Емил Зола
Из Википедије, слободне енциклопедије
Емил Зола (Париз, 2. април 1840. - Париз, 29. септембар 1902.) је француски романописац и оснивач и представник натуралистичког правца.
[уреди] Биографија
Од оца Италијана насљеђује жив темперамент и неисушну енергију којом ће бранити своје књижевне и друштвене погледе. Године 1898. уплетен је у аферу Драјфус пишући отворено писмо предсједнику Републике (Оптужујем ! - J'accuse) у којем је тражио ревизију процеса.
Иако је у књижевност ушао као романтичар, Зола се у каснијим дјелима не задовољава методама објективног реализма, већ под утицајем наглог развоја природних наука покушава да и у литеретури уведе научне методе, те развија теорију тзв. експерименталног романа.
Своје теоретске погледе настојао је остварити у циклусу Ругон-Макарови или Природна и друштвена историја једне породице под Другим царством (Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire, 1871—1893), гдје је у 20 романа приказао физичко и морално пропадања појединих чланова породице Ругон-Макарт услијед њиховог хередитарног оптерећења; уједно је и дао и пресјек кроз разне друштвене средине у доба Другог царства и оживио преко 1000 лица.
Међу романима из тог циклуса нелазе се и најпознатија Золина дјела као Трбух Париза (Le Ventre de Paris, 1873), Јазбина (L'Assommoir, 1877), Нана (1879), Жерминал (Germinal, 1885), Човек-звер (La Bête Humaine, 1890.) и др.
Мање су значајнији његови каснији циклуси Три града (Trois Villes - Lourdes 1894, Rome 1896, Paris 1898) и недовршена тетрологија Четири јеванђеља - Плодност, Рад, Истина и Правда (Les Quatres Evangiles - Fécondité (1899), Travail (1901), Vérité (1903), Justice (недовршено).
Мада је Зола несумњиво један од најзначајнијих француских књижевника, високу умјетничку вриједност достиже једино о описима масовних сцена, гдје је правом епском снагом знао приказати инстинкт гомиле, док му је главни недостатак у површној карактеризацији ликова и недостатку психолошке увјерљивости.
[уреди] Библиографија
- Клодова исповест La Confession de Claude (1865)
- Тереза Ракен Thérèse Raquin (1867)
- Мадлен Фера Madeleine Férat (1868)
- Експериментални роман Le Roman Experimental (1880)
- Циклус Ругон-Макарови Les Rougon-Macquart
- Богатство Ругона La Fortune des Rougon (1871)
- Ловина La Curée (1871-1872)
- Трбух Париза Le ventre de Paris (1873)
- Освајање Пласана La Conquête de Plassans (1874)
- Грех опата Муреа La Faute de l'Abbé Mouret (1875)
- Његова екселенција Ежен Ругон Son Excellence Eugène Rougon (1876)
- Јазбина L'Assommoir (1877)
- Једна љубавна страница Une Page d'amour (1878)
- Нана Nana (1880)
- Pot-Bouille (1882)
- Au Bonheur des Dames (1883)
- Животна радост La Joie de vivre (1884)
- Жерминал Germinal (1885)
- Дело L'Oeuvre (1886)
- Земља La Terre (1887)
- Сан Le Rêve (1888)
- Човијек-звијер La Bête Humaine (1890)
- Новац L'Argent (1891)
- Слом La Débâcle (1892)
- Доктор Паскал Le Docteur Pascal (1893)
- Циклус Четири јеванђеља Quatre évangiles
[уреди] Спољашње везе
- J´accuse ...! Емил Зола, Алфред Драјфус, и највећи новински чланак у историји", Доналд е. Вилкес Млађи из Flagpole Magazine
- J´accuse, Емил Зола, на енглеском и француском
- Породично стабло Ругон-Макарт породица
- Биографија, библиографија (на француском)
