Злато

Из Википедије, слободне енциклопедије
Злато (79Au)
Pt - Au - Hg
Ag
Au
Uuu  
 
 
Au-TableImage.png

{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 6
густина, тврдоћа 19300 kg/m3, 2,5
боја златна
Особине атома
атомска маса 196,96655 u
атомски радијус 135 (174) pm
ковалентни радијус 144 pm
ван дер Валсов радијус 166 pm
електронска конфигурација [Xe]4f145d106s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 1
оксидациони број 3, 1
Особине оксида амфотерни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1337,33 K (1064,18 °C)
температура кључања 3.129 K (2856 °C)
молска запремина 10,21×10-3 m³/mol
топлота испаравања 334,4 kJ/mol
топлота топљења 12,55 kJ/mol
брзина звука 1.740 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,54 (Паулинг)
1,42 (Алред)
специфична топлота 128 J/(kg*K)
специфична проводљивост 45,2×106 S/m
топлотна проводљивост 317 W/(m*K)
I енергија јонизације 890,1 kJ/mol
II енергија јонизације 1.980 kJ/mol
III енергија јонизације 2.900 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.200 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Злато (Au, латински - aurum) - је прелазни метал.[1] Злато је густо, мекано, сјајно, кован и бели метал. То је хемијски елемент са симбол Ау (Аурум на латинском језику, што значи сјај зоре) и атомски број 79.

Заступљеност[уреди]

Злато је заступљено у земљиној кори у количини од 1,1×10-3 ppm (енгл. parts per million, делова на милион). Готово редовно је у чистом елементарном стању у виду зрнаца или листића унутар кварцних стена или кварцног песка који настаје трошењем стена. Грумен чистог самородног злата од 120 килограма је пронађен у Аустралији 1869. године.

Особине[уреди]

Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу.[2][3] Тегљивост и ковност злата је изузетно велика – од 1 грама злата може да се извуче жица дужине 3 km, а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи ("златне фолије") дебљине до 0,0001 милиметара. Такви листићи су 500 пута тањи од човечије длаке. Злато је најкованији метал. Поред сребра и бакра, спада у најбоље проводнике електричне струје и топлоте. Лако гради легуре, не мења се на ваздуху. Злато је слабореактиван метал који се на ваздуху не мења ни при јаком загревању. Не напада га ниједна киселина. Раствара се само у царској води, зато што ова садржи Cl- јон који стабилизује Au3+ јон при стварању комплексног јона тетрахлоро-ауратне(III)-киселине, HAuCl4. Сва растворна једињења злата су отровна.

Добијање[уреди]

Злато

У најстарије време, па чак и у прошлом веку, злато се искључиво добијало из златоносног песка насталог распадањем златоносних стена и накнадним испирањем природним водама. Данас се знатан део злата добија непосредно из таквих стена, које се претходно подвргавају дробљењу и млевењу. Данас се то изводи помоћу живе или цијанидним процесом.

Први од њих заснива се на стварању амалгама Au када се живом дејствује на у води растворену руду. Добијени амалгам подвргава се затим дестилацији, при чему жива предестилише, а злато остане у апарату за дестилацију. Највећи недостатак рада са живом је непотпуно извлачење злата, јер се најситнији његови делићи рђаво квасе живом и зато се не амалгамишу.

Супротно живином процесу, цијанидни процес омогућава да се злато практично извуче чак и из најсиромашнијих стена. Тога ради на самлевену златоносну стену дејствује се у присуству ваздуха врло разблаженим (0,03-0,2%) раствором натријум-цијанида. Тада злато прелази у раствор по реакцији 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH из кога се може издвојити дејством металног цинка: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Пречишћавање на један или други начин добијеног злата од примеса врши се најчешће врелом концентрованом сумпорном киселином или електролизом.

Примена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак карат (чистоћа)
  • За израду луксузних предмета и накита
  • У медицини; колоидни раствор злата
  • Подлога за националне валуте

Код примене злата за луксузне предмете оно се легира са другим металима, најчешће сребром и бакром. Често се количина злата у предметима изражава у каратима, који представљају масени удео злата у легури према 24-степеној скали. То значи да се 14-каратно злато састоји од 14/24 масе злата.

Једињења[уреди]

Златна со

У пракси најчешће употребљавано једињење тровалентног злата је аурихлороводонична киселина, која се издваја у виду кристала састава H[AuCl4] × 4H2O када раствор злата у царској води испарава са вишком хлороводоника. Од многобројних соли ове киселине, најважнији је жут хлороаурат натријума Na[AuCl] × 2H2O (златна со).[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]