Зимске белешке о летњим утисцима

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zimske beleške o letnjim utiscima
Orig. naslovZimnie zametki o letnih vpečatleniяh
AutorFjodor Mihajlovič Dostojevski
ZemljaRuska Imperija
Jezikruski
Izdavanje
IzdavačVreme
Datum1863

Zimske beleške o letnjim utiscima (rus. Зимние заметки о летних впечатлениях) je novinarski esej pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Prvi put je objavljen u časopisu „Vreme“ u periodu od februara do marta 1863. godine, pod nazivom „Zimske napomene o letnjim utiscima- Feljton za celo leto“.

Esej je napisao na putopisima i beležio. U satiričnom duhu Dostojevski nam govori kakvi su mu utisci o svom prvom putovanju po Evropi koje se desilo 1862. godine, kao i stav Evrope prema Rusiji. Dostojevski napominje svoje beleške svih vrsta i odstupa od novinarske istorije književnosti i manira.

Smatra se kao rana verzija nekih od omiljenih tema i stanovišta Dostojevskog koji će biti tema njegovih velikih književnih dela.[1]

Teme[uredi | uredi izvor]

Iako Dostojevski nije marksista, složio se sa nekim kritikama Karla Marksa vezanih za Evropu. Verujući u panslavizam, Dostojevski nije voleo evropsku kulturu zbog njene korupcije i kritikovao je one svoje sunarodnike koji su pokušavali da imitiraju trendove evropske kulture.

Tokom svojih putovanja, Dostojevski je posmatrao i protestante (u Engleskoj) i katolike. Verovao je da su anglikanci „ponosni i bogati ... pompezno i ozbiljno [verujući] u sopstvene solidno moralne vrline i u svoje pravo da propovedaju postojan i samozadovoljan moral." U međuvremenu, Dostojevski je mislio da katolički sveštenici koriste milosrđe da bi manipulisali siromašnima. Na drugom mestu Dostojevski je tvrdio da je pravoslavlje superiornije od oba, štiteći, ali ne i prisiljavajući, jedinstvo unutar crkve.[2]

Zapažanja Dostojevskog o engleskim i francuskim nacionalnim karakteristikama suprotna su zapažanjima većine putnika tokom njegovog doba. On sugeriše da su Francuzi licemerni i iracionalni, takođe smatrajući da je stanovništvo Francuske potisnuto prisustvom francuske tajne policije. Englezi su, naprotiv, ponosni. Dobrostojeći Englezi sebe smatraju previše uzdignutim da bi se bavili nevoljom siromašnih, koji su očajni i nasilni.

Značaj i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Dostojevski je priznao slabosti svojih Zimskih beleški, uglavnom zato što je prebrzo putovao kroz neke delove Evrope (posebno Nemačku) da bi ih pravilno cenio. Čak su i prijateljski nastrojeni kritičari prepoznali da je stil Dostojevskog u ovom delu loš. Delo, međutim, sadrži motive koji će se kasnije pojaviti u Beleškama iz podzemlja, a neki kritičari ga smatraju prvim nacrtom te potonje uspešnije knjige.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Muchnic, Helen (6. 5. 1965). „Dostoevsky Abroad”. The New York Review of Books. Pristupljeno 9. 1. 2014. 
  2. ^ Walsh, David (leto 1987). „Dostoyevsky's Discovery of the Christian Foundation of Society”. Religion & Literature. The University of Notre Dame. 19:2. JSTOR 40059342. 
  3. ^ Frank, Joseph (jul 1963). „Dostoevsky: The Encounter with Europe”. Russian Review. JSTOR 126268. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зимске_белешке_о_летњим_утисцима&oldid=26886267”