Сребро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили руску музичку групу, погледајте чланак Серебро.
Сребро (47Ag)
Pd - Ag - Cd
 
Cu
Ag
Au  
 
 
Ag-TableImage.svg

Ag,47.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода IB, 5
густина, тврдоћа 10.490 kg/m3, 2,5
боја сребрна
Особине атома
атомска маса 107,8682 u
атомски радијус 160 (165) pm
ковалентни радијус 153 pm
ван дер Валсов радијус 172 pm
електронска конфигурација [Kr]4d105s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 1
оксидациони број 1
Особине оксида амфотеран
Кристална структура центрирано кубно тело
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1.234,93 K
(916,71 &°C)
температура кључања 2.435 K
(2162 °C)
молска запремина 10,27×10-3 m³/mol
топлота испаравања 250,58 kJ/mol
топлота топљења 11,3 kJ/mol
брзина звука 2.600 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,93 (Паулинг)
1,42 (Алред)
специфична топлота 232 J/(kg*K)
специфична проводљивост 63×106 S/m
топлотна проводљивост 429 W/(m*K)
I енергија јонизације 731,0 kJ/mol
II енергија јонизације 2.070 kJ/mol
III енергија јонизације 3.361 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Сребро (Ag, лат. argentum). Убраја се у племените метале, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.[1]

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита. Сребро има неколико својих минерала као што су : аргентит (Ag2S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.[2]

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.[3][4]

Историјат[уреди]

Сребро је познато још од давнина. Заједно са златом употребљивано је у трговини као ознака за вредност. Још у старо време од њега је кован новац и израђиван накит. Стари називи за сребро везани су за његов изглед – сјајност и белу боју. Ag је изведено из грчког грч. Argos – сјајан.

Налажење[уреди]

Сребро

Нативно сребро се понекад налази у великим масама и у кристалном облику – обично коцкама. Такође се јавља удружено са бакром златом и другим металима. Главне руде сребра садрже аргентит (Ag2S). Највећи рудници сребра се налазе у Мексику, Перуу, Чилеу и Боливији.

Особине[уреди]

Сребро је бео, сјајан метал који изгледа жут ако се светлост пре него што доспе до ока много пута одбије с његове површине. Веома танки слојеви сребра су плавкасти. Спрашено сребро је сиве боје. Сребро је веома ковно и тегљиво. Топи се на температури 960 °C у атмосфери угљенмоноксида. Испаравања почињу на око 850 °C, док кључање почиње на 2193 °C. Сребро проводи топлоту и електрицитет боље од бакра.

Употреба сребра[уреди]

Метално сребро се у великим количинама употребљава за ковање новца и за прављење посуђа, украса и накита. У чистом стању оно је исувисе меко за ове сврхе, па се стога легира са другим металима (нпр. бакром). Британски новац је пре 1919. имао 92% сребра, 1920. количина сребра је смањена на 50% а остали састојци су били 40% бакар и 10% никл. Различита једијења сребра имају широку примену - нпр. у фотографији, у медицини, за прављење мастила, за обележавање платна. Велике количине сребра се такође употребљавају за галванско посребривање и у производњи огледала.

Оксиди[уреди]

Соли[уреди]

Већина сребрових соли је у води нерастворна или у најмању руку само мало растворна. Од обичних соли у води се расварају једино нитрат, хлорат, перхлорат и флурид.

  • Сребро нитрат - је безбојна кристална со, растворљива у води. Сребронитрат оксидује органске супстанце и тиме се редукује у елементарно сребро. Употребљава се у медицини као дезинфекционо средство.
  • Сребро хлорид - налази се у природи као минерал кераргирит. Среброхлорид се на светлости распада на сребро и хлор. Овај хемијски процес искоришћен је у фотографији. Сребробромид – добија се као бледо жут талог, у води се раствара теже од среброхлорида и осетљивије је на светлост од среброхлорида.
  • Сребро јодид – ствара се као жути талог, слично среброхлориду и сребробромиду. Та со се још мање раствара у води него хлорид и бромид.
  • Сребро флорид - његов значај је у томе што је једини халогенид сребра који се лако раствара у води.

Фотографија[уреди]

Филм и фотографске плоче су превучене танким слојем желатина у коме су фине честице сребробромида. Када се филм или фотографска плоча кратко време изложи светлости неке честице се делимично разложе у елементарно сребро, па се онда не ствара правилна слика.

Занимљивости[уреди]

Забележена употреба сребра је за спречавање инфекције у време античке Грчке и Рима. Сребро се поново користи у средњем веку, када је коришћено за више намена, као што је за дезинфекцију воде и хране током складиштења, као и за лечење опекотина и рана. У 19. веку, морнари на дугим путовањима по океану стављали су сребрни новац у бурад воде и вина, да би течност дезинфиковали за пиће. Пионири у Америци користи су исту идеју. Сребрна решења су одобрена 1920. године од стране ФДА за употребу као антибактеријски агенти. Чисто сребро не потамни на ваздуху. Кад потамни то је знак да у ваздуху има сумпора, који се налази у градском диму или у близини петролејских извора.

Референце[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]