Емил Зола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Емил Зола

Emile Zola.jpg
Емил Зола

Информације
Пуно име Емил Зола
Датум рођења 2. април 1840.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 29. септембар 1902.
Место смрти Париз (Француска)
Дела
Најважнија дела Жерминал
Утицаји од Оноре де Балзак
Утицај на Џорџ Орвел
Потпис

Zola signature.svg

Емил Зола (фр. Émile Zola; Париз, 2. април 1840Париз, 29. септембар 1902) је био француски романописац и оснивач и представник натуралистичког правца.

Биографија[уреди]

Од оца Италијана наслеђује жив темперамент и неисушну енергију којом ће бранити своје књижевне и друштвене погледе. Године 1898. уплетен је у аферу Драјфус пишући отворено писмо председнику Републике (Оптужујем ! - J'accuse) у којем је тражио ревизију процеса.

Иако је у књижевност ушао као романтичар, Зола се у каснијим делима не задовољава методама објективног реализма, већ под утицајем наглог развоја природних наука покушава да и у литеретури уведе научне методе, те развија теорију тзв. експерименталног романа.

Своје теоретске погледе настојао је остварити у циклусу Ругон-Макарови или Природна и друштвена историја једне породице под Другим царством (Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire, 18711893), где је у 20 романа приказао физичко и морално пропадања појединих чланова породице Ругон-Макарт услед њиховог хередитарног оптерећења; уједно је и дао и пресек кроз разне друштвене средине у доба Другог царства и оживио преко 1000 лица.

Међу романима из тог циклуса нелазе се и најпознатија Золина дјела као Трбух Париза (Le Ventre de Paris, 1873), Јазбина (L'Assommoir, 1877), Нана (1879), Жерминал (Germinal, 1885), Човек-звер (La Bête Humaine, 1890.) и др.

Мање су значајнији његови каснији циклуси Три града (Trois Villes - Lourdes 1894, Rome 1896, Paris 1898) и недовршена тетрологија Четири јеванђеља - Плодност, Рад, Истина и Правда (Les Quatres Evangiles - Fécondité (1899), Travail (1901), Vérité (1903), Justice (недовршено).

Мада је Зола несумњиво један од најзначајнијих француских књижевника, високу уметничку вредност достиже једино о описима масовних сцена, где је правом епском снагом знао приказати инстинкт гомиле, док му је главни недостатак у површној карактеризацији ликова и недостатку психолошке уверљивости.

Библиографија[уреди]

  • Клодова исповест La Confession de Claude (1865)
  • Тереза Ракен Thérèse Raquin (1867)
  • Мадлен Фера Madeleine Férat (1868)
  • Експериментални роман Le Roman Experimental (1880)
  • Циклус Ругон-Макарови Les Rougon-Macquart
    • Богатство Ругона La Fortune des Rougon (1871)
    • Ловина La Curée (18711872)
    • Трбух Париза Le ventre de Paris (1873)
    • Освајање Пласана La Conquête de Plassans (1874)
    • Грех опата Муреа La Faute de l'Abbé Mouret (1875)
    • Његова екселенција Ежен Ругон Son Excellence Eugène Rougon (1876)
    • Јазбина L'Assommoir (1877)
    • Једна љубавна страница Une Page d'amour (1878)
    • Нана Nana (1880)
    • Pot-Bouille (1882)
    • Au Bonheur des Dames (1883)
    • Животна радост La Joie de vivre (1884)
    • Жерминал Germinal (1885)
    • Дело L'Oeuvre (1886)
    • Земља La Terre (1887)
    • Сан Le Rêve (1888)
    • Човјек-звијер La Bête Humaine (1890)
    • Новац L'Argent (1891)
    • Слом La Débâcle (1892)
    • Доктор Паскал Le Docteur Pascal (1893)

Спољашње везе[уреди]