Drajfusova afera

Alfred Drajfus

Drajfusova afera (fr. L'affaire Dreyfus) je bio politički skandal u Francuskoj koji je izazvao duboke podele u društvu između 1894. i 1906. godine. Afera nosi naziv po Alfredu Drajfusu, jevrejskom oficiru koji je osuđen na doživotnu robiju zbog špijunaže u korist Nemačke. Nakon nekoliko godina oslobođen je krivice. Drajfusova afera danas se često navodi kao najpoznatiji primer nepravednih optužbi i osudi nedužnih ljudi.

Istorija

Klasna borba u Francuskoj devedesetih godina zaoštrila se oko čuvene Drajfusove afere. Godine 1894. otkriveno je da je jedan francuski vojnik prodao nemačkom vojnom atašeu tajne vojne dokumente. Sumnja je pala na kapetana Drajfusa koji je bio Jevrejin. On je, bez ikakvih dokaza, osuđen na doživotnu robiju na Đavoljem Ostrvu. Drajfusovi rođaci prikupili su dokaze o Drajfusovoj nevinosti i krivici majora Ferdinanda Esterhazija. Vojna klika, međutim, nije dozvolila obnovu procesa. Slučaj je privukao veliku pažnju naroda i štampe. Svuda se samo o tome govorilo. Obrazovana su dva tabora: drajfusovcima su prišli radnici i predstavnici inteligencije, a antidrajfusovcima monarhisti, nacionalisti i klerikalci. Predsednik Feliks For (1895—1899) podupirao je antidrajfusovce. Afera je rešena dolaskom na predsedničko mesto Emila Lube, republikanca. Nacionalisti i monarhisti pokušali su da ga nagnaju da se povuče, ali bezuspešno. Protiv širenja afere borio se i novi kabinet predsednika vlade Valdeka Rusoa. Godine 1899. obnovljen je proces na kome je Drajfus ponovo proglašen krivim. Tako se nova vlada postarala da se sasvim ne otkrije zločin reakcionarnih vojnih krugova u Drajfusovoj aferi. Nevin Drajfus je osuđen, a krivac Esterhazi prikriven. Tek kasnije, 1906. godine, proces je ponovo otvoren. Drajfus je proglašen nevinim i rehabilitovan je.

Zanimljivosti

U aferi je uzeo učešća i francuski pisac Emil Zola koji je 1898. godine uputio otvoreno pismo predsedniku republike. Pismo je poznato pod nazivom "Optužujem". U njemu je Zola optužio reakcionarne predstavnike vojske koji su se poslužili lažnim dokumentima u želji da prikriju pravog krivca. Zbog svog postupka, Zola je stavljen pod sud i osuđen na zatvor, ali je uspeo da pobegne u Englesku.

Afera je izazvala brojne antisemitske demonstracije, koje su, zauzvrat, uticale na emocije unutar jevrejskih zajednica srednje i zapadne Evrope. Ove demonstracije su uticale na međunarodni pokret cionizma ubedivši jednog od njegovih osnivača, Teodora Hercla, da Jevreji moraju da napuste Evropu i uspostave svoju državu.

Glas Crnogorca o ovoj aferi

Glas Crnogorca je pisao 1899. o ovoj aferi, osuđujući jevrejski stav po ovom pitanju, kao i same Jevreje. Po tom listu, Drajfusov sindikat je ulovio kasacioni sud u svoju mrežu. Hteo je da učini nemogućim Kesne de Borpera, koji nije imao volje da potpiše reviziju parnice, niti ga je s pravog puta mogao sterati ni novac, ni pretnja, ni blag pritisak. List dalje konstatuje: Čifutski (židovski) listovi su zapjenušili od bjesnila, te najgadnije napadaju Kesne de Bornera zato, što je imao smjelosti da ustane u obranu vojske protiv čivutski ujudrama. Naročito inostrani Drajsufovci bezobzirno grde i ruže ovog odvažnog Francuza i proglašavaju ga za ludu! Dakle, luda je onaj čovjek, koji ustaje da brani interes svoje otadžbine i čast vojske, uzdanice francuske! Zaista, samo Čivuti mogu tako drski biti, jer oni i ne znaju što je to pravo rodoljublje... Rodoljubi francuski se boje, da republika može doći u opasnost, ako sindikatu pariskog ober-rabinera Zadokkana pođe za rukom, da oslobode Drajfusa...

Karikature u listu Vrač pogađač

Humorističko-satirični srpski list Vrač pogađač iz Zagreba je objavljivao i karikature vezane za ovu aferu. U njima je napadao Emila Zolu, koji je stao u odbranu Drajfusa.

• 
  Broj 4, 1898.
• 
  Broj 5, 1898.

Literatura

• Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.