Сребро

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	е.р. MeV	p.r.
¹⁰⁷Ag	51,84%	стабилни изотор са 60 неутрона
¹⁰⁸Ag	(веш.)	130 година	з.е.	&nbsp	¹⁰⁸Pd
¹⁰⁹Ag	48,16%	стабилни изотор са 62 неутрона
^110mAg	(веш.)	249,8 дана	β^- (99%)	3	¹¹⁰Cd
^110mAg	(веш.)	249,8 дана	и.п. (1%)		¹¹⁰Ag
¹¹¹Ag	(веш.)	4,74 дана	β^-	1,037	¹¹¹Cd

Тамо где другачије није назначено,

употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,

в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона,
и.п.=изомерна промена

Сребро (Ag, лат. argentum). Убраја се у племените метале, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита. Сребро има неколико својих минерала као што су : аргентит (Ag₂S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.

руда сребра

Сребро је састојак бројних легура разних метала.

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.

[уреди] Спољашње везе

Сребро

Из Википедије, слободне енциклопедије

[уреди] Спољашње везе

Прегледи

Лични алати

навигација

техничке

Print/export

Претрага

алати

Други језици