Злато

Из Википедије, слободне енциклопедије

Pt - Au - Hg Ag Au Uuu       периодни систем
Општи подаци
име, симбол, атомски број	Злато, Au, 79
припадност скупу	прелазних метала
група, периода	VIIIB, 6
густина, тврдоћа	19300 kg/m3, 2,5
боја	златна
Особине атома
атомска маса	196,96655 u
атомски радијус	135 (174) pm
ковалентни радијус	144 pm
ван дер Валсов радијус	166 pm
електронска конфигурација	[Xe]4f145d106s1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 18, 1
оксидациони број	3, 1
особине оксида	амфотерни
кристална структура	регуларна зидно центрирана
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1337,33 K (1064,18 °C)
температура кључања	3.129 K (2856 °C)
молска запремина	10,21×10-3 m³/mol
топлота испаравања	334,4 kJ/mol
топлота топљења	12,55 kJ/mol
притисак засићене паре	2,37×10-4 Pa (1.337 K)
брзина звука	1.740 m/s (293,15 K)
Остале особине
електронегативност	2,54 (Паулинг) 1,42 (Алред)
специфична топлота	128 J/(kg*K)
специфична проводљивост	45,2×106 S/m
топлотна проводљивост	317 W/(m*K)
I енергија јонизације	890,1 kJ/mol
II енергија јонизације	1.980 kJ/mol
III енергија јонизације	2.900 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.200 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. е.р. MeV п.р. 195Au (веш.) 186,1 дана з.е. 0,230 195Pt 196Au (веш.) 6,18 дана з.е.   196Pt 197Au 100% стабилни изотоп са 118 неутрона 198Au (веш.) 2,693 сати β- 1,372 198Hg 199Au (веш.) 3,14 дана β- 0,453 199Hg
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст. = заступљеност у природи в.п.р. = време полураспада н.р. = начин распада е.р. = енергија распада п.р. = производ распада з.е = заробљавање електрона

Злато (Au, латински - aurum) - је прелазни метал.

Садржај 1 Заступљеност 2 Особине 3 Добијање 4 Примена 5 Једињења 6 Спољашње везе

[уреди] Заступљеност

Злато је заступљено у земљиној кори у количини од 1,1×10^-3 ppm (енг. parts per million, делова на милион). Готово редовно је у чистом елементарном стању у виду зрнаца или листића унутар кварцних стена или кварцног песка који настаје трошењем стена. Грумен чистог самородног злата од 120 килограма је пронађен у Аустралији 1869. године.

[уреди] Особине

Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу. Тегљивост и ковност злата је изузетно велика – од 1 грама злата може да се извуче жица дужине 3 km, а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи ("златне фолије") дебљине до 0,0001 милиметара. Такви листићи су 500 пута тањи од човечије длаке. Злато је најкованији метал. Поред сребра и бакра, спада у најбоље проводнике електричне струје и топлоте. Лако гради легуре, не мења се на ваздуху. Злато је слабореактиван метал који се на ваздуху не мења ни при јаком загревању. Не напада га ниједна киселина. Раствара се само у царској води, зато што ова садржи Cl^- јон који стабилизује Au³⁺ јон при стварању комплексног јона тетрахлоро-ауратне(III)-киселине, HAuCl₄. Сва растворна једињења злата су отровна.

[уреди] Добијање

У најстарије време, па чак и у прошлом веку, злато се искључиво добијало из златоносног песка насталог распадањем златоносних стена и накнадним испирањем природним водама. Данас се знатан део злата добија непосредно из таквих стена, које се претходно подвргавају дробљењу и млевењу. Данас се то изводи помоћу живе или цијанидним процесом.

Први од њих заснива се на стварању амалгама Au када се живом дејствује на у води растворену руду. Добијени амалгам подвргава се затим дестилацији, при чему жива предестилише, а злато остане у апарату за дестилацију. Највећи недостатак рада са живом је непотпуно извлачење злата, јер се најситнији његови делићи рђаво квасе живом и зато се не амалгамишу.

Супротно живином процесу, цијанидни процес омогућава да се злато практично извуче чак и из најсиромашнијих стена. Тога ради на самлевену златоносну стену дејствује се у присуству ваздуха врло разблаженим (0,03-0,2%) раствором натријум-цијанида. Тада злато прелази у раствор по реакцији 4Au + 8NaCN + 2H₂O + O₂ = 4Na[Au(CN)₂]+4NaOH из кога се може издвојити дејством металног цинка: 2Na[Au(CN)₂] + Zn = Na₂[Zn(CN)₄] + 2Au Пречишћавање на један или други начин добијеног злата од примеса врши се најчешће врелом концентрованом сумпорном киселином или електролизом.

[уреди] Примена

• За израду луксузних предмета и накита
• У медицини; колоидни раствор злата
• Подлога за националне валуте

Код примене злата за луксузне предмете оно се легира са другим металима, најчешће сребром и бакром. Често се количина злата у предметима изражава у каратима, који представљају масени удео злата у легури према 24-степеној скали. То значи да се 14-каратно злато састоји од 14/24 масе злата.

[уреди] Једињења

Златна со

У пракси најчешће употребљавано једињење тровалентног злата је аурихлороводонична киселина, која се издваја у виду кристала састава H[AuCl₄] × 4H₂O када раствор злата у царској води испарава са вишком хлороводоника. Од многобројних соли ове киселине, најважнији је жут хлороаурат натријума Na[AuCl] × 2H₂O (златна со)

[уреди] Спољашње везе

• WebElements.com - Злато (такође коришћено као референца)
• EnvironmentalChemistry.com - Злато (такође коришћено као референца)
• Минералне галерије - природно злато
• Економија и цене злата
• Чињенице, слике и аргументи за златне бубе
• Размена злата
• Злато, похлепа и геноцид

п • р • у Периодни систем елемената
H																															He
Li	Be																									B	C	N	O	F	Ne
Na	Mg																									Al	Si	P	S	Cl	Ar
K	Ca															Sc	Ti	V	Cr	Mn	Fe	Co	Ni	Cu	Zn	Ga	Ge	As	Se	Br	Kr
Rb	Sr															Y	Zr	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	Ag	Cd	In	Sn	Sb	Te	I	Xe
Cs	Ba	La	Ce	Pr	Nd	Pm	Sm	Eu	Gd	Tb	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu	Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	Au	Hg	Tl	Pb	Bi	Po	At	Rn
Fr	Ra	Ac	Th	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr	Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Uub	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
Алкални метали Земно-алкални метали Лантаноиди Актиноиди Прелазни метали Остали метали Металоиди Остали неметали Халогени елементи Племенити гасови