Dekupaž
Dekupaž je umetnost ukrašavanja objekta lepljenjem obojenog papira na podlogu u kombinaciji sa specijalnim efektima boja, zlatnih listića i drugih dekorativnih elemenata. Obično, objekat je mala kutija ili delovi nameštaja koji se ukrašavaju isečcima iz časopisa ili salvetama ili namenski proizvedenim slikama na posebnom dekupaž papiru ili odštampanim slikama na pirinčanom ili običnom obrađenom papiru. Svaki sloj je zapečaćen sa lakovima i rezultat izgleda kao slikarstvo ili posebna tehnika rada. Tradicionalna tehnika koristi čak 30 do 40 slojeva laka koji se zatim obrađuju.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Reč dekupaž potiče iz francuskog découper, što znači iseći ili smanjiti od nečega. Kao poreklo dekupaža Smatra se Istok Sibira gde su ovom tehnikom ukrašavane grobnice. Nomadska plemena koristila su izrezani filc za dekoraciju grobova svojih umrlih. Iz Sibira, praksa je došla u Kinu, a od 12. veka, isečeni papir se koristio za dekoraciju lampiona, prozora, kutija i drugih objekata. U 17. veku, Italija, posebno Venecija, bila je na čelu trgovine sa Dalekim istokom i opšte mišljenje je da su putem ovih trgovinskih veza, ukrasi sečeni od papira krčili put u Evropu.
Florentinski dekupaž[uredi | uredi izvor]
Zanatlije u Firenci , Italija, proizveli su ukrasne predmete koristeći tehniku dekupaž još od 18. veka. Oni su izrađivali predmete u kombinaciji dekupaža sa drugim dekorativnim tehnikama već popularnim u Firenci, kao što je gilt sa zlatnim listićima i dizajn urezan u drvetu . Ove starije tehnike su već koristili za proizvodnju predmeta kao što su nameštaj, ramovi za slike, pa čak i obrađena koža korica knjiga . Poznat kao firentinski stil zanata, ovi predmeti su sada veoma značajni antikviteti brojnih kolekcionara. Florentinske zanatlije iskoristile su dekupaž za dodavanje slika u prostor unutar isklesanih pozlaćenih okvira, ili dodavanjem dekupaža na drvenu plaketu. Zanatlije su koristile nalepljene reprodukcije poznatih umetničkih dela i skoro uvek verske prikaze . Florentinski triptisi koriste dekupaž slike biblijskih scena , a raspeća su zajednički motiv ovih slika . Početkom 20. veka, ne - Rimokatolički turisti su počeli da kupuju radove firentinskih zanatlija, i dekupaž slike su postale manje religiozne orijentacije i više su odražavale slike poznatih italijanskih umetničkih dela u celini.
Poznati poklonici dekupaža[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta dekoracije nameštaja imala je svoje poklonike i među poznatim ljudima raznih epoha među kojima su Madam de Pompadur, Marija Antoaneta, pa i slikari Matis i Pikaso.[1]
Materijal za dekupaž[uredi | uredi izvor]
Materijal za dekupaž može biti vrlo jeftin, improvizovan, od običnog lepka za drvo, gipsanih podloga koje je lako napraviti i obične akrilne boje koja se kupuje u svakoj farbari, do specijalnih podloga za rad, specijalnih boja i efekata. Spisak je sve veći i tehnike su sve naprednije i razvijenije kako protiče vreme i ova tehnika se razvija.[2]
Predmet na kome se izrađuje dekupaž[uredi | uredi izvor]
Primeri uključuju: nameštaj, albume za slike , ploče od drveta , keramike, stakla i raznih materijala , drvene kutije, poslužavnici, police, okviri, ogledala , itd.
Slike za dekupaž[uredi | uredi izvor]
One mogu doći iz mnoštva izvora: novina , časopisa , kataloga , knjiga, štampanih papira , ukrasni papir, čestitke , tkanine, pelir i pirinčani papir , čipka , papirne salvete itd.
Pribor za sečenje[uredi | uredi izvor]
Makaze, a može da se koristi i zanatski nož, žilet, skalpel, ili se jednostavno motiv može cepkati.
Lepak[uredi | uredi izvor]
Postoje specijalni lepkovi za dekupaž , koji se mogu naći u brojnim hobi prodavnicama, a takođe se mogu koristiti sve vrste različitih lepkova, često razređeni sa vodom.
Boje[uredi | uredi izvor]
Obično se koriste akrilne boje, podloga se najčešće izrađuje u svetloj boji, a mogu se koristiti i druge vrste boja.
Četkice[uredi | uredi izvor]
Potrebno je više vrsta četkica: četkica za lepak (najbolje je da bude široka i tanka), četkica za lak (ukoliko želite vaš predmet da prelakirate na kraju), četkica za boju (ako se odlučite da vašem predmetu date osnovnu boju pre nanošenja salvete)
Lak[uredi | uredi izvor]
Kako biste vaš rad zaštitili i dali mu finalni sjaj, potrebno je sve prelakirati odgovarajućim lakom. Lak može biti akrilni-dekupaž lak, što je najčešće, ali i nitro, lak, lak za čamce itd.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Blog o dekupažu 1”. Dekupaž blog. Arhivirano iz originala 02. 09. 2017. g. Pristupljeno 9. 5. 2017.
- ^ „Dekupaž blog 2”. Dekupaž galerija. Pristupljeno 9. 5. 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Manning, Hiram (1980). Manning on Decoupage. Dover Publications. ISBN 978-0-486-24028-2.
- Rice, Durwin (2008). New Decoupage. Potter Craft. ISBN 978-0-307-39611-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Peter Mundy manuscript, 17th-century illustrated manuscript bu Peter Mundy incorporating numerous paper cutouts at the British Museum
