Vinčesterka
| Vinčesterova puška repetirka | |
|---|---|
 Vinčesterka model 1873. Puška naizgled deluje kao da ima dve cevi: donja cev zapravo je magacin za 15 metaka, sa oprugom za guranje metaka na prednjem kraju.[1] | |
| Vrsta | puška repetirka |
| Poreklo |  SAD |
| Upotreba | |
| Upotreba u | SAD |
| Bojno delovanje | Vinčesterka model 1866: 1866-1898. Vinčesterka model 1873: 1873-1919. Vinčesterka model 1876: 1876-1897. |
| Proizvodnja | |
| Proizvođač | kompanija Vinčester |
| Proizvedeno | Vinčesterka model 1866: oko 170.000. Vinčesterka model 1873: oko 750.000 komada |
| Varijante | Vinčesterka model 1866 Vinčesterka model 1873 Vinčesterka model 1876 |
| Specifikacije | |
| Masa | 4.2 kg |
| Dužina | 1.150 mm |
| Dužina cevi | 585 mm |
| Kalibar | 0.44 inča/11.2 mm |
| Vrsta operacije | repetirka |
| Način dejstva | masivni zatvarač sa polugom |
| Brzina paljbe | 30 do 50[1] met/min |
| Brzina zrna | 400 m/s |
| Maks. ef. domet | 400 m |
| Magacin | 12 (karabin)/15 metaka |
Vinčesterka (engl. Winchester rifle), jedna od najranijih pušaka repetirki, sa magacinom za 15 metaka, proizvedena u SAD. Magacin u obliku cevi se nalazio ispod cevi puške.[2] Ove puške nastale su usavršavanjem ranijih repetirki Henri.[1] Uz Kolt Mirotvorac, Vinčesterka je popularno nazvana oružjem kojim je osvojen Divlji zapad.[3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Henrijeva puška model 1860[uredi | uredi izvor]
Izum sjedinjenog metka u metalnoj čahuri sa ivičnim paljenjem, koji je patentirala 1857. godine američka kompanija Smit i Veson (za svoje revolvere), omogućio je puškarima da konstruišu prve puške sa magacinom za više metaka, sa mehanizmom za mehaničko ubacivanje metka u cev.[1] Bendžamin Tajler Henri (1821-1898), američki inžinjer i puškar, koji je od 1857. bio glavni inžinjer kompanije Nju Hejven Oružje (preteča kompanije Vinčester), je u septembru 1860. patentirao pušku Henri, drugu pušku repetirku u SAD, šest meseci posle prve američke repetirke, puške Spenser. Uporedo sa razvojem nove puške, Henri je razvio efikasnu novu municiju u metalnoj čahuri sa ivičnim paljenjem, kalibra 11,2 mm (0,44 in).[4]
Henrijeva puška bila je ostraguša sa padajućim masivnim zatvaračem sa udarnom iglom, koji se obarao naniže obaranjem poluge ispod sanduka koja je ujedno služila kao štitnik obarača, i cevastim magacinom sa 15 metaka ispod cevi puške, koji se pružao celom dužinom cevi. Magacin je imao spiralnu oprugu za guranje metaka na prednjem kraju: prednji deo magacina mogao se pritiskom na oprugu (koja se mogla gurati napred polugom kroz žleb na donjoj strani magacina) rotirati u stranu oko cevi, otvarajući tako magacin za punjenje sa prednje strane. Povlačenje poluge zatvarača naniže izbacivalo je praznu čahuru kroz otvor na krovu sanduka puške i napinjalo oroz, a povlačenje naviše ubacivalo je novi metak u cev, čime je puška bila spremna za paljbu. Udarac oroza aktivirao je dvokraku udarnu iglu u zatvaraču.[1][4]
Po izbijanju Američkog građanskog rata 1861, vojska Unije odbila Henrijevu pušku za naoružanje vojnika kao suviše skupu i komplikovanu. Džems Volf Ripli, predsednik Komisije za naoružanje, je kao i većina viših oficira SAD smatrao puške kapislare (sprednjače) tipa Springfild poslednjom rečju vojne tehnike, mada je do Austrijsko-pruskog rata 1866. slično stanovište preovladavalo i u svim evropskim vojskama osim Pruske. [4]
Henri-Vinčester model 1866[uredi | uredi izvor]
Magacin Henrijeve puške (koji se punio sporo i često zapušavao prljavštinom kroz prorez na donjoj strani) usavršio je Nelson King, koji je 1866. nasledio Henrija na mestu glavnog inžinjera kompanije Nju Hejven Oružje: King je uveo vratanca za punjenje na desnoj strani sanduka puške, zatvorena poklopcem sa oprugom, što je ubrzalo punjenje i omogućilo dopunjavanje delimično ispražnjenog magacina, što nije bilo moguće kod Henrijeve puške. Ova modifikacija povećala je brzinu paljbe za 50%, prosečno 30 metaka u minutu. Modifikovana puška puštena je u prodaju kao Henri model 1866, ali 30. marta 1867. nakon svega nekoliko hiljada proizvedenih pušaka, Oliver Vinčester reorganizovao je kompaniju u Vinčester Repetirajuće Oružje, i od tog trenutka puške su postale Vinčesterke model 1866.[4]
Vinčesterka model 1866 sa originalnim metkom sa ivičnim paljenjem ostala je u proizvodnji do 1898, do kada je prodato oko 170.000 komada, znatnim delom u Evropi.[4]
Vinčesterka model 1873[uredi | uredi izvor]
Nedostatak popularne Vinčesterke model 1866 bila je originalna Henrijeva municija sa ivičnim paljenjem, koja je koristila slabe bakarne čahure (kako bi dno metka lakše bilo deformisano udarcem oroza ili udarne igle). Slaba bakarna čahura mogla je da nosi ograničeno punjenje kako ne bi eksplodirala pri pucanju, što je ograničavalo domet i udarnu moć zrna, a deformisanje čahure nakon pucanja često je dovodilo do zaglavljivanja mehanizma. Drugi nedostatak metaka sa ivičnim paljenjem bio je taj što se čahure nisu mogle ponovo napuniti, za razliku od čahura sa centralnim paljenjem i posebnom kapislom, što je bilo od značaja za doseljenike i vojnike u divljini, koji su nosili kapisle, barut i olovo kako bi na terenu sami pravili metke punjenjem praznih čahura.[4]
Nelson King rešio je problem konstruisanjem municije sa centralnim paljenjem (koja je od tada postala dominantna svuda u svetu) - tzv. Vinčester sa Centralnim Paljenjem ili VCP (engl. Winchester Center Fire) kalibra 0,44 inča/11,2 mm, i modifikacijom Vinčesterki za korišćenje nove municije. Rezultat je bila Vinčesterka model 1873, najpoznatija od svih, koja je uz Kolt Mirotvorac iz iste godine ponela titulu Oružje koje je osvojilo Divlji zapad. Uparivanje Koltovog revolvera i Vinčesterovog karabina olakšano je 1878. kada je Kolt adaptirao svoje revolvere da koriste istu municiju, metak 44-40 VCP. Prvi broj 44 označava 44/100 inča (11,18 mm), a drugi broj 40 označava težinu barutnog punjenja u grejnima (1 gram~15 grejna).[3] Ostali proizvođači revolvera, Remington i Smit i Veson, učinili su isto. Vinčesterka model 1873 ostala je u proizvodnji do 1919, do kada je proizvedeno oko 750.000 komada, uključujući i kalibre 0,32 inča VCP i 0,38 inča VCP.[4]
Fino doterane Vinčesterke prodavale su se po ceni od 100 dolara, u vreme kada su evropski proizvođači prodavali repetirke sa čepnim zatvaračem po petostruko manjoj ceni.[4]
Vinčesterka model 1876[uredi | uredi izvor]
Tri godine kasnije, Vinčester je proizveo težu, ali u osnovi sličnu pušku i karabin: jedina stvarna razlika između to dvoje bila je dužina cevi, i činjenica da je cev karabina model 1876 imala kundak produžen napred i drvenu oblogu gotovo do usta cevi, što je bilo uobičajeno kod vojničkih pušaka tog vremena. Prava vojnička puška, poznata pod zbunjujućim imenom Musketa model 1876 korišćena je veoma efikasno od strane Turaka u bici kod Plevne.[4]
Vinčesterka model 1876 koristila je municiju kalibra 0,45 inča-75, sličnu onoj koju su koristile ostraguše Springfild, sa zrnom od 22,7 g i 4,86 g crnog baruta, što je proizvodilo dvostruko veću kinetičku energiju od Modela 1873. Vinčesterka model 1876 bio je popularan kod onih koji su tražili veću zaustavnu moć, i proizvodio se u kalibrima 0,50 inča-95 Ekspres, 0,45 inča-60 VCP i 0,40 inča-60 VCP. Proizvodnja je obustavljena 1897, kada su puške na crni barut većinom izašle iz upotrebe, ali su ove puške ostale popularne među lovcima na krupnu divljač, među kojima je bio i Teodor Ruzvelt.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Westwood, David (2005). Rifles : an illustrated history of their impact. ABC-Clio Information Services. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 71—75. ISBN 1-85109-406-7. OCLC 60395019.
- ^ Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 7, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1974), str. 548-550
- ^ a b Byam, Michele (1990). Oružje i oklopi. Mladinska knjiga) (1. izd izd.). Zagreb: Mladost. str. 60—61. ISBN 86-307-0312-1. OCLC 441740655.
- ^ a b v g d đ e ž z i Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. str. 38—52. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.