Kujundžija
Kujundžija je stari naziv za zanatliju zlatara, koji izrađuje ili prepravlja (modifikuje) nakit i sitne ukrasne predmete od zlata, srebra i drugih plemenitih metala. Ovaj zanat je u stvari i jedna vrsta umetnosti pošto se prave mali ukrasni predmeti gde je potrebna: inventivnost, veština i preciznost. Ranije su korišćeni prosti alati i rad se odvijao uglavnom ručno. U novije vreme se koristi savremena tehnologija za obradu materijala i izradu ukrasa. Zlatari u svom radu koriste i razne vrste dragog kamenja. Najčešći proizvodi ovih zanatlija je nakit : prstenje, burme, minđuše, šnale, broševi, ogrlice, narukvice i slično.[1]
Primer u epskim pesmama[uredi | uredi izvor]
"Zlatari će doći, prsten sakovati burmu pozlatiti".[1]
Graviranje[uredi | uredi izvor]
Pored izrade ukrasnih predmeta zlatari se bave i gravurom tako da na svojim proizvodima (ili na proizvodu koji im se donese) graviraju slova, reči ili čitave crteže. U novije vreme zlatari se bave i ukrašavanjem ručnih i džepnih časovnika ili metalnih upaljača. Pored izrade i obrade ukrasa i nakita zlatari se u novije vreme bave pozlatom ili posrebrivanjem nakita ili nekih drugih predmeta. U kujundžijskoj radnji ili zlatari se pored izrade vrši prodaja nakita ali i otkup starog ili polomljenog nakita ili otkup starog srebrnog ili zlatnog novca (otkupljeni materijal se kasnije koristi za preradu i izradu novih predmeta).
Ranije su kujundžije prodavale robu na vašarima i saborima ili na pijaci kada je bio pijačni (pazarni) dan.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Srpska rečnik, Vuk Stefanović Karadžić
- ^ „STARI ZABORAVLJENI ZANATI”. Pristupljeno 5. 2. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Stari zanati u Srbiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2019) - Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija R. Srbije