevo?

U levo ILI ulevo?

Kod ovakvih nedoumica najbolje da koristite GuglFajt, ovde možete pogledati rezultate za ovo vaše pitanje. Pobedio je U levo, naravno nije toliko merodavno, desi se da ponekad i pogreši, što dokazuje da u nekim slučajevima ljudi masovno greše pri kucanju, ali može ponekad da pomogne. — SašaStefanović • 08:36 28-02-2006

Predlog "u" se po Pravopisu ne lepi uz narednu reč. Mada je Gugl po ovom pitanju krajnje nepouzdan. --Miloš Rančić (razgovor) 16:27, 28. februar 2006. (CET)

Nisam lingvista, ali... kada se predlog uvuče u tkivo uvek uveče a nekad i ujutru onda unapređeno uradi u napred isto kao i unapred. Kada sam skrenuo u levo primetio sam da mi točak vuče ulevo. Možda sam u krivu? -- JustUser  JustTalk 00:17, 1. mart 2006. (CET)

Svaka tebi čast kad te nije mrzelo da ovo otkucaš :) --Dzordzm 01:33, 1. mart 2006. (CET)

Nije pravilno ni ulevo ni udesno (dakle, i dočak vuče u levo i skrenuo sam u levo!). Makar po onome što mi kaže Bensonov rečnik. Unapred je pravilno, mada lično mislim da bi i to trebalo da bude u istom košu kao i prva dva primera. Uglavnom, teorijska postavka je "ako je u pitanju oformljena leksema (npr. uradi, uvek, uveče itd.) onda ide zajedno; ako nisu u pitanju oformljene lekseme (u levo, u desno), onda idu odvojeno (mada bi u ovu grupu onda došlo i unapred). Lično mislim da treba pisati sve to zajedno, ali ja ne propisujem pravopis ;) --Miloš Rančić (razgovor) 10:51, 1. mart 2006. (CET)

---

Po Pravopisu pravilno je ULEVO, tačka 62b, strana 61. tako i UDESNO, NALEVO, NADESNO, SLEVA, ZDESNA, unapred

Ne postoji pravilo, nažalost, već niz pravila sa izuzecima. Dakle, kod nedoumica, koristite pravopis, a ne Gugl fajt.

Spojevi predloga i drugih reči često su tek u procesu srastanja u jednu reč, koji je započet, ali nije završen. Otuda ima razloga i za spojeno i za odvojeno pisanje... --Ford Prefekt 18:46, 1. mart 2006. (CET)

E, ako ti nije teško, baci pogled na Pravopis iz 1960. i pogledaj kakvo je tamo pravilo. Ili si ovo čitao odande? Mislim, logično je da bude spojeno, ali se sećam da su nam u školi ispirali mozak sa odvojenim 'u'... (Usput, definitivno bi mogao da se aktiviraš ovde. Ja možda jesam relevantan za računsku lingvistiku, ali sam, eto, krajnji diletant po pitanju pravopisa ;) ) --Miloš Rančić (razgovor) 19:26, 1. mart 2006. (CET)

Koristio sam pravopis iz 1994, a mislim da se ono insistiranje na pisanju odvojenog U odnosi na primer U STVARI. --Ford Prefekt 20:45, 1. mart 2006. (CET)

Slažem se sa Ford Perfektom, a takođe i sa Džast Juzerom. Pogledajte ova dva primjera:

Skrénimo | u lijêvo.

Zänosiš | màlo | ùlijevo, | da núsi | püjan?!

Primjećujete li razliku u izgovoru, koju prati razlika u pisanju? Isto ovo je gore rekao Džast Juzer, samo sa drugim primjerima. Međutim, i ovo je krajnje relevantno, pošto ima onih koji bi u oba ova slučaja rekli ùlijevo, po pravilu da se prijedlozi, i oni koji su sastavljeni sa narednom riječju i oni koji nisu, uvijek naglašavaju, po bosanskom, hercegovačkom, crnogorskom, starovlaškom i sandžačkom naglasku - istočnohercegovački i zetsko-južnosandžački dijalekti; a ima i onih koji bi u oba slučaja rekli u lijêvo, naglašavajući riječ koja slijedi nakon prijedloga, a ne prijedlog, po istočnosrbijanskom, južnosrbijanskom i sjevernosrbijanskom naglasku, tj. po akcentuaciji vojvođansko-šumadijskog i torlačkih dijalekata. U svakom slučaju, piši kao što govoriš, što reče Vuk. Ako govoriš u lijêvo, piši odvojeno, a ako govoriš ùlijevo, piši sastavljeno, pa kud puklo da puklo. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:10, 2. mart 2006. (CET)

Da ne bude kud puklo da pukne i postoji pravopis :) --Ford Prefekt 01:03, 5. mart 2006. (CET)

Vi umjesto pravopisa koristite Gugl? Potražite Wikipedija i Vikipedija i vidjećete koje je pravilno, pa protumačite da li je ispravno. Da vas podsjetim en:Wikipedia (bez J), sr:Vikipedija (ćirilicom sa J). --Milan Tešović 17:55, 10. mart 2006. (CET)

kako se kaže za ženku kita

kako se kaže za ženku kita?

Ženka kita. — SašaStefanović • 22:45 28-02-2006

latinična velika slova

Nije greška u konverziji već pravopisna. U rečenici NE ŠALjITE RADOVE ZAŠTIĆENE AUTORSKIM PRAVIMA BEZ DOZVOLE! Lj treba napisati LJ. --Ford Prefekt 01:00, 5. mart 2006. (CET)

Ne postoje "četiri varijante" srpskog jezika - ekavica, latinica, ...

Na glavnoj strani piše, citiram, "Vikipediju na srpskom je od sada moguće videti u sve četiri standardne varijante srpskog jezika: ćirilicom ekavski, ćirilicom ijekavski, latinicom ekavski i latinicom ijekavski."

Ne bih da uvrijedim cijenjene upravnike, ali trebalo bi da piše "Vikipediju na srpskom je od sada moguće videti u oba narečja srpskog jezika: ekavici i ijekavici, kao i u oba pisma: ćirilici i latinici."

Poenta je da su ćirilica i latinica pisma a ne nešto što određuje posebnu varijantu srpskog jezika.

Jesu sve četiri standardne pisane varijante (ako ne piše tako, izmeniće se). Što defakto jeste. Sa formalnog stanovišta, ekavica-ćirilica je standardna pisana varijanta srpskog, kao i ijekavica-latinica. Konkretno, bilo je potrebno navesti sve varijante u tekstu, pa je ovaj pristup bio najpodesniji. Greška je što nismo napisali pisane, što ću sada i učiniti. --Miloš Rančić (razgovor) 17:29, 10. mart 2006. (CET)

Već treba i skloniti taj šablon. Ne treba doveka da stoji na glavnoj, kao i ovo obaveštenje --Jovanvb 19:52, 10. mart 2006. (CET)

Slažem se sa Jovanom. Mislim da je bilo dovoljno obavještavanja i da je sad već vrijeme da pišemo Vikipedija:Varijante, ili kako god, i da ubacimo ovu novinu na Vikipediji u šablon dobrodošlicu. --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:52, 10. mart 2006. (CET)

---

U pravu je korisnik koji je postavio komentar, nije se potpisao pa ne znam o kome se radi. Riječ varijante ovdje koristimo u softverskom žargonu, a u srpskom jeziku govorimo o dijalektima i pismima. Tako imamo dva standardna dijalekta, ekavicu i ijekavicu, a mogu se pisati sa oba standardna pisma, tj. ćirilicom i latinicom. --Славен Косановић {razgovor} 22:27, 10. mart 2006. (CET)

Zapravo, ekavica, ijekavica i ikavica su izgovori, a ne dijalekti ni nariječja. Dijalekti su istočnohercegovački dijalekat, prizrensko-timočki dijalekt, kosovsko-resavski dijalekt i mnogi drugi, a nariječja su štokavsko, čakavsko i kajkavsko. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:32, 10. mart 2006. (CET)

Obaveštenje treba da stoji do početka aprila (tj. dok Džimbo ne dođe, ali onda mora i da ode, pa da mi svi opet budemo spremni za rad na Vikipediji; znači, jedno 3-5 april). Iza toga je neophodno napraviti nešto manji šablon na vidnom mestu koji će ljudima koji dođu na Glavnoj strani objasniti da mogu da koriste i druga pisma (i kako to da podese). --Miloš Rančić (razgovor) 14:00, 11. mart 2006. (CET)

Što se tiče terminologije, ne sporim uopšte da je anonimni u pravu po pitanju pisama i izgovora (tačnije, nije bio potpuno u pravu jer ne razlikuje pojmove narečja od izgovora), ali sam i ja u pravu kada kažem da su to četiri pisana standarda srpskog jezika. To što tako eksplicitno ne piše u Gramatici za osnovne i srednje škole, stvarno nije moj problem. --Miloš Rančić (razgovor) 14:00, 11. mart 2006. (CET)

Hm. Izgleda da se nismo razumeli o kom se obaveštenju radi. Ono iz sajtnotisa nema potrebe više da stoji. Ja sam govorio o obaveštenju na Glavnoj strani. --Miloš Rančić (razgovor) 18:04, 11. mart 2006. (CET)

Mene su u školi učili da je izgovor isto što i pričati! A da su štokavski, čajkavski i štokavski iz srpskohrvatskog i da toga nema u našem jeziku. U našem jeziku ne postoje dijalekti niti su iakda postojali. Ljudi koji govore različitim dijalektima se jedva sporazumjevaju (kao mi sa Makedoncima ili hrvati sa slovecima) kao što se Njemci koji govore različitim dijalektima teško sporazumjevaju (to jest postoji velika razlika u govoru). --Milan Tešović 23:23, 11. mart 2006. (CET)

Srpski nema dijalekte (to jest ima samo jedan dijalekat), a ijekavski i ikavski su narječja. Prvi put čujem da neko narječje zove izgovor. Mada vidim da naša Vikipedijaima člankee o dijalektima, iako je zvanična politika Vikipedije da ovo nije mjesto za naučna istraživanja i objavljivanje svojih radova, već za članke nastale po već napisanim knjigama/radovima i radovima prihvaćenim i na mjestima van uskih krugova naše zajednice - kao na primjer Matica srpska ili Beogradskom filološkom fakultetu --Milan Tešović 23:23, 11. mart 2006. (CET)

Ne vidim otkud izvlačiš zaključak da srpski jezik ima samo jedan dijalekat. Nazivi izgovor, dijalekat, nariječje, akcentuacija, književni jezik, sociolekat i mnogi drugi su stručni i zvanični. Mislim da cilj postojanja ove stranice nije zbunjivanje korisnika nekim mišljenjima i komentarima. Ako želiš, ja mogu da ti citiram nekoliko gramatika srpskog jezika - i to onih „zvaničnih“, a ne nekih koje su pisali neki ko zna koji - koje koriste ove termine? --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:15, 12. mart 2006. (CET)

Jedan od bitnih razloga zašto sam, Milane, protiv tvoje administrature -- jeste to što imaš izuzetnu potrebu da pričaš o nečemu o čemu blage veze nemaš. I još da se žustro zalažeš za svoje gluposti. Uzmi, lepo, knjige, nauči to o čemu pričaš, pa dođi tek onda ovde da nam prosipaš svoju pamet. --Miloš Rančić (razgovor) 13:38, 12. mart 2006. (CET)

Ja sam rekao da je ono što je enciklopediji suprotno oneme što se uči u škoalam, što ja smatram jednom od najprovjerenijih informacija, jer to je nešto na šta se najviše obraće pažnja u našem naučnom/obrazovnom sistemu. I nakon iznjetih informacija sam dodao moje mišljenje. Sada sam osjetio potrebu da se branim, inače ću izbjegavati da ti odgovaram, posebno kada mi se obraćaš ponižavajućim tonom --Milan Tešović 14:25, 12. mart 2006. (CET)

Nije suprotno. Dva ravnopravna izgovora u književnom jeziku, ekavski i ijekavski, a pored njih i ikavski u nekim dijalektima. Srpski jezik ima nekoliko dijalekata koji nastaju teritorijalnim raslojavanjem jezika, a od njih su dva uzeta za osnovu književnog jezika - istočnohercegovački, koji je ijekavskog izgovora, i vojvođansko-šumadijski dijalekat, koji je ekavskog izgovora. Oba ova dijalekta su iz štokavskog nariječja i oba imaju novoštokavsku akcentuaciju, zato se još zovu i novoštokavskim ili mlađim štokavskim dijalektima. Bez ovoga nema šanse da položiš prijemni za srednju školu. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:42, 12. mart 2006. (CET)