Gilip
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Gilip (grč. Γύλιππος) bio je spartanski vojskovođa druge polovine 5. veka pre nove ere. Poznat je po tome što je porazio atinsku vojsku na Siciliji i doprineo propasti Sicilijanske ekspedicije 413. pre nove ere. Do njegovoga dolaska atinska vojska je opsedala Sirakuzu i pobeđivala je, ali kada su Sirakužani postavili Gilipa za vrhovnoga komandanta počeli su da pobeđuju.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Gilipov otac Kleandrida bio je savetnik spartanskog kralja Pleistoanakta. Kleandrida je bio isteran iz Sparte, jer je navodno primio mito od Periklea 446. pre nove ere, sa ciljem da vojsku povuče iz Atike. Prognan je u panhelensku koloniju Turij, osnovanu u Italiji uz atinsku pomoć. Gilipova majka je bila helot, pa Gilip nije pripadao Spartijatima, nego nižoj klasi građana Sparte. Ipak on je od ranog detinjstva bio podvrgnut strogom spartanskom načinu vaspitanja, agoge. Rat je za njega predstavljao priliku da stekne ugled i čast.
Sirakuza[uredi | uredi izvor]
Kada je Alkibijad savetovao Spartance da pošalju spartanskog komandanta u Sirakuzu tada su Spartanci odabrali Gilipa. U to doba Sirakuza je bila pod opsadom Atinjana pod vođstvom Nikije. Gilip je sa dva spartanska i dva korintska broda krenuo 414. pre nove ere prema Siciliji. Kada su bili kod Leukade stizale su im lažne vesti da je Sirakuza opkoljena zidom, pa su Gilip i Korinćanin Piten požurili i nisu pričekali ostale brodove. Kada je nakon oluje stigao na drugu stranu Jonskog mora u Tarant poslao je izaslanike u Turij, nastojeći da od njih dobije pomoć. Gilip je popravio oštećene brodove u Tarantu. Nikija je čuo da dolazi Gilip, ali pošto je došao sa malo brodova nije smatrao da se radi o ozbiljnom pothvatu.
Prelazak na Siciliju[uredi | uredi izvor]
Kada su Gilip i Piten popravili brodove saznali su kod Lokrana da Sirakuza nije poptuno opkoljena zidom i da bi se moglo ući u Sirakuzu preko Epipola. Tada su se savetovali da li da direktno uplove u Sirakuzu, ili da doplove do Himere, pa da kopnom dođu do Sirakuze. Odlučili su da se iskrcaju kod Himere da bi mogli da pridobiju Himerane da im se pridruže u pohodu. Prešli su mesinski moreuz pre nego što su stigli atinski brodovi, koje je poslao Nikija da ih spreči u prelasku na Siciliju. Kada su stigli u Himeru nagovorili su Himerane da im daju vojsku. Dobio je pomoć i od Gele, Selinunta i od Sikulaca. Gilip je krenuo sa 700 svojih vojnika, 1000 himerskih hoplita, 1000 himerskih lakonaoružanih vojnika, 100 konjanika i nešto vojnika iz Selinunta, Gele i od Sikulaca. Sa njima je krenuo kopnenim putem prema Sirakuzi. Jedan Korinćanin Gongil stigao je brodom u Sirakuzu i ohrabrio je stanovništvo vešću da dolazi Gilip. Bilo je to upravo u vreme kad su Sirakužani nameravali da se predaju. Sirakužani su zbog toga sa vojskom izašli u susret Gilipu.
Kada je stigao blizu Sirakuze zajedno sa Sirakužanima Gilip je udario na atinski zid. Došao je baš kada su Atinjani bili blizu završetka dvostrukog zida osim nešto malo što je ostalo do mora. Kada se približio Atinjanima Gilip im je poslao kurira i drsko im ponudio da napuste Siciliju za pet dana. Atinjani su to prezrivo odbili. Sirakuška vojska je bila dosta nedisciplinovana, ali ipak Nikija ih nije napadao. Gilip je sledećega dana izveo vojsku pred zidine, a za to vreme manji deo vojske poslao da zauzme tvrđavu Labdalum.
Kontrazid[uredi | uredi izvor]
Gilip je nekoliko dana počeo da gradi kontrazid, poprečni zid, čiji cilj je bio da spreči atinske zidove da ih opkole. Nikija je odlučio da posebno tvrđavi Plemirij, rt nasuprot gradu, koji se proteže uz more, pa sužava ulaz u luku. Nikija je shvatio da je pokušaj osvajanja Sirakuze sa kopnene strane postao jako otežan. Zato je utvrđivanje Plemirija smatrao bitnim. Smestio je tu i mnogo ratnih sprava i brodova. Ipak tu su imali slabo snabdevanje, a kada bi izašli našli bi se na udaru sirakuške konjice. Gilip je gradio zid preko Epipola. Uvek je izazivao neprijatelja, a kada je došlo do bitke sirakuška konjica nije im mogla da pomogne, jer se bitka odvijala između zidova. Atinjani su tada pobedili. Gilip je shavtio grešku, pa se za sledeću bitku bolje pripremio. Rasporedio je konjicu i strelce na atinske bokove na otvorenom polju. Konjica je naterala levo atinsko krilo u beg, pa su tada pobedili. Bila je to prva sirakuška pobeda. Uspešno su tada dovršili kontrazid, srušili su deo atinskih zidova. U Sirakuzu je tada stiglo 12 brodova, a Gilip je otišao da sakupi vojsku po Siciliji i da pridobije nove saveznike.
Zauzimanje Plemirija i poraz u pomorskoj bici[uredi | uredi izvor]
Gilip se u proleće 413. pre nove ere vratio u Sirakuzu. Odlučio je da istovremeno napadne na kopnu i na moru. Došlo je do pomorske bitke na dva mesta. U velikoj luci se sukobilo 25 atinskih sa 35 sirakuških brodova, a pred lukom je trajao drugi sukob. Kad su Atinjani na utvrđenom Plemiriju sišli da posmatraju pomorsku bitku Gilip je iznenada napao utvrđenja i zauzeo ih je. Atinjani su u pomorskoj bici potopili 11 sirakuških brodova i ubili su mnogo mornara. Atinjani su izgubili samo 3 broda.
Zauzimanje Plemirija bilo je veoma značajno. Tu su Sirakužani zarobili mnogo novca, hrane, razne robe, mnogo opreme za brodove, jedara. Bio je to veliki udarac za atinsku vojsku, jer više nisu mogli sigurno ploviti i dovoziti hranu preko luke.
Dolazak Demostena[uredi | uredi izvor]
Sirakužani su u sledećoj pomorskoj bici pobedili Atinjane u sirakuškoj luci. U pomoć atinskoj vojsci došlo je pojačanje. Pod vođstvom Demostena došla su 73 broda sa 5.000 hoplita i 3.000 strelaca i bacača koplja. Njehova pojava je izazvala užas U Sirakuzi. Na prvom ratnom savetu Demosten se zalagao da odmah napadnu neprijatelja i da ili zauzmu Sirakuzu ili se vrate kući. Nikija je smatrao da odlaganjem guše neprijatelja, jer oni više nemaju novca, a ni saveznici neće ostati sa njima. Međutim drugi generali su se slagali sa Demostenom, pa je Nikija bio prisiljen da popusti.
Bitka za Epipole[uredi | uredi izvor]
Demosten je sa pešadijom izveo noćni napad na Epipole. Iznenadio je neprijatelja i potukao ih do nogu. Međutim nije se zaustavio, nego je nastavio dalje, pa je naletio na Beoćane, koji su bili u borbenom poretku. On su potisnuli Atinjane i pri tome mnoge pobili. Kod Atinjana je nastala panika, posebno jer se bitka odvijala po mesečini. Tada su Sirakužani napali Atinjane sa svih strana i naterali ih u beg. Jedni su stradali od neprijatelja, drugi od svojih, treći su se survali sa litice. Bilo je 2.000 mrtvih, a malo preživelih.
Atinski poraz[uredi | uredi izvor]
Sirakužani su opkolili atinske zidove i logor, a sa mornaricom su zauzeli zaliv. Sirakužani su blokirali ulaz u luku, pa su Atinjani glasno tražili svoje generale da se povuku kopnom, ali Nikija nije odobravao da ostave oko 200 trirema. On je ukrcao najbolju pešadiju na 110 trirema, a ostatak vojske je trebalo da se kreće duž obale. U velikoj pomorskoj bici Sirakužani su lakim i pokretljivim brodovima napadali zgrupisane atinske brodove, a Atinjane su zasipali kamenjem. Atinjani su tada tada odustali od povlačenja morem, pa su krenuli kopnom. Povlačili su se sedam dana stradajući od neprijateljskih strela. Nikija i Demosten su bili prisiljeni da se predaju.
Ubistvo Demostena i Nikije[uredi | uredi izvor]
Nikija se predao Gilipu, jer je njemu verovao više nego ijednom Sirakužaninu. Međutim Sirakužani su ubili Nikiju i Demostena, iako je Gilip bio protiv toga. Gilip je smatrao da će okruniti svoj slavni podvig, ako uz ostale uspehe dovuče u Spartu Nikiju i Demostena. Demosten je zbog Pila bio spartanski smtrni neprijatelj, a Nikija im je bio prijatelj, pa se mnogo nadao od Gilipa.
Pronevera novca[uredi | uredi izvor]
Nakon zauzimanja Atine Lisandar je poslao mnogo vreća novca i blaga u Spartu po Gilipu. Gilip je rašio odozdo vreće, izvukao sebi mnogo srebra i onda opet zašio vreće. Kada je došao u Spartu pokradeno je stavio ispod crepova, a vreće je predao eforima i pokazao im pečate, koji su stajali na vrećama. Gilip nije znao da je u vrećama sve bilo prebrojano i da je bilo napisano što koja vreća sadrži. Kada su efori prebrojali novac i pogledali spisak videli su veliku razliku. To ih je uznemirilo sve dok im Gilipov sluga nije otkrio istinu pomoću zagonetke da mnogo sova spava pod crepovima. Većina novca je na sebi imalo sovu, simbol Atine. Gilip je odmah pobegao. Osuđen je na smrt u odsustvu.
