Ebersov papirus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ebersov papirus
Jedna od strana Ebersovog papirusa
Jedna od strana Ebersovog papirusa
Period Novo kraljevstvo (oko 1550. p. n. e.),
Kultura Egipatska
Mesto otkrića grobnici Asasifa u Luksoru

Ebersov papirus je kopija koja je datovana u Novo kraljevstvo (oko 1550. p. n. e. u 8. godini vladavine Amenhotepa I, iz 18. dinastije ). Veruje se da je poreklom od starijeg dele iz Srednjeg kraljevstva. To je najduži i najpotpuniji drevni egipatski medicinski tekst koji je do sada pronađen jer sadrži preko 700 recepata i čini.

Otkriven je među ostacima mumije u grobnici Asasifa, u Luksoru , od strane Edvina Smita 1862. godine. Kada je papirus kupio nemački egiptolog Georg Ebers, Mešutim papirus ne nosi ime po njegovom pronalazaču već po nemački egiptolog Georg Ebers, koji je otkupio papirus. Trenutno se čuva u biblioteci Univerziteta u Lajpcigu.

Spada među najduže pisane dokumenata pronađene iz drevnog Egipta: to je rolna papirusa od 110 stranica koja meri više od dvadeset metara u dužinu i tridesetak centimetara u visinu i sadrži 877 delova koji opisuju brojne bolesti u različitim oblastima. medicine kao što su oftalmologija , ginekologija , gastroenterologija i odgovarajući recepti, kao i prvi pregled kliničke depresije u odnosu na polje psihologije .

Govori i o raku (o kome se kaže da se ne može ništa učiniti), bolestima srca, depresiji, dijabetesu, kontroli rađanja i mnogim drugim problemima kao što su problemi sa varenjem i infekcije urinarnog trakta. Nudi i naučne i natprirodne dijagnoze za bolest i lečenje i uključuje brojne čini.

Iako su Egipćani imali malo znanja o unutrašnjim organima, vrlo rano su shvatili da je srce pumpa koja snabdeva krvlju ostatak tela. Psihološki problemi se u tekstu pripisuju natprirodnim uzrocima na isti način kao i fizička bolest.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U 2. veku pre nove ere Klemens Aleksanrin je bio siguran da su Egipćani sve svoje znanje sakupili u 42 tajne knjige. od kojih je poslednjih šest sadržalo medicinska znanja. Uprkos tome i zapisima drugih antičkih autora, dugo se mišljenje o istoriji medicine nije menjalo. U tradicionalnom pogledu naglašena je uloga Hipokrata i Grka.[1]

Ebersov papirus na poštanskoj marci NDR iz 1981.

U 19. veku egiptolozi su počeli da pronalaze egipatske papiruse, čiji se sadržaj ticao medicinskih pitanja. Prvi medicinski papirus objavio je Georg Ebers 1875. godine, koji je po njemu nazvan Ebersov papirus. Georg Ebers (rođen 1. marta 1837. u Berlinu, umro 7. avgusta 1898. u Minhenu) putovao je u Egipat dva puta: 1869/70 sa suprugom Antonijom i 1872/73 sa Ludvigom Šternom. Na svom drugom putovanju kupio je svitak medicinskog papirusa u Luksoru koji je nazvao po sebi. Još u Egiptu, Georg Ebers je 1873. godine napisao u pismu svojoj supruzi koliko se raduje budućem štampanom izdanju svitka, koji je kao faksimil objavio 1875. godine.Time je Ebers trajno sačuvao tekst, pod naslovom: Ebersov papirus: Hermetička knjiga o lekovima starih Egipćana napisna hijeratskim pismom.[2]

Ovaj papirus koji je datiran u vreme vladavine Amenofisa I (1536. p. n. e.) je svitak dužine 20,23 metra sa 108 kolona teksta. Vlasnik ovog papirusa je verovatno bio lekar – jer se u tekstu pominje „lekarska tajna”. Herodot piše da su egipatski lekari bili specijalizovani, što izgleda potvrđuje i Ebersov papirus.[1]

Ebersov papirus su objavili i preveli različita istraživanja (najvrednije je nemačko izdanje German edition Grundriss de Medizin de alten ägypter, u izdanju Paul-a Ghalioungui-a). Prema Ghalioungui-novom mišljenju, haotični raspored lekarskih saveta u papirusu sugeriše da seon sastoji od različite originale iz kojih su preuzimani podaci.

Tekst Ebersovog papirusa raspoređen je u nizu recepata, koji su grupisani prema različitim bolestima i povredama. Skoro sve te grupe imaju uvodnu napomenu: „Ovde počinje..“ korišćenu u 36 navrata. Tekst je međutim, često raznolik i neorganizovan.[1]

Datira iz vremena Novog kraljevstva, 18. dinastije, oko 1550. godine pre nove ere Njegovo poreklo na kraju 16. veka pre nove ere potvrđuju i kalendar na reversu i radiokarbonsko datiranje izvedeno 2014. godine.

Ebersovo papirus se danas čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Lajpcigu kao najveći svitak papirusa posvećen drevnoj egipatskoj medicini i jedini koji je u potpunosti sačuvan. Za biblioteku ga je nabavio 1873. lajpciški egiptolog Georg Ebers. Godine 1875. izdato je faksimilno izdanje teksta napisano hijeratskim pismom.[3]

Ceo tekst zajedno sa prevodima svih medicinskih recepata na nemački i engleski je i onlajn od 2017. goodine. Godine 2021. replika svitka duga 18,63 metra bila je izložena u posebnom izložbenom salonu u foajeu Biblioteke Albertina.[3]

Značaj[uredi | uredi izvor]

Prva civilizacija za koju se znalo da je imala opsežno proučavanje medicine i da je ostavila pisane zapise o svojoj praksi i postupcima bila je civilizacija starog Egipta. Najstariji postojeći egipatski medicinski tekstovi su šest papirusa iz perioda između 2000. p. n. e. i 1500. p.n.e.:[4]

  • Kahun medicinski papirus,
  • Rameseum papirus VIII
  • Rameseum papirus V,
  • hirurški papirus Edvina Smita,
  • Ebersov papirus,
  • Herstov medicinski papirus.

Ovi tekstovi, od kojih je većina zasnovana na starijim tekstovima koji datiraju verovatno iz 3000. godine pre nove ere, relativno su slobodni od magičarevog pristupa lečenju bolesti. Egipatska medicina je uticala na medicinu susednih kultura, uključujući kulturu antičke Grčke. Iz Grčke se njen uticaj širio dalje, čime je značajno uticao na zapadnu civilizaciju.[4]

Ebersov papirus je jedan od naših ključnih izvora znanja o medicini u antičkom svetu. Sadrži skoro 900 recepata i edukativnih tekstova koji se koncentrišu na opštu i internu medicinu. Navodi oko 80 medicinskih stanja, uključujući bolesti srca, ginekološke probleme, crevne probleme, parazite i očne bolesti, kao i lekove koji se koriste za njihovo lečenje kao što su supozitorije, masti, pilule, zavoji i klistir. Većina lekova sadrži više sastojaka: minerale, biljne i životinjske proizvode, kao i ljudske i životinjske izlučevine.

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Ebersov papirus je napisan hijeratskim egipatskim pismom i predstavlja najobimniji i najbolje očuvani zapis drevne egipatske medicine od do sada poznatih. Hijeratsko pismo se čita s desna na levo. Količine u receptima su uglavnom prikazane crvenim mastilom. Ceo svitak je verovatno napisao samo jedan pisar. Uz nekoliko značajnih izuzetaka, kolone su uglavnom veličine oko A4. Da je kompletan svedoči činjenica da je svitak ispisan na reversu na kraju.

Drevni egipatski medicinski papirus kombinuje primenu biljnih lekova sa magičnim čarolijama. Među najstarijim i najvažnijim medicinskim papirusima starog Egipta.

Svitak sadrži oko 700 magijskih formula i narodnih lekova. Sadrži mnoge zagonetke namenjene da odvrate demone koji izazivaju bolesti, a postoje i dokazi o dugoj tradiciji empirizma.

Papirus sadrži „traktat o srcu“. Napominje da je srce centar za snabdevanje krvlju, sa krvnim sudovima pričvršćenim za svaki deo tela. Izgleda da su Egipćani malo znali o bubrezima i učinili su srce mestom okupljanja brojnih krvnih sudova koji su prenosili sve telesne tečnosti — krv, suze, mokraću i spermu.

U Ebersovom papiruse naveden je jedan od najstarijih opisa arterijske aneurizme nalazi se u jednom od paragrafa u Ebersovom papirusu. Za aneurizmu su Egipćani smatrali da je posledica vaskularne lezije i lečili su je hirurški, pomoću instrumenta, koji je prethodno morao biti spaljen na vatri.[5]

Mentalni poremećaji su detaljno opisani u poglavlju papirusa pod nazivom Knjiga srca. Pokriveni su poremećaji kao što su depresija i demencija. Opisi ovih poremećaja sugerišu da su Egipćani shvatali mentalne i fizičke bolesti na skoro isti način kao mi danas.

Papirus sadrži poglavlja o kontracepciji, dijagnostici trudnoće i drugim ginekološkim pitanjima, crevnim bolestima i parazitima, problemima oka i kože, stomatologiji i hirurškom lečenju apscesa i tumora, formiranju kostiju i opekotinama.

„Teorija kanala“ je bila preovlađujuća u vreme pisanja Ebersovog papirusa. Ona je sugerisal da je nesmetan protok telesnih tečnosti preduslov za dobro zdravlje.

Ebersovog papirus se može smatrati pretečom drevne grčke humeralne patologije i kasnije uspostavljene teorije o četiri humora, pružajući istorijsku vezu između Starog Egipta, antičke Grčke i srednjovekovne medicine.

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

Ebersov papirus je svitak koji sadrži 108 kolona teksta napisanog crnim i crvenim mastilom.

Devet oblasti medicine[uredi | uredi izvor]

Epersov papirus u svoms sadržaju ima 879 pojedinačnih tekstova predstavljenih u 110 kolona i pokriva devet oblasti medicine:

  1. Recepti 1–6: Čarolije koje treba pevati pre početka lečenja
  2. Recepti 7–335: Interna medicina
  3. Recepti 336–431: Očni poremećaji
  4. Recepti 432–602: Poremećaji kože
  5. Recepti 603–696: Bolesti ekstremiteta
  6. Recepti 697–782: Razno (glava, jezik, zubi, nos, uši, kozmetika)
  7. Recepti 783–853: Ginekologija
  8. Recepti 854–856: Informacije o kardiovaskularnom sistemu
  9. Recepti 857–877: Čirevi

Kategorizacija recepata[uredi | uredi izvor]

U tadašnjoj egipatskoj farmakopeji koristilo se više od 700 supstanci, uglavnom ekstrahovanih iz biljnog carstva: šafran , smirna , aloja , listovi ricinusova, plavi lotos, ekstrakt ljiljana, sok od maka, smola, tamjan, konoplja itd. Pored lekova od biljaka papirus takođe uključuje i razne lekove dobijene od insekata i pauka.

Recepti se mogu kategorisati na sledeći način:

44 nastavna teksta, 4 prognoze, 776 skraćenih recepata, 28 recepata sa ostacima nastavnog teksta, 11 recepta sa dodatnom magijom, 10 magijskih tekstova sa medicinskim primenama, 1 magijski tekst bez medicinske primene, 4 kompilacije nastavnih tekstova

Dok su iscelitelji u starom Egiptu takođe bili lekari, sveštenici i magovi, oni su predstavljali razne oblasti nauke, religije i magije. U humanoj medicini primenjen je holistički pristup.

Pošto 70–80% sastojaka koji se koriste u lekovima nije identifikovano, teško je ponovo kreirati recepte drevnog Egipta.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Hallmann-Mikołajczak, Aleksandra (2004). „[Ebers Papyrus. The book of medical knowledge of the 16th century B.C. Egyptians]”. Archiwum Historii I Filozofii Medycyny. 67 (1): 5—14. ISSN 0860-1844. PMID 15586450. 
  2. ^ „03_Ebers Papyrus: Universitätsbibliothek Leipzig”. www.ub.uni-leipzig.de. Pristupljeno 2023-12-29. 
  3. ^ a b „03_Ebers Papyrus: Universitätsbibliothek Leipzig”. www.ub.uni-leipzig.de. Pristupljeno 2023-12-29. 
  4. ^ a b Frey, E. F. (1985—1986). „The earliest medical texts”. Clio Medica (Amsterdam, Netherlands). 20 (1-4): 79—90. ISSN 0045-7183. PMID 2463895. 
  5. ^ Lippi, D. (1990). „An aneurysm in the Papyrus of Ebers (108, 3-9)”. Medicina Nei Secoli. 2 (1): 1—4. ISSN 0394-9001. PMID 11640097. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • "Ebers papyrus." Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.
  • Hans-Werner Fischer-Elfert (Hrsg.): Papyrus Ebers und die antike Heilkunde. Akten der Tagung vom 15. - 16.3.2002 in der Albertina/UB der Universität Leipzig. Harrassowitz, Wiesbaden 2005 (Philippika, 7), ISBN 3-447-05209-0
  • Reinhold Scholl: Der Papyrus Ebers: die größte Buchrolle zur Heilkunde Altägyptens. Univ.-Bibliothek, Leipzig 2002. ISBN 3-910108-93-8

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еберсов_папирус&oldid=27442885”