Чакавско наречје
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
|
Чакавско наречје је наречје хрватског језика које се користи у Истри, на Далмантинском приморју и острвима.
Назив потиче од упитне заменице ча. Подручје на ком је доминирало чакавско наречје је некада било много шире (цела Лика, северна Далмација, Кордун итд). Разлог његовог смањивања су миграције изазване Османлијским освајањима, када се икавско наречје из западне херцеговине, заједно са источно херцеговачким дијалектом, проширило на северозапад. Пордручје чакавштине се и данас смањује под утицајем књижевног језика. Уочи Првог светског рата овим наречјем говорило је око 23% Хрвата, а данас тек 12%, те се ово наречје сматра најугроженијим хрватским наречјем, јер полако изумире.
Досељавањем на чакавска подручја, новоштокаваци (икавци, ијекавци) су потиснули чакавце с већег дела далматинског залеђа и мањег дела у приобаљу као и делова Лике, Гацке, Крбаве, Покупља и Горског котара. Чакавски се данас простире углавном по јадранском приобаљу (од Истре до Сења, између Задра и Водица, од Винишћа до доњих Пољица), с неколико штокавских прекида, и на већини острва северно од Пељешца (који је на западу чакавски), у делу Лике, Гацке, Горског Котара и Истре, затим у Покупљу све до Карловца. Ван Хрватске чакавским наречјем се говори и у крајевима где живе Градишћански Хрвати, у Аустрији, Мађарској и Словачкој, а сличан говор имају и Молишки Хрвати. Мањи број чакаваца налази се у Црној Гори.
-
Карта чакавског наречја данас
-
Карта чакавског наречја данас
-
Распрострањеност чакавског наречја пре миграција из 16. века
Спољашње везе[уреди]
 |
Овај незавршени чланак Чакавско наречје везан је за језик. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
