Viktor Burk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žan Antoan Viktor Burk
Datum rođenja(1822-07-08)8. jul 1822.
Mesto rođenjaRodez, Francuska
Datum smrti12. avgust 1884.(1884-08-12) (62 god.)
Mesto smrtiBjevr, Francuska
UniverzitetUniverzitet u Parizu
Zanimanjefiziolog, eksperimentalni psiholog
Značajni radoviMetaloterapija

Žan Antoan Viktor Burk (franc. Jean Antoine Victor Burq; Rodez, 8. jul 1822 — Bjevr, 12. avgust 1884) bio je francuski lekar poznat po svom radu na metaloterapiji, kasnije i metaloskopiji (posmatranju efekata kontakta određenih metala sa kožom, posebno u histeriji).[1][2][3]

Burk je zaslužan za otkriće dejstva metala na anesteziju, kao i na cirkulaciju, temperaturu i mišićnu snagu u anesteziranim udovima. Prepoznao je postojanje idiosinkrazije u pogledu metala. Njegovi stavovi o neurozama, iako hipotetički, bili su realni u smislu da anestezija i amiostenija (pojam koji je on izmislio) imaju veze sa neurozama, koje imaju veliki značaj u kliničkoj praksi i zahtevaju lečenje. Za ove pojave on je izmislio genijalne merne instrumente.[4]

Život[uredi | uredi izvor]

Rođen je 8. jula 1822. godine u gradu Rodez na jugu Francuske, od majke Viktorija Vigijer, i oca Antoana Burk, farmaceuta. Nakon što je završio klasično školovanje u srednjoj školi u rodnom Rodezu, Burk je otišao u Pariz da studira medicinu.[5]

Njegovi učitelji tokom studija medicine bili su Antoan-Žozef Žober de Lambal (1799–1867), Alfons Deverži (1798–1879) i Šarl Veliki Legro (1798–1861) u bolnici Otel Dju u Parizu i Ogist Nona (1804–1887) u bolnici La Salpetri u Parizu.[5]

Tokom studiranja Burk je posebno poštovao Leona Rostana (1790–1866), poznatog po svojoj knjizi o omekšavanju mozga: Recherches sur le ramollissement du cerveau (1823),5 ] Kada je 1825. Rostan postao autor istraživanja iz oblasti „magnetizma“, na njegovim odeljenjima je Burk sprovodio svoja istraživanja, jako naklonjeni njegovom delu.[6]

Na naslovnoj strani svoje doktorske teze Viktor Burk je naveo samo „Bivši student u pariskim bolnicama“ aali ne postoje arhivski dokazi da je položio međunarodni ispit (za studente koji žele da žive i rade u bolnicama).[5]

Preminuo je 12. avgust 1884.godine u Bjevru malom gradu petnaestak kilometara južno od Pariza, u 62 godini života.

Delo[uredi | uredi izvor]

Histerija je bila jedina patologija koju je Burk želeo da proučava u svojoj doktorskoj tezi, verujući da se ovo stanje karakteriše ili „pozitivni, dinamičkim ili steničkim simptomi, odnosno simptomima koji se „svode na jednostavno povećanje ili preuveličavanje osetljivih, motornih, cirkulatornih, kalorijskih, sekretornih i drugih funkcija ili svojstava“; ili, nasuprot tome, „smanjenju ili čak potpunom potiskivanju funkcija ili svojstava“, koje je nazvao „negativnim, adinamičnim ili asteničkim“ simptomima.[7] Za dijagnozu su Burkeo bila dovoljna 2 simptoma, Konstantnost i kontinuitet anestezije ili amiostezije. Njihova uobičajena koegzistencija, pokretljivost i njihove anomalije, početna periferna i delimična analgezije, zatim anestezije, bile su u stalnom odnosu između ova dva simptoma i svih fenomena i dovoljna da se razlikuje od drugih bolesti.[7]

Fiziološki pojmovi koji su bili u osnovi Burkovog razmišljanja, u skladu sa spisima Džozefa-Anrija Boa (1806–1865), omogućili su Burku da identifikujeo samo dve osetljivosti: bol i čulo dodira.[8]

Da bi precizno izmerio osetljivost, Burk je počeo 1850. da koristi šestar koji je u Nemačkoj izumeo Ernst-Hajnrih Veber (1795–1878), koji je bio preteča eksperimentalne psihologije.[9] Burkov šestar je imao stepenastu skalu za merenje senzibiliteta prema udaljenosti koja razdvaja dve zatupljene tačke. Bez znanja pacijenta, bilo je moguće okrenuti kraj za četvrtinu okreta i napraviti finu tačku i u njoj ubode pacijenta, čime je testirao percepciju bola. On je svoj kompas nazvao esteziometar (Æsthésiomètre) i smatrao ga je instrumentom koji takođe može da otkrije prevare. Burk se nadao da će ovim instrumentom izmeriti mišićnu aktivnost i „sa preciznošću i rigoroznošću“.

Nešto kasnije izumeo je dinamometar, za merenje mišićne snage i napravio, desetak poboljšanja tokom svoje karijere, uz pomoć Hermana Vulfing Luer (1802–1883), nemačkog proizvođač medicinskih instrumenata u Parizu, kao i radionica Šarije. Kada je pokretljivost merena ovim instrumentom ispod sile koju ukazuju zapremina mišića, njihova rigidnost i uobičajeno vežbanje, trenutak njihovog delovanja i opšte stanje pojedinca, prisutna je amiostanija (slabost mišića). Ovaj neprecizan izraz ukazuje na smanjenu mišićnu snagu bez razlikovanja između mišićnog rada i motorne kontrole. Iako se termin danas čini dvosmislenim, Burk je bio zadovoljan sa „ovom rečju koju je prvi upotrebio, (i koju) je smatramo srećnim pronalaskom“. Prema , katalog „gimnastičkih mašina“ iz 1877. saznajemo da iako je „dinamometar stvoren za medicinu oko 1850. godine, on je ubrzo je ušao u upotrebu u oblast gimnastike“. Ova reklama je proširila upotrebu dinamometra ne samo na „gimnastičare“, već i kod pacijente, u svrhe „ortopedske gimnastike“, odnosno tehnike koja pomaže razvoju mišića i njihovoj rehabilitaciji.[10]

Metaloterapija je 1848. godine prvi formulisao dr Viktor Burk (1822–1884). Metod je zahvaljujući Žan-Martenu Šarkou, koji je ovu metodu koristio u lečenju histerije, posebno histerične anestezije i paralize, primenom metala, uglavnom bakra, na zahvaćena područja, po njenom izumitelju nazivana burkizam (fr. burqism).[11]

Viktor Burk počev od 1849. tvrdio je da u određenim uslovima narušenih opštih i posebnih senzacija, povratak senzibiliteta može biti izazvan kožnim primenama određenih metala.[12] Iako isti metal po Burkeu ne utiče podjednako na sve pacijente; postoji idiosinkrazija prema ovom ili onom metalu. Konkretan metal se lako utvrđuje uzastopnom primenom u trajanju od nekoliko minuta ploča ili pločica od zlata, cinka, bakra ili gvožđa na zahvaćenim delovima tela. M. Burk je takođe naveo, da i pored mnogo neverice, da vraćanje senzibiliteta stoji u direktnoj vezi sa nekim opštim morbidnim stanjem, i da se iz spoljne aplikacije dobija indikacija za unutrašnju primenu istog metala.[13]

Tokom ponovljenih epidemija kolere sredinom devetnaestog veka, Burk je preporučio preventivno i korektivno uzimanje bakra, nakon što je primetio da radnici u topionici nisu zahvaćeni bolešću. Mehanizmi antibakterijskog delovanja bakra su od tada razjašnjeni i legitimišu Burkovu kampanju protiv kolere. Burk je takođe zagovarao gutanje bakar-sulfata za lečenje dijabetesa. Današnji nalazi o crevnoj mikrobioti i načinu na koji ovi organizmi utiču na regulaciju šećera u krvi podržavaju Burkove tvrdnje, koje se dugi niz godina smatraju nateranim.

Doktor Burk, koji je izmislio ovaj metod lečenja i bio dostojan lekar, ipak je preuveličao profilaktičke i kurativne prednosti primene metala. Kucao je na mnoga vrata, ali uzalud. Nadao se da će testirati vrednost svojih zapažanja u bolničkim odeljenjima. Uvek je bio uporan, ali je naišao na prezir što bi moglo objasniti njegova preterivanja. U domenu bolničkih lekara i profesora medicinskih fakulteta, Burk je smatran previše empirijskim, a neki su ga čak i odbacili kao nadrilekara. Burk je 7. februara 1851. odbranio svoju tezu o anesteziji i bolnim mišićnim senzacijama u odnosu na histeriju, među ostalim nervnim poremećajima.[14]

Metodu je s kraja 19. veku oživeo utemeljivač savremene neurologije Žan-Marten Šarko (1825 —1893),[15] koji je zainteresovan za metaloterapiju, delovao hrabro, pozivajuči Burka da ponovi svoje eksperimente u njegovom odeljenju Saletrije što je, kasnije dovelo do važnih naučnih doprinosa,[14] poput lečenje oduzetih delova kod histeričnih i živčano bolesnih primenom metalnih ploča postavljenih na obolela mesta.[16]

U skladu sa tradicijom, Burk je verovao da može da izleči histeričnu anesteziju i paralizu primenom metalnih ploča. Ovu praksu je nazvao eksternom metaloterapijom, kojoj je sledilo ono što je on nazvao metaloskopija, ili određivanje specifične osetljivosti svakog pacijenta na dati metal. Razvio je razne instrumente: kompas kojim je precizno odredio osetljivost, kao i nekoliko dinamometara za merenje mišićne sile. Takođe je izmislio različite postupke za nanošenje metalnih ploča. Nakon 25 godina istraživanja i prelaska iz bolnice u bolnicu, Burk je bio zadovoljan saznanjem da je Udrućenje biologičara imenovao komisiju od 3 stručnjaka za procenu njegovih rezultata, među kojima su bili: Charcot, Jules Luys (1828–1897) i  Victor Dumontpallier (1826–1899). Komisija je izradila dva uzastopna izveštaja, 1877. i 1878. godine, koji su potvrdili Burkove glavne nalaze.[17]

Šarkoovo učešće u istraživanju Burkovog rada (preduzeto u saradnji sa dva druga vodeća francuska neurologa, Amedeom Dumontpallierom i Žil Bernard Luisom) poslužilo je kao glavni katalizator u izazivanju interesovanja velikog neurologa za hipnozu, na prvom mestu, koji je bio kasnije odgovoran za nekoliko njegovih ključnih uverenja o osnovnoj fiziološkoj vezi između hipnoze i histerije. Takođe je pokazano kako su ove rane studije metaloskopije – a posebno otkriće Šarkoa i njegovih kolega takozvanog metaloskopskog „transfera“ – otvorile vrata usponu neo-mesmerične, i sve više okultne, grane istraživanja hipnoze u francuskoj psihijatrija,[18]

Izvedeni radovi[uredi | uredi izvor]

  • Note sur l'emploi des armatures métalliques contre les accidents nerveux du choléra, Malteste, 1849
  • De l'anesthésie et de l'amyosthésie, au point de vue des symptômes, de la marche, de l'étiologie, du diagnostic et du traitement de quelques affections nerveuses en général, et de l'hystérie en particulier, Rignoux, 1851
  • Métallothérapie, traitement des maladies nerveuses, paralysies, rhumatisme chronique, spasmes... par les applications métalliques, G. Baillière, 1853
  • Métallothérapie: Nouveau traitement par les applications metalliques, G. Baillière, 1853
  • Choléra, préservation et traitement par les métaux..., G. Baillière, 1853
  • Mémoire sur l'action préservatrice et curative du cuivre dans le choléra, historique de la découverte des propriétés anticholériques de ce métal, G. Baillière, 1865
  • Métallothérapie: du cuivre contre le choléra au point de vue prophylactique et curatif, G. Baillière, 1867
  • Choléra; de l'immunité acquise par les ouvriers en cuivre : par rapport au choléra, enquêtes faites à ce sujet en France et en Italie; préservation et traitement par les armatures et les sels de cuivre, observations et expériences depuis 1849, G. Baillière, 1867
  • Appendice: nouveaux faits qui se sont produits en 1866 : Expériences sur les cholériques de l'Hôtel-Dieu, J. CLaye, 1867
  • Métallothérapie: du cuivre contre le choléra au point de vue prophylactique et curatif : rapport officiel de M. le Dr. Vernois sur l'immunité cholérique des ouvriers en cuivre, G. Baillière, 1871
  • Métallothérapie: traitement des maladies nerveuses, paralysies, hystérie... par les métaux et les eaux minérales qui en contiennent, G. Baillière, 1871
  • De la gymnastique pulmonaire contre la phtisie: influence bienfaisante de la déclamation, du chant et du jeu, des instruments à vent ou bien des inhalations forcées ; effets désastreux du mutisme et du silence sur les organes respiratoires, G. Baillière, 1875
  • La métallothérapie dans le service de M. le professeur Verneuil à l'Hôpital Lariboisière, Cusset, 1877
  • La métallothérapie à Vichy contre le diabète et la cachexie alcaline, Delahaye, 1881
  • La métallothérapie devant le Lyon médical, le Bulletin de thérapeutique et la médecine officielle pendant trente années: revendications et négations: avant projet d'une institution scientifique libre basée sur le suffrage de tous les intéressés, Delahaye et Lecrosnier, 1881
  • Des origines de la métallothérapie: part qui doit être faite au magnétisme animal dans sa découverte : le Burquisme et le Perkinisme, Delahaye et Lecrosnier, 1882
  • Métallothérapie: hystérie... guérison rapide par l'aluminium avec la collaboration de Jules Moricourt, A. Levy, 1883
  • Du cuivre contre le choléra et la fièvre typhoi͏̈de : préservation et traitement, Delahaye et Lecrosnier, 1884
  • Antiseptiques et maladies infectieuses: Du cuivre contre le choléra et la fièvre typhoïde, préservation et traitement, Delahaye et Lecrosnier, 1884

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Aigre D (1879) Étude clinique sur la métalloscopie et la métallothérapie externe dans l'anesthésie (Doctoral dissertation)
  • Victor Dumontpallier, « Rapport fait à la Société de biologie sur la métalloscopie du docteur Burq », 1877
  • Victor Dumontpallier, « Second rapport fait à la Société de biologie sur la métalloscopie et la métallothérapie du docteur Burq », 1878
  • Maisin J, Vassiliadis H & Picard E (1932) Essai d'organothérapie et de métallothérapie des cancers de la peau chez l'homme. Bulletin de I'Association française pour I'étude du cancer, 21, 255.
  • Vigouroux R & Marie-Gabriel-Romain D (1882) Métalloscopie, métallothérapie, aesthésiogènes, par le Dr Romain Vigouroux... Aux bureaux du" Progrès médical.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „MÉTALLOSCOPIE - Définition et synonymes de métalloscopie dans le dictionnaire français”. educalingo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-02-02. 
  2. ^ „Le Petit journal”. Gallica (na jeziku: francuski). 1884-08-15. Pristupljeno 2022-02-01. 
  3. ^ Bennett, A. H. (1879). Metalloscopy and metallotherapy. Brain 1, 331–339.
  4. ^ Vigouroux R: Une revue critique: métalloscopie, métallothérapie, æsthésiogènes. Archives de Neurologie 1880–1881; 1: 257–273/413–428/1881; 2: 92–119.
  5. ^ a b v Walusinski, Olivier (2018). „The Scientific Illusion of Victor Burq (1822–1884)”. European Neurology (na jeziku: engleski). 79 (3-4): 135—149. ISSN 0014-3022. PMID 29514153. doi:10.1159/000487667. 
  6. ^ Dumontpallier V: La Métalloscopie, la Métallothérapie ou le Burquinisme. Paris, A. Delahaye, 1880.
  7. ^ a b Burq V: De l’anesthésie et de l’amyosthésie au Point de vue des Symptômes, de la Marche, de l’étiologie, du Diagnostic et du Traitement de Quelques Affections Nerveuses en Général et de l’hystérie en Particulier. Paris, thèse n°19, imp. Rignoux, 1851.
  8. ^ Beau JHS: Recherches cliniques sur l'anesthésie, suivies de quelques considérations physiologiques sur la sensibilité. Arch Générales de Méd 1848; 4: 5–24.
  9. ^ Weber EH: Die Lehre vom Tastsinne und Gemeingefühle auf Versuche gegründet. In Wagner R. Handwörterbuch der Physiologie: mit Rücksicht auf physiologische Pathologie. In Verbindung mit mehren Gelehrten. Braunschweig, Verlag von Friedrich Vieweg und Sohn, 1842–1853.
  10. ^ Heiser C: Le Grand Gymnase Médical. Machines de Gymnastique Médicale et Orthopédique. Paris, imp. V. Fillion, 1877.
  11. ^ „Metallotherapy”. The American Journal of Dental Science. 11 (4): 173—176. 1877. PMC 6101852 Slobodan pristup. PMID 30752943. 
  12. ^ Dumontpallier, M.; Charcot, Mm.; Luys; Dumontpallier (1878). „Second Report On The Metallotherapy And Metalloscopy Of Dr. Burq”. The British Medical Journal. 2 (928): 548—552. ISSN 0007-1447. 
  13. ^ „Metallotherapy.” (PDF). American Journal of Dental Science. 
  14. ^ a b Raymond F: Leçons sur les maladies du système nerveux (année 1894–1895). Paris, Octave Doin, 1896.
  15. ^ Walusinski, Olivier (2017). „Jean-Martin Charcot (1825–1893): A Treatment Approach Gone Astray?”. European Neurology (na jeziku: engleski). 78 (5-6): 296—306. ISSN 0014-3022. PMID 29073632. doi:10.1159/000481940. 
  16. ^ Charcot JM. Lectures on the diseases of the nervous system delivered at the Salpêtrière. London. 1877.
  17. ^ Charcot JM: Œuvres complètes. Métallothérapie et hypnotisme, électrothérapie. Tome IX. Paris, Bureaux du Progrès Médical et Lecrosnier & Labé, 1890.
  18. ^ Harrington, Anne (1. 2. 1988). „Metals and magnets in medicine: hysteria, hypnosis and medical culture in fin-de-siècle Paris”. Psychological Medicine (na jeziku: engleski). 18 (1): 21—38. ISSN 1469-8978. doi:10.1017/S0033291700001859. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Бурк&oldid=27422895”