Емил Зола
| Емил Зола | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Емил Зола |
| Датум рођења | 2. април 1840. |
| Место рођења | Париз (Француска) |
| Датум смрти | 29. септембар 1902. |
| Место смрти | Париз (Француска) |
| Дела | |
| Најважнија дела | Жерминал |
| Утицаји од | Оноре де Балзак |
| Утицај на | Џорџ Орвел |
| Потпис | |
|
|
|
Емил Зола (фр. Émile Zola; Париз, 2. април 1840 — Париз, 29. септембар 1902) је француски романописац и оснивач и представник натуралистичког правца.
Биографија [уреди]
Од оца Италијана наслеђује жив темперамент и неисушну енергију којом ће бранити своје књижевне и друштвене погледе. Године 1898. уплетен је у аферу Драјфус пишући отворено писмо председнику Републике (Оптужујем ! - J'accuse) у којем је тражио ревизију процеса.
Иако је у књижевност ушао као романтичар, Зола се у каснијим делима не задовољава методама објективног реализма, већ под утицајем наглог развоја природних наука покушава да и у литеретури уведе научне методе, те развија теорију тзв. експерименталног романа.
Своје теоретске погледе настојао је остварити у циклусу Ругон-Макарови или Природна и друштвена историја једне породице под Другим царством (Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire, 1871 — 1893), где је у 20 романа приказао физичко и морално пропадања појединих чланова породице Ругон-Макарт услед њиховог хередитарног оптерећења; уједно је и дао и пресек кроз разне друштвене средине у доба Другог царства и оживио преко 1000 лица.
Међу романима из тог циклуса нелазе се и најпознатија Золина дјела као Трбух Париза (Le Ventre de Paris, 1873), Јазбина (L'Assommoir, 1877), Нана (1879), Жерминал (Germinal, 1885), Човек-звер (La Bête Humaine, 1890.) и др.
Мање су значајнији његови каснији циклуси Три града (Trois Villes - Lourdes 1894, Rome 1896, Paris 1898) и недовршена тетрологија Четири јеванђеља - Плодност, Рад, Истина и Правда (Les Quatres Evangiles - Fécondité (1899), Travail (1901), Vérité (1903), Justice (недовршено).
Мада је Зола несумњиво један од најзначајнијих француских књижевника, високу уметничку вредност достиже једино о описима масовних сцена, где је правом епском снагом знао приказати инстинкт гомиле, док му је главни недостатак у површној карактеризацији ликова и недостатку психолошке уверљивости.
Библиографија [уреди]
- Клодова исповест La Confession de Claude (1865)
- Тереза Ракен Thérèse Raquin (1867)
- Мадлен Фера Madeleine Férat (1868)
- Експериментални роман Le Roman Experimental (1880)
- Циклус Ругон-Макарови Les Rougon-Macquart
- Богатство Ругона La Fortune des Rougon (1871)
- Ловина La Curée (1871 — 1872)
- Трбух Париза Le ventre de Paris (1873)
- Освајање Пласана La Conquête de Plassans (1874)
- Грех опата Муреа La Faute de l'Abbé Mouret (1875)
- Његова екселенција Ежен Ругон Son Excellence Eugène Rougon (1876)
- Јазбина L'Assommoir (1877)
- Једна љубавна страница Une Page d'amour (1878)
- Нана Nana (1880)
- Pot-Bouille (1882)
- Au Bonheur des Dames (1883)
- Животна радост La Joie de vivre (1884)
- Жерминал Germinal (1885)
- Дело L'Oeuvre (1886)
- Земља La Terre (1887)
- Сан Le Rêve (1888)
- Човјек-звијер La Bête Humaine (1890)
- Новац L'Argent (1891)
- Слом La Débâcle (1892)
- Доктор Паскал Le Docteur Pascal (1893)
- Циклус Четири јеванђеља Quatre évangiles
Спољашње везе [уреди]
- J´accuse ...! Емил Зола, Алфред Драјфус, и највећи новински чланак у историји“, Доналд е. Вилкес Млађи из Flagpole Magazine
- J´accuse, Емил Зола, на енглеском и француском
- Породично стабло Ругон-Макарт породица
- Биографија, библиографија (на француском)
