Википедија:Трг/Правописна питања

---

Упозорење: на овој страници се расправља о језичким и правописним недоумицама. Википедија се одриче одговорности за нетачне закључке у расправи и не гарантује за компетентност корисника који дају одговоре на правописна питања и недоумице.

Могући извори информација пре него што се овде постави питање:

Основе правописа српског језика

Правописне и језичке недоумице

Википедија:Увод у транскрипцију имена

Википедија:Транскрипција са енглеског језика

Википедија:Транскрипција са италијанског језика

Википедија:Транскрипција са кинеског језика

Википедија:Транскрипција са мађарског језика

Википедија:Транскрипција са скандинавских језика

Википедија:Транскрипција са словачког језика

Википедија:Транскрипција са француског језика

• Питања без одговора (2)

	Пречица:ВП:Т/ПП Добро дошли на википедијски Трг!	НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник Актуелности Ирцање · Контакт

Делови трга

Разно - пиши Новости - пиши Википолитика - пиши Техника - пиши Идеје - пиши Помоћ - пиши Правописна питања - пиши Ботови - пиши Ауторско право - пиши English - write Other languages - write

Упутства

Уређивање чланака Обликовање чланака Викивезе Википројекти Слике Ауторско право Таблице Странице за разговор Пријављивање Именски простори Не заборавите Закључак

Foreign visitors?

You can contact the English page of our Village pump and ask a question.

Архива

Архиву Трга погледајте на Трг/Архива.

Завршени разговори (архива)
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27	28	29	30	31	32	33	34	35	36	37	38	39	40
41	42	43	44	45	46	47	48	49	50	51	52	53	54	55	56	57	58	59	60
61	62	63	64	65	66	67	68	69	70	71	72	73	74	75	76	77	78	79	80

Пишите…

---

ФИФА

Да ли се именица ФИФА мијења кроз падеже и на који начин? -- Marko Dic, amice 15:25, 22. март 2012. (CET)

Мислим да је Фифа, Фифе, Фифи, Фифу итд, али нисам 100% сигуран. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:48, 22. март 2012. (CET)

Да, БЧ је у праву. Фифа, као и Ција, Ета, Танјуг, Унеско и сл. --Јагода испеци па реци 21:30, 22. март 2012. (CET)

Да ли важи и ако се пише ћирилицом и латиницом? Да ли исто важи и за МОК? -- Marko Dic, amice 21:32, 22. март 2012. (CET)

ФИФА се не пише Фифа и не мења се кроз падеже као ни МОК, ОКС (Олимпијски комитет Србије) и сл.--Drazetad (разговор) 21:48, 22. март 2012. (CET)

И ко је сада у праву? -- Marko Dic, amice 21:50, 22. март 2012. (CET)

Сви су у праву јер писање Фифа и ФИФА није исто, а питао си ФИФА. Да ли си видео негде написано Мок или Окс. --Drazetad (разговор) 21:55, 22. март 2012. (CET)

Moje pitanje je bilo jasno: ja sam pitao za FIFA? Dakle, da zaključimo: može FIFA i ne mijenja se i Fifa i mijenja se? Ili ne može Fifa? MOK samo tako i ne mijenja se?-- Marko Dic, amice 22:00, 22. март 2012. (CET)

И наш одоговор је био више него јасан: боље је Фифа него ФИФА јер је ФИФА незгодан за додавање падежних наставака, па мораш увек да тако формулишеш реченицу да ти остане ФИФА, јер ФИФА-е, ФИФА-у и сл. није добро. Дакле, ако хоћеш да пишеш ФИФА, онд агледај да ти увек стоји испред "организација", па онда ту организацију мењај по падежима а ФИФА нек остане увек иста. Мада, не видим у чему је проблем користити Фифа, коју можеш мењати на најприроднији начин кроз све падеже. МОК се регуларно мења по падежома с цртицом: МОК-а, МОК-у, МОК-ом итд. Дражета, не знам одакле вам то да се ФИФА не пише Фифа, и да се МОК не мења кроз падеже. Што се не би мењао? --Јагода испеци па реци 22:14, 22. март 2012. (CET)

ПС:Исто је и у латиници и у ћирилици, без разлике. --Јагода испеци па реци 22:15, 22. март 2012. (CET)

E, sad je tek jasno.-- Marko Dic, amice 22:21, 22. март 2012. (CET)

Због тога што ФИФА-е, ФИФА-у није добро, не пише се другачије него ФИФА. Ако је због правописа исправно писати организацију ФИФА, организацији ФИФА итд. онда треба писати тако а не Фифу, Фифе и сл..--Drazetad (разговор) 22:27, 22. март 2012. (CET)

Али, исправно је и Фифа, као и Ета, или Ција или Танјуг или Унеско. Ради се о вербализованим скраћеницама, које су попримиле обележја речи. Ево овде детаљније о томе, а помиње се и Фифа, као и Танјуг и Унеско, и Удба, и Ској и Фијат, и Ција... --Јагода испеци па реци 22:32, 22. март 2012. (CET)

Ијекавица

Шта је правилније: Нијемац или Њемац, Нијемица или Њемица? --Pepsi Lite (разговор) 10:16, 27. март 2012. (CEST)

Нијемац (јер је у екавици дуго Е) и Њемица, Њемачка и њемачки (јер је у екавици кратко Е). У сваком случају, нек потрврди неки ијекавац. --Јагода испеци па реци 12:13, 27. март 2012. (CEST)

Хвала ти на одговору. Је ли знаш можда за добар списак или рјечник оваких питања о екавици-ијекавици? --Pepsi Lite (разговор) 03:44, 28. март 2012. (CEST)

Речник Матице српске наводи и један и други облик, кад их има. --Јагода испеци па реци 11:39, 28. март 2012. (CEST)

Ево овако, кад су се Словени (они који слове), срели са онима који не слове, назвали су их нијемима, јер нису словили. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:19, 27. март 2012. (CEST)

Je l' to neka pričica a la gosn Deretić Bolje potvrdi ovo što sam rkela ili ispravi ako nije tačno. Ovo je trg za pravopis, ne za nadrinauku. --Јагода испеци па реци 13:06, 27. март 2012. (CEST)

	Je l' to neka pričica a la gosn Deretić Bolje potvrdi ovo što sam rkela ili ispravi ako nije tačno. Ovo je trg za pravopis, ne za nadrinauku.

О чему причаш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:13, 28. март 2012. (CEST)

Молим те, немој почињати свађу. --Pepsi Lite (разговор) 03:44, 28. март 2012. (CEST)

Не вјерујем да је Јагода имала ту намјеру, али би било добро да разјасни шта ово значи: „Je l' to neka pričica a la gosn Deretić “ --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:49, 28. март 2012. (CEST)

Сасвим је јасно шта сам хтела рећи и какве су моје намере, као и то коме се Пепси обратио. Но, ако већ тражиш разјашњење, онда ћеш га добити кад објасниш сврху свој коментара о Словенима и Немцима, који си оставио на Тргу за правопис, а као одговор на питање у вези са ијекавицом.--Јагода испеци па реци 11:24, 28. март 2012. (CEST)

History Channel

Желим да направим страницу за канал хистори(History Channel). Да ли да у наслову History Chennel напишем ћирилицом или латиницом јер ако напишем ћирилицом изгубиће значење?--AcoCar (разговор) 20:15, 30. март 2012. (CEST)

Напиши у оригиналу. Самарџија (разговор) 21:03, 30. март 2012. (CEST)

У реду хвала!--AcoCar (разговор) 22:59, 30. март 2012. (CEST)

Visual Basic/Вижуал бејсик

Ако не транскрибујемо имена игрица зашто се исто правило не примењује и за програмске језике? Самарџија (разговор) 18:51, 2. април 2012. (CEST)

Ко каже да се називи игара не транскрибују? --Појнт Дред (разговор) 15:57, 3. април 2012. (CEST)

Ја нисам учествовао у расправи али Јагода је рекла да је то неки договор. Штавише стварно би било глупо транскрибовати називе игрица а и програмских језика бисмо требали да размислимо. Самарџија (разговор) 16:35, 3. април 2012. (CEST)

Klajn je rekao da je besmisleno transkribovati imena igrica, pogotovu onih koje se sastoje iz citavih recenica. Pogledati onaj mejl u kom mi je odgovorio ne samo na to, nego na mnoga druga pitanja. Programski jezici, ukoliko je zgodno, transkribuju se, ukoliko nije, ili se transkripcijom gubi prepoznatljivost, ostavlja se u originalul. Ne samo jezici, nego bilo koji informaticki pojam. Opet, pogledati mejl koji je covek pisao. --Јагода испеци па реци 12:05, 9. април 2012. (CEST)

Али Клајн није рекао да се називи игрица не транскрибују, као што Самарџија мисли да је договорено, него да нешто можемо транскрибовати а нешто не можемо, без обзира на то ради ли се о називу игрице или неког другог програма. Дакле, не смије постојати такав договор на Википедији, него се свако име мора рјешавати посебно (па макар летјело перје на страницама за разговор). Не видим проблем са транскрипцијом Вижуал бејсик. --Појнт Дред (разговор) 13:10, 9. април 2012. (CEST)

Знаш шта, договор постоји, као и многи други, који мени лично нису по вољи али не могу да идем против њих јер нису погрешни (као нпр. писање мерних јединица искључиво латиницом). Ни ја не видим проблем с Вижуал бејсик. Али нпр. видим проблем са неким од имена које је ниже Ћика навео, те би их ја ипак писала у оригиналу. Но, програми нису игрице, а договор постоји само за игрице, те је овде одговор: транскрибовано, Вижуал бејсик. --Јагода испеци па реци 13:32, 9. април 2012. (CEST)

Што се мене тиче, Visual Basic је сасвим добро. Али правописци имају друге замисли. Они покушавају да имају транскрипцију за сваку ријеч (и што је најгоре, вишерјечне називе) из стотина страних језика, што је наравно, узалудан посао (али латински се не транскрибује :)). Све док не схватимо да су стране ријечи стране, а не наше, и не подлијежу нашим правилима, дешаваће се бескрајне свађе и препуцавања око тривијалних ствари. Сада одох да се бавим кориснијим стварима.

За крај посластица за упорне. Транскрибујте ово: LibreOffice, FreeBSD, gnuLinEx (шпански), Caixa Mágica (порт.), e-escola (порт.), ASUS Eee PC, Xfce, FVWM, IBM XL C/C++ Compiler, webOS. --Мирослав Ћика (разговор) 19:32, 3. април 2012. (CEST)

Либре офис, Гнулинекс, Каиша мажика, ескола, Компајлер, Веб-ОС. Остало бих оставила у оригиналу. Претеривање, у било коју крајност, није добро. --Јагода испеци па реци 13:34, 9. април 2012. (CEST)

Хвала. Морам рећи да сам запањен са оним ставовима који су горе више наведени, по којима се неке ствари транскрибују, а неке не. То практично ставља цијелу ср транскрипцију у домен црне вјештине (black art), која се учи интуитивно, без недвосмислених правила. --Мирослав Ћика (разговор) 21:42, 9. април 2012. (CEST)

Ćiko, sto puta je ponovljeno, jezik nije matematika, i ne može nikad imati aksiome za pravila. Najbolje bi bilo da svako gleda ono u šta se razume i u ono što mu je struka, a da ono što mu nije struka i ne razume se, jednostavno pita one koji se razumeju i kojima je to struka. Ja npr. nemam ni najmanju nameru da lupam glavu o hemiji, biologiji, avionima, matematici, geologiji i sl. niti da se pravim pametna u tim oblastima, jer znam koga treba ovde da pitam. Ako mi treba biologija, otići ću kod Vloda ili Jovana, ako mi trebaju avioni, kod Sahare, ako mi treba hemija, kod DCirovica, astronomija, kod Burge, geologija, kod Geologičarke, medicina, Mile, stomatologija, Micki... Hvala bogu ovde ima dosta veoma stručnih ljudi iz raznoraznih oblasti da zaista niko od nas ne mora da rizikuje i da pravi nezahvalne izlete u druge nauke koje mu nisu bliske. Zašto je onda toliko teško isto postupati i kad je jezik u pitanju? --Јагода испеци па реци 21:48, 9. април 2012. (CEST)

Пошто се овде ради о програмским језицима, приметио сам да транскрибовано већина та имена пише са великим почетним словом. Зашто? Мислим да не би требало. Програмски језици сами по себи нису програми, а и да јесу опет мислим да важи оно правило о производима и сл. Уопште, мислим да велико слово може само када се помиње конкретно издање одређеног програма — рецимо „Линукс 2.6.32“, „Виндоуз 7“, „Опен офис 3“ итд. (због тога што се то може сматрати конкретним ауторским делом, а тако се и третира прописима о ауторским правима нпр.). Али када се говори уопштено онда би требало малим словом — „линукс“, „јуникс“, „опен офис“, „виндоуз“... Што се програмских језика тиче не видим дилему, то су вештачки језици и уопште и не морају да имају програмску имплементацију да би, како бих рекао, егзистирали :) и да би се о њима говорило. Дакле, нпр. „програмски језик пајтон је бла, бла...“, али „... Пајтон 3 је објављен ...“ (јер се мисли на конкретно издање конкретне програмске имплементације језика). EOF; [sabate]$ talk; 18:38, 10. април 2012. (CEST)

Превод имена

Тренутно пишем један чланак, па ме занима како би требао да преведем име писца Hilaire Belloc http://en.wikipedia.org/wiki/Hilaire_Belloc --Nenadkgkg (разговор) 18:58, 8. април 2012. (CEST)

Илер Белок, ако се не варам. Жозеф Илер Пјер Белок.--Јагода испеци па реци 01:01, 9. април 2012. (CEST)

Сукоб са Јагодом. Пошто не знам тачно које је националности, не знам како да ти одговорим. Да је Француз, био би Илер Белок, а да је Енглез Хилер Белок. --Павлица причај 01:03, 9. април 2012. (CEST)

Ја сам се одлучила за француску верзију, јер ми се чини да је име ипак француско. А и пише да је поенглежени Француз. --Јагода испеци па реци 01:06, 9. април 2012. (CEST)

Молим помоћ

Како се ово преводи: Advanced Sustainment ? Да ли је напредни материјали? Нажалост и овде сам се заглавио : Net-Enabled Ops? Унапред хвала.-- Сахараразговор 00:54, 9. април 2012. (CEST)

Прво би било нешто као напредна подршка, потпора, а друго опције за мрежу? Мрежне опције? Требао би ми контекст да бих дала тачан превод. --Јагода испеци па реци 01:04, 9. април 2012. (CEST)

Тешко могу дати контекст, није у тексту већ на слици. Може ли Способност за самосталне операције? Ради се о најсавременијој генерацији авиона (петој) и то морају испуњавати.-- Сахараразговор 01:12, 9. април 2012. (CEST)

Да ли могу да видим слику, да ли знаш можда на шта се тачно односи? Ја без контекста могу само буквална значења да дам. Sustainment значи подршка, потпора, а Advanced напредно. Ovde vidim da se odnosi na neke vojne poljske kuhinje, neko sagorevanje koje smanjuje kolicinu goriva... http://organicrankine.com/orc_documents/scroll_non_auto/fast.pdf Pokusacu da nadjem jos nesto na netu. Sta je ovo drugo? Na sta se odnosi?--Јагода испеци па реци 01:20, 9. април 2012. (CEST)

Mora da ima veze sa sagorevanjem goriva, pogonom nesto u vezi sa jacinom motora aviona. Evo recenice iz engleskog clanka Fifth-generation jet fighter, koji, verujem sad pripremas. The only fifth-generation jet fighter currently in operational service is the F-22 Raptor.[1][20] US fighter manufacturer Lockheed Martin uses "fifth generation fighter" to describe the F-22 and F-35 fighters, with the definition including "advanced stealth", "extreme performance", "information fusion" and "advanced sustainment"... --Јагода испеци па реци 01:26, 9. април 2012. (CEST)

Овде страна 2, она слика коју сам за сада ставио празну у чланак о коме говориш (упоређење 4те и 5те генерације ловачких авиона). Код 5те је то питање.-- Сахараразговор 01:35, 9. април 2012. (CEST)

Net-Enabled Ops bi bile Operacije koje omogućuje mreža (internet?). Valjda... --В. Бургић (реци...) 08:23, 9. април 2012. (CEST)

Хвала сада је јасно. То су операције у систему Слој везе (наменски Data link). Велико хвала.-- Сахараразговор 08:38, 9. април 2012. (CEST)

Да ли би ово Advanced Sustainment могло да буде једноставно, одржавање? Напредно одржавање авиона? --Јагода испеци па реци 11:58, 9. април 2012. (CEST)

Кажем на основу ове реченице из тог ПДФ који си навео: The plan involves most of the world’s top aerospace companies, spans the complete life cycle of the aircraft, and includes the production and sustainment of 3,173 aircraft.--Јагода испеци па реци 11:59, 9. април 2012. (CEST)

Усвоио сам и написао на слици: „Напредно одржавање“. Хвала то је то.-- Сахараразговор 13:14, 9. април 2012. (CEST)

Ново гласање о аористу

Молим вас да у што већем броју дођете на ово гласање и гласате. Гласање је чисто информативног типа, и служи да се види мишљење заједнице, ништа више.

Википедија:Гласање/Да ли вам ово изгледа смешно? Хвала унапред. --Јагода испеци па реци 15:01, 10. април 2012. (CEST)

Charles Matson Odahl

Zanima me kako se ovo transkribuje.--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 02:15, 12. април 2012. (CEST)

Ако је са енглеског, ондак Чарлс Матсон Одал. --Павлица причај 11:32, 16. април 2012. (CEST)

Називи округа

С обзиром да (скоро) сви окрузи у САД имају оно „County“ као саставни дио имена, да ли их онда све преводимо као Округ Х, Округ Y..., или је ипак Х (округ), Y (округ)...

Овде сам наилазио и на један и на други случај, па би било лијепо да се то унификује. Рецимо, да ли је:

• „Округ Глен (Калифорнија)“ или „Глен (округ у Калифорнији)“ (en:Glenn County, California)
• „Округ Лос Анђелес“ или „Лос Анђелес (округ)“ (en:Los Angeles County, California)....--В и к и в и н д 11:21, 15. април 2012. (CEST)

Ja bih prvo: Okrug Los Anđeles, jer mi se čini da je ta reč deo imena okruga. --Јагода испеци па реци 10:55, 16. април 2012. (CEST)

Квартови

Шта је исправно Маринкова Бара или Маринкова бара, Петлово Брдо или Петлово брдо, Алипашино Поље или Алипашино поље? Пошто се то не односи на брда, планине и поља онда би требало велико слово, барем тако ја думајем. -- Bojan  Razgovor  15:07, 15. април 2012. (CEST)

Višečlana imena gradskih opština pišu se velikim slovom samo prve reči. Izuzetak su, naravno, vlastita imena. Dakle: Marinkova bara, Petlovo brdo, Savski venac itd. --Јагода испеци па реци 10:53, 16. април 2012. (CEST)

Nema logike. Kad je kod Crne Gore veliko slovo, jer to nije gora, isto tako bi trebalo Marinkova Bara,jer to nije nikakva bara. -- Bojan  Razgovor  05:32, 17. април 2012. (CEST)

Јагода, то нису градске општине, већ делови града (насеља, МЗ и сл). Нисам сигуран колико се правописна правила разликују... Бојане, не кажем да је ово што је Јагода рекла тачно (управо због претходне реченице), али ако јесте, не видим зашто исказујеш скепсу, кад си овде дошао са питањем. :) --Ф± 07:56, 17. април 2012. (CEST)

Filipe, opština ili deo grada, jedno je te isto za lingviste, mi ne ulazimo toliko detaljno u administrativne podele :). Imena gradskih četvrti pišu se ovako kako sam ja rekla. Da li je nešto zaista bara, gora, polje ili nije, apsolutno nema veze. Crna Gora se piše velikim svim slovima jer se radi o državi a ne zato što nije gora dok je Petlovo brdo deo grada. Sad, možda je moguće te prigradske četvrti tipa Marinkove Bare pisati sve velikim, jer se više oseća kao posebno naselje (a nekad je zaista i bilo), ali gradske četvrti unutar samog grada definitivno idu malim slovima. Npr. Višnjička banja, Savski venac, Petlovo brdo, Kanarevo brdo, itd. Kad dođem kući, pogledaću u P da vidim da SLUČAJNO nije došlo do nekih promena, jer ih je bilo što se tiče velikog slova, mada ne verujem. A može i neko drugi, ko ima P10 pri ruci.

--Јагода испеци па реци 08:59, 17. април 2012. (CEST)

Сазвјежђе/Сазвијежђе

У Катогирији Индекс каталог стоје по две поткатегорије за свако сазвежђе. Е сад, можда би било најлакше превацији називе категорија у екавицу, али не бих да ме неко прозива за екавицоцентризам. Зато ме занима да ли се на (и)јекавском каже сазвјежђе или сазвијежђе. --В. Бургић (реци...) 00:04, 17. април 2012. (CEST)

Сазвјежђе--Zrno (разговор) 00:46, 17. април 2012. (CEST)

Хрвати имају неки нови назив - звијежђе, али то нема никакве веѕе с овим. Код „звијезда“ и „звијежђе“ је дуго Е, а код „саѕвјежђе“ кратко Е. По истом принципу као свијет - свјетови, ријеч - рјечник итд.--Zrno (разговор) 01:02, 17. април 2012. (CEST)

Ново Место/Ново место

Словенци име овог града и општине пишу sl:Novo mesto, [[1]]. На нашој википедији постоје текстови Ново Место и Општина Ново Место. Да ли ми треба да преименујемо наше тектове или не. Хвала--Drazetad (разговор) 22:02, 20. април 2012. (CEST)

Не треба. Правилно је великим словом.  – Ранчер (разговор) 22:06, 20. април 2012. (CEST)

občina Novo mesto

Занима ме како се на српски преводи:

• (слв. občina Novo mesto) (http://www.novomesto.si)
• (бошњ. općina Stari Grad) (http://www.starigrad.ba)

--БаШ-ЧелиК (разговор) 22:06, 20. април 2012. (CEST)

Jesi li ti ozbiljan? Pa „opština“, kako bi bilo?--Јагода испеци па реци 22:39, 20. април 2012. (CEST)

Све што стоји у заградама. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:43, 20. април 2012. (CEST)

Ako misliš na velika i mala slova, obrnuto. Novo Mesto i Stari grad, pošto je prvo naseljeno mesto, a drugo je gradska opština. --Јагода испеци па реци 22:50, 20. април 2012. (CEST)

Обадвије су општине. Не занима ме како се зове насељено мјесто, занима ме како се зову ове двије општине: „občina Novo mesto“ и „općina Stari Grad“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:56, 20. април 2012. (CEST)

Питање је у тексту изнад који је пресећен овим непотребним насловом.--Drazetad (разговор) 23:00, 20. април 2012. (CEST)

Već ti je rečeno. I jedno i drugo su opštine, samo što je prvo zasebna opština i naseljeno mesto, a drugo je GRADSKA opština. Dakle, Novo Mesto i Stari grad. --Јагода испеци па реци 23:04, 20. април 2012. (CEST)

Можеш ли да ми објасниш због чега си ми рекла да се:

• (слв. občina Novo mesto) пише (срп. општина Ново Место)
• (бошњ. općina Stari Grad) пише (срп. општина Стари град)

ако можеш, објасни мало боље. Поменула си нешто: „što je prvo zasebna opština i naseljeno mesto, a drugo je GRADSKA opština“, па ако можеш елабориши да ли Правопис има посебна правила за градске и друге општине. И ако ти то ишта значи, Ново Место је један од већих градова у Словенији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:50, 20. април 2012. (CEST)

Gradska opština je DEO naseljenog mesta, a mesna opština bi bila samo naseljeno mesto. A sve i da nije tako po administrativnim podelama, lingvistika nije mnogo rigidna po tom pitanju, tako da tamo gde je opština ujedno i naseljeno mesto (celo) ona se smatra posebnim gradom, tj. naseljenim mestom, pa se tretira kao grad, dok se gradske opštine tretiraju na drugačiji način. Ponekad čak i gradske opštine mogu da se pišu velikim slovima jer se shvataju kao posebna naseljena mesta, npr. Marinkova Bara ili Mali Mokri Lug. Stari grad u Sarajevu, međutim, ne može nikako tako da se gleda, nego samo kao DEO grada Sarajeva, tako da ne dolazi u obzir da se piše svaka reč velikim slovom. Što se ovog slovenačkog grada tiče, uporedi sa npr. Herceg Novi. Grad i opština u jednom. Ili Vrnjačka Banja. --Јагода испеци па реци 01:24, 21. април 2012. (CEST)

Мислим да сам схватио логику. Да ли је ова логика нешто што је дефинисано неким правилом у Правопису и ако јесте, можеш ли да погледаш и да цитираш. Био бих захвалан. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:31, 21. април 2012. (CEST)

Рајон или рејон?

Ја сам започео а корисник PedjaNBG је наставио и надам се да ће довршити чланке о областима Украјине. Све области Украјине су подељене на територијалне јединице које се на украјинском језику зову укр. район. Занима ме како превести овај израз? Самарџија (разговор) 14:27, 23. април 2012. (CEST)

Pošto si bez odgovora već nedelju dana, ja ću ti reći da je po starom pravopisu „rejon, rejonski, rejonizacija (i rajon, rajonski itd.)“ pa ti sad vidi --В. Бургић (реци...) 20:21, 30. април 2012. (CEST)

I po novom je isto. --Јагода испеци па реци 23:16, 30. април 2012. (CEST)

Македонски градови

Заниме ме како се називају становници следећих места.

• Дебар
• Кочани
• Крушево
• Неготино

--ノワック・ウォッチメン 19:12, 30. април 2012. (CEST)

Именовао бих их као што Македонци раде:

• Дебрани‎
• Кочанци‎
• Крушевчани‎
• Неготинчани‎

--Павлица причај 19:36, 30. април 2012. (CEST)

Називе становника градова, села, области итд, не ордеђује правопис, него се користе називи који су устаљени у језику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:26, 30. април 2012. (CEST)

Зар правопис није умешао прсте у Приштину: уместо Приштевци правилно је Приштинци. --ノワック・ウォッチメン 20:58, 30. април 2012. (CEST)

Мало транскрипције

Ја имам ово и требам наравно да га напишем на српском.

• Pabo (Popon)
• Sighart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Sempt-Ebersberški
• Eberhart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Weimar-Orlamünde

Да ли је ово правилно?

• Пабо (Попон)
• Сигарт Семпт-Еберсбершки
• Улрик Семпт-Еберсбершки
• Еберхарт Семпт-Еберсбершки
• Улрик Вajма-Орламунде

Реч је о словеначком тј. немачком у овом случају--Тежава (разговор) 19:19, 2. мај 2012. (CEST)

Дај стави немачке оригинале. Ово су већ неки, колкико ми се чини, полутранскрибовани словеначки облици. Weimar-Orlamünde је Вајмар-Орламинде. --Павлица причај 19:25, 2. мај 2012. (CEST)

У ћирилични текст? Да то су Tujke или polcitatne besede бар се тако воде на словеначком.--Тежава (разговор) 19:33, 2. мај 2012. (CEST)

Нисам мислио у текст, него овде, те да видимо о чему се ради. --Павлица причај 19:37, 2. мај 2012. (CEST)

• Пабо (Попон)
• Зигхарт Земпт-Еберсбершки
• Улрик Земпт-Еберсбершки
• Еберхарт Земпт-Еберсбершки
• Улрик Вajмар-Орламинде

ово је правилно по правилима транскрипције немачог језика. Једино ово Ebersberški није немачки или је делимично немачки. --Алекс (разговор) 19:34, 2. мај 2012. (CEST)

Хвала. Сада говорници српског језика неће бити ускраћени за имена владара Крањске. 'Ајде уздравње!--Тежава (разговор) 19:47, 2. мај 2012. (CEST)

Сад смо веома срећни. --Алекс (разговор) 19:49, 2. мај 2012. (CEST)

Није Улрик, већ Улрих. Зато сам тражио да даш немачке оригинале, како бисмо их правилно транскрибовали. --Павлица причај 20:24, 2. мај 2012. (CEST)

Немам немачке оригинале то је то што имам и сумњам да се могу наћи јер је реч о словеначкој историји.--Тежава (разговор) 19:29, 3. мај 2012. (CEST)

Интернет или интернет

Извињавам се ако понављам тему. Читајући неколико чланака, видим да се интернет негде пише са великим а негде малим словом, притом не мислим на примере када је та реч уједно и почетна. Шта је исправније? И да ли можемо машински да извршимо (масовне?) исправке?MikyM|Write me

Ja mislim da nije raspravljeno da li treba velikim ili malim slovom. Bar tako piše u Rečniku jezičkih nedoumica Klajna. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 18:08, 8. мај 2012. (CEST)

Ријешено је изласком Правописа из 2010. (тачка 63б): „У свести корисника интернет је престао да значи име компаније и зато је исправно писање малим почетним словом.“ РЈН још увијек није усклађен с новим Правописом. --Појнт Дред (разговор) 18:23, 8. мај 2012. (CEST)

Znači ako je ispravno malim slovom možemo krenuti u ispravljanje. Što se tiče tog zadatka mogu da pustim bota da odradi, mislim da neće biti teško. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 22:12, 8. мај 2012. (CEST)

Највише измена у П10 је било управо у вези са великим словом (поред транскрипције енглеског, и неких других, али то овде није битно). Зато кад се ради о недоумици око великог слова, најбоље је гледати само у П10. --Јагода испеци па реци 00:49, 13. мај 2012. (CEST)

Hoćemo li menjati ona ovo? MikyM|Write me 16:14, 18. мај 2012. (CEST)

Pa hoćemo. Eto Zaza reče da će da napujda bota na Internet... --Јагода испеци па реци 19:04, 18. мај 2012. (CEST)

Minuta ili minut

Da li je ovo oboje ispravno ili samo jedno?-- Марко Dic,amice 00:09, 9. мај 2012. (CEST)

Minut i minuta, kaže Ivan Klajn u RJN. Isto kaže i P10. --Јагода испеци па реци 00:21, 9. мај 2012. (CEST)

И литар - литра.--Zrno (разговор) 00:18, 9. мај 2012. (CEST)

Не. Литра је разговорни облик према П10, а по РЈН је лошији него литар, што значи да га не треба користити на Википедији. --Појнт Дред (разговор) 10:44, 13. мај 2012. (CEST)

Mlade reprezentacije

Takvi članci su imenovani sa npr. Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine. Da li je neophodna ova tačka jer niko ne kaže "do dvadeset i prve godine"?-- Марко Dic,amice 21:12, 12. мај 2012. (CEST)

Ma napravi preusmerenja i uživaj --В. Бургић (реци...) 00:35, 13. мај 2012. (CEST)

Како то мислиш, нико не каже до двадесет прве године? А како каже? --Јагода испеци па реци 00:48, 13. мај 2012. (CEST)

Lepo, kod nas svi novinari kažu „reprezentacija do osamnaest godina, igrači do dvadeset jedne godine“ i slično. Zato sam i rekao da samo napravi preusmerenja. --В. Бургић (реци...) 07:35, 13. мај 2012. (CEST)

Наслов је добар, а питање је било само за такчу. Званично у свету се то обележава са U-21 (У-21), а ми смо применили „до 21. године“. Значи исто а препознатљивије је код нас. --Drazetad (разговор) 08:35, 13. мај 2012. (CEST)

„U 21“ је на енглеском језику скраћено за „Under-21“, што у преводу на српски језик значи: испод 21. године, односно „до 21. године“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:43, 13. мај 2012. (CEST)

Окет. Нисам ни ја била сигурна па сам питала на СЈА. Изгледа да је ипак боље без тачке, а такође има предлога да се наслов промени у Репрезентативци Србије МЛАЂИ ОД 21 године. Ја не разумем баш најбоље зашто, али ево објашњења једног од учесника у дискусији:

„Ali 21. godina života počinje sa 20 godina i završava se kad čovjek napuni 21, dakle nije to isto. Ja bih napisao Reprezentativci Srbije mlađi od 21 godine.“

({{{2}}})

--Јагода испеци па реци 13:41, 13. мај 2012. (CEST)

Кад се каже до 21 онда је и 21 укључена у то. Кад се каже до 21 подразумева се до 21. рођендана. Питање је правописа да ли треба тачка или не, а наслов је добар.--Drazetad (разговор) 14:00, 13. мај 2012. (CEST)

A šta mislite da idemo na nešto malo drugačije: Mlada reprezentacija Srbije? Vidim da su Rusi tako uradili. Zna se da se tada misli na ovu U-21 jer i one mlađe imaju alternativna imena.-- Марко Dic,amice 13:53, 13. мај 2012. (CEST)

Ја бих само да напоменем да би чланак требало да се именује оним насловом који је најпознатији у широј јавности (уколико је наравно, правописно исправан, а овде очигледно то није проблем). Како год да одлучите, гледајте да то буде наслов који је у најчешћој употреби, јер су таква правила Википедије. Додуше, још увек немамо сопствено правило о томе, али и енглеско је ок, јер ће оно бити преузето одатле и само преведено, пошто се показало добрим на другим википеидјама. --Јагода испеци па реци 14:05, 13. мај 2012. (CEST)

Koliko sam ja primjetio u upotrebi su mlada reprezentacija i reprezentacija do 21 godine (bez tačke) tj. nešto nisam čuo ovo do dvadeset prve godine kako je sad. Neka me iskusnije kolege isprave ako griješim.-- Марко Dic,amice 14:09, 13. мај 2012. (CEST)

Па не, рекли смо да је боље без тачке. --Јагода испеци па реци 14:11, 13. мај 2012. (CEST)

Разговор је почео питањем да ли у наслову текста Фудбалска репрезентација Србије до 21. године треба тачка. Речено је нема тачке и сада ће наслов гласити „Фудбалска репрезентација Србије до 21 године“. Прича колега са СЈА није одговор како треба, него како би он урадио. А то је необавезујуће. --Drazetad (разговор) 22:11, 13. мај 2012. (CEST)

Наравно да је необавезујуће. Ја сам вам понудила нека решења. А ви, како год хоћете. --Јагода испеци па реци 22:38, 13. мај 2012. (CEST)

	Нисам ни ја била сигурна па сам питала на СЈА.
	— Maduixa

Већ сам једном питао, да ли је овај сајт твој приватни сајт? --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:29, 13. мај 2012. (CEST)

Шта те брига.--Јагода испеци па реци 22:38, 13. мај 2012. (CEST)

И дај, користи онај нормални цитат {{цитат}}, овај заузима пола странице.--Јагода испеци па реци 22:39, 13. мај 2012. (CEST)

Наводници у наслову

Заборавио сам какав је договор био, и да ли је уопште било договора око наводника у наслову? Знам да се раније нису стављали па је онда то питање поново покренуто (чини ми се око назива основних школа), али не знам да ли је ишта договорено?--В и к и в и н д 16:02, 18. мај 2012. (CEST)

Koliko se ja sećam, rečeno je da se ne stavljaju, ali, mislim da su ponekad neophodni, a ako treba da biram između italika u naslovu i navondika, ja bitam navodnike, pošto se italik koristi i za druge stvari, a ne samo kao zamena za navodnike... --Јагода испеци па реци 19:06, 18. мај 2012. (CEST)

Ja ih lično izbegavam i kada bih morao da biram između navodnika ili kurziva, pre bih izabrao da se "sporni" deo stavi pod kurzivom.MikyM|Write me 03:56, 20. мај 2012. (CEST)

Alibaba VS Ali Baba/baba

Nailazim i na jedno i na drugo. Šta je pravilnije?MikyM|Write me 03:56, 20. мај 2012. (CEST)

Neverovatno, ali istinito: Ali-baba. Tako stoji u P10. --Јагода испеци па реци 23:21, 2. јун 2012. (CEST)

Значи није штампарска грешка. Хех, негде сам наишао и на Ел Баба. Хвала --MikyM|Write me 23:25, 2. јун 2012. (CEST)

Horse Guards Parade

Horse Guards Parade се налази у централном Лондону а мене занима из разлога јер ће се на том месту одржавати такмичења у одбојци на песку током предстојећих Олимпијских игара. Како именоват то место на српском језику, простом транскрипцијом или оставити у оригиналу или пак нешто треће? Хелп ми. --НиколаБ (разговор) 14:12, 29. мај 2012. (CEST)

Парадни мањеж, чини ми се да беше закључак... --Јагода испеци па реци 15:16, 30. мај 2012. (CEST)

Да ставим Парадни мањеж у Лондону? --НиколаБ (разговор) 13:28, 31. мај 2012. (CEST)

Оана или Јоана

У некојило текстова ова Румунка Oana Pantelimon зове Оана, а у исто толико Јоана. Које име је исправно да исправим у текстовима. Мислим да је исправно Оана јер би Јоана на румунскоm била Ioana, али да проверим. Хвала--Drazetad (разговор) 09:46, 30. мај 2012. (CEST)

А одакле им то Ј? Оригинал је Oana Pantelimon и тако се и транскрибује. --Јагода испеци па реци 15:14, 30. мај 2012. (CEST)

Лондонски Сити

Чланак о централном финансијском средишту Лондона на нашој википедији је преведен као Град Лондон што није тачно. У поменутом чланку реч је о тзв Лондонском ситију, односно само Сити (City) који обухвата површину од свега 2,9 км². Наравно сама територија града Лондона обухвата далеко веће подручје. Дакле ово је једна од градских четврти Лондона коју Енглези називају просто Тhe City или Square Mile (због површине). Мислим да је термин Сити (град) у овом случају веома раширен широм света и када се говори о градовима овај термин управо асоцира на Лондон. Како исправно именовати овај чланак? Јер ово садашње име сасвим сигурно не ваља и скроз је погрешно, тј води на погрешну територију. Лондонски сити или како већ? --НиколаБ (разговор) 22:56, 31. мај 2012. (CEST)

Успут, на бугарској и руској википедији овај чланак је именован као Сити (Лондон), док је на украјинској вики Лондонски сити. --НиколаБ (разговор) 22:58, 31. мај 2012. (CEST)

Ja bih rekla da bi najbolje bilo London siti, tj. transkripcija. Pošto je gradski kvart, a ne posebno naseljeno mesto onda druga reč malim slovom. --Јагода испеци па реци 23:01, 31. мај 2012. (CEST)

А можда ипак Сити (Лондон) јер ипак је то специфичан случај који одудара од устаљених правила. Енглези тај део града једноставно зову Сити а до забуне код аутора чланка на нашем језику је вероватно дошло до тога што у енглеском језику термин град (односно сити) има другачију конотацију него код нас. Код нас је то административна јединица док је код њих то једноставно ознака за већу урбану целину. А бојим се да би ово Лондон сити опет наводило на погрешну асоцијацију јер на нашем језику има једнаку звучност као и Њујорк сити, Мексико сити итд...--НиколаБ (разговор) 23:16, 31. мај 2012. (CEST)

Meksiko Siti, ne Meksiko siti, jer se radi o imenu naseljenog mesta (inače, najvećeg na svetu, jel da?). Njujorku je ime samo Njujork, o Siti ne znam zašto mu se dodaje. Zvanično ime je samo Njujork, valjda. Može i samo Siti, što se mene tiče, nemam neko posebno mišljenje. Samo ne bih ništa prevodila (tipa Londonski), nego bih išla na čistu transkripciju. --Јагода испеци па реци 23:19, 31. мај 2012. (CEST)

Ни ја не бих преводио, посебно не ово Сити. Проблем и јесте у томе што је аутор чланка то буквално превео. Хвала на помоћи, срце си --НиколаБ (разговор) 23:35, 31. мај 2012. (CEST)

Nego, kakav ti je ono Grinički park i Grinička opservatorija? Ja mislim da je tu i jednom i drugom ime SAMO Grinič, te bi bilo Park Grinič ili Grinič park, i Opservatorija Grinič. --Јагода испеци па реци 23:41, 31. мај 2012. (CEST)

А не. То су две најзначајније знаменитости насеља Гринич. А ово Гринички парк сам само прилагодио нашем језику (као и код нас Калемегдански парк, Парк Петра Кочића итд) а и ово гриничка опсерваторија ми делује логично јер се налази у Гриничу па отуда и име (баш као и код парка - у ствари име те грађевине је Краљевска опсерваторија). Дакле имена су им изведена из имена места у коме се налазе --НиколаБ (разговор) 23:49, 31. мај 2012. (CEST)

Зарез испред везника

Замолио бих да ми неко извади из правописа конкретно о овоме. Посебно ме занима зарез испред и. --Zrno (разговор) 16:19, 1. јун 2012. (CEST)

„Најчешће се без зареза испред себе пише саставни везник и, а онда и раставни везник или кад није у наглашеном понављању или испред накнадно додатог текста. Зарез је обичнији испред саставног ни, нити и раставног било, јер се ови везници чешће јављају у наглашеном истицању и супротстављању другог дела напоредне везе. Често се пише зарез и испред везника па, те, јер се текст који следи иза њих често схвата као накнадни додатак; као добро мерило за зарез испред ова два везника може послужити сам говорни ритам, тј. зарез треба писати онда кад се у нормалној дикцији јавља застанак.“ --Павлица причај 16:41, 1. јун 2012. (CEST)

Hvala. Ovde, koliko vidim, nema jasnih pravila, nego je napisano kako je najčešće, a ne kako mora. --Zrno (разговор) 17:06, 1. јун 2012. (CEST)

Не закерајмо. Делови реченице могу бити тесно повезани међусобним зависним односом (одредбеним или допунским), или пак стајати напоредно.

У овом другом случају зарез се обавезно пише ако је израз асиндетски, тј. ако изостане везник; смисао овог зареза можемо објаснити речју такође. Ако је пак употребљен везник, зарез се обично не пише, али се може и писати ако је други исказ изразитије супротстављен првом или ако се схвата као накнадно додат. Обрасци:

• Говорио је тихо и разговијетно [без зареза].
• Говорио је тихо(,) али разговијетно [необавезан зарез].
• Говорио је тихо, разговијетно [обавезан зарез].

Извор: СЈА. --Павлица причај 18:46, 1. јун 2012. (CEST)