Иваново детињство

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivanovo detinjstvo
Filmski poster
Žanrdrama, ratni film
RežijaAndrej Tarkovski
ScenarioMihail Papava
Andrej Končalovski
Andrej Tarkovski (bez zvaničnog navođenja)
po kratkoj priči Vladimira Bogomolova
ProducentAleksadra Demidova
Glavne ulogeNikolaj Burljajev
Valentin Zubkov
Jevgenij Žarikov
MuzikaVjačeslav Ovčinjkov
Direktor
fotografije		Vadim Jusov
MontažaLjudmila Fejginova
Producentska
kuća		Мосфильм
Godina1962.
Trajanje94 minuta[1]
ZemljaSSSR
Jezikruski
IMDb veza

Ivanovo detinjstvo (rus. Ива́ново де́тство), nekada prikazivan i kao Moje ime je Ivan u SAD, je sovjetska ratna drama iz 1962. Scenario filma koji je režirao Andrej Tarkovski za literarni podnesak ima pripovetku Vladimira Bogomolova Ivan.

Film govori o siročetu Ivanu, čije roditelje ubijaju okupacione nemačke snage i njegovom životu tokom Drugog svetskog rata. Nekoliko sličnih filmova, poput Ždralovi lete, snimljeni su u Sovjetskom Savezu sa namerom da prikažu ljudsku žrtvu i stradanje tokom rata, bez glorifikovanja ratovanja i vojnih pobeda, kao što su činili brojni drugi filmovi iz ovog perioda.[2] U intervjuu datom 1962. reditelj filma Andrej Tarkovski je izjavio da je snimanjem filma želeo da prenese svu svoju mržnju prema ratu, kao i da je odabrao period detinjstva jer je najveći kontrast spram rata.[3]

Ivanovo detinjstvo je prvi dugometražni film Tarkovskog. Film mu je doneo internacionalnu reputaciju i uspeh, osvojivši Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji i Golden gejt nagradu na San Francisko IFF. Takođe je izabran kao sovjetski kandidat za kategoriju Oskar za najbolji film na stranom jeziku.[4] Drugi poznati reditelji kao što su Ingmar Bergman, Sergej Paradžanov, Kšištof Kješlovski su se veoma afirmativno izjašnjavali o filmu i navodili ga kao jedan od uticaja na njihovo umetničko stvaralaštvo.[5]

Priča[uredi | uredi izvor]

Siroče predtinejdžerskog uzrasta Ivan Bondarev obavlja izviđačke poslove za sovjetsku vojsku. U stanju je da kao izviđač prođe i stigne tamo gde odrasli ne mogu, kako zbog njegove male telesne veličine, tako i zbog činjenice da niko ne sumnja da dečak obavlja takav posao. Uprkos čvrstom držanju, on često sanja o srećnim vremenima koje je provodio sa majkom koja je, zajedno sa sestrom, ubijena u koncentracionom logoru. Nakon što Ivan dobije određenu informaciju o napredovanju nemačkih trupa, njegov pretpostavljeni oficir želi da ga pošalje u vojnu školu jer smatra da ofanziva nije mesto za dečaka. Ivan se zaklinje da će pobeći i pridružiti se partizanima ukoliko ga udalje sa linije fronta. Nakon pokušaja bežanja, Ivanu je dozvoljeno da ostane i nastavi izviđački posao. Ivanove kolege i pretpostavljeni, od kojih mnogi na njega gledaju kao na sina, razmatraju njegov posleratni život i pokušavaju da se staraju o dečaku tokom ratnih zbivanja.

Glumačka podela[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Ivanovo detinjstvo je prvi dugometražni film Tarkovskog, snimljen dve godine nakon njegovog diplomskog filma Parni valjak i violina. Scenario za film je zasnovan na kratkoj priči Ivan Vladimira Bogomolova, koja je bila prevedena u više od dvadeset jezika. Scenarista Mihail Papava je promenio delove priče i predstavio Ivana više kao heroja. Scenarista je isprava nazvao scenario Drugi život, predvidevši drugačiji kraj za protagonistu. Nezadovoljan tragičnim krajem, pisac kratke priče Bogomolov je intervenisao i kraj je promenjen.

Pre Tarkovskog film je pokušala da snimi druga ekipa, ali je već prva verzija filma dobila izrazito negativne kritike od strane umetničkog veća. Kvalitet je ocenjen kao nezadovoljavajući i neupotrebljiv. U Junu 1961. projekat je predat Tarkovskom, koji se prijavio za posao nakon što mu je rečeno o radu direktora fotografije Vadima Jusova, koji je radio na filmu.[2] Rad na filmu je nastavljen istog meseca. Film je uglavnom snimljen uz reku Dnjepar. Dečak koji tumači ulogu Ivana, Nikolaj Burljajev, prethodno je igrao u jednom studentskom filmu Tarkovskog a posle uloge Ivana pojaviće se u drugom dugometražnom filmu Tarkovskog Andrej Rubljov.

Kritika[uredi | uredi izvor]

Ivanovo detinjstvo spada u komercijalno uspešnije filmova Tarkosvskog. U SSSR-u je za film kartu kupilo 16,7 miliona ljudi.[6]

Zbog svetske distribucije i značajnih nagrada koje je osvojio, film je zainteresovao brojne intelektualce i filmadžije. Bergman je rekao: Moje otkriće prvog filma Tarkovskog je bilo poput čuda. Odjednom, našao sam se ispred vrata sobe čiji ključevi mi, do tada, nisu bili dati. Bila je to soba u koju sam oduvek želeo da uđem a gde se on kretao slobodno i potpuno lagodno.[7]

Žan-Pol Sartr je branio dostignuće filma od negativnih kritika i dodao da se radi o jednom od najlepših filmova koje je ikada video.[8]

U kasnijem intervjuu, Takovski (koji nije smatrao da je ovaj film među njegovim boljim delima) je priznao da se slagao sa glavnom negativnom kritikom tog doba, kao i da mu je Sartrova odbrana filma bila previše filozofska i spekulativna.[9]

Film ima ukupnu ocenu 100% na sajtu Rotten Tomatoes, baziranu na 24 recenzije, sa prosečnom ocenom 8.9/10. Konsenzus između kritičara na sajtu navodi: Naizgled atipičan film Tarkovskog (manje od 100 minuta!), Ivanovo detinjstvo donosi poeziju i strastvenost koja će nadalje obeležiti reditelja.[10]

Restauracija[uredi | uredi izvor]

Tokom 2016. film je digitalno restauriran. Novu verziju je pohvalio The Independent koji za film navodi da je najviše lirski ratni film koji je ikada restauriran.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „IVAN'S CHILDHOOD (A)”. British Board of Film Classification. 29. 11. 1963. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  2. ^ a b Vida T. Johnson (2007). "Life as a Dream" (DVD). The Criterion Collection. 
  3. ^ Gianvito, John (2006). Andrei Tarkovsky: Interviews (Conversations with Filmmakers Series. University Press of Mississippi. str. 3. ISBN 1-57806-220-9. 
  4. ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
  5. ^ Daly, Fergus; Katherine Waugh. „Ivan's Childhood”. Senses of Cinema. Pristupljeno 24. 5. 2018. 
  6. ^ Segida, Miroslava; Sergei Zemlianukhin (1996). Domashniaia sinemateka: Otechestvennoe kino 1918-1996 (na jeziku: ruski). Dubl-D. 
  7. ^ „Ingmar Bergman - On Tarkovsky”. www.nostalghia.com. Pristupljeno 24. 5. 2018. 
  8. ^ Sartre, Jean-Paul. „Discussion on the criticism of Ivan's Childhood”. www.nostalghia.com. Arhivirano iz originala 19. 9. 2009. g. Pristupljeno 13. 12. 2007. 
  9. ^ Donatella Baglivo (1984). Un poeta nel Cinema: Andreij Tarkovskij [Andrei Tarkovsky: A Poet in the Cinema] (Documentary). 
  10. ^ https://www.rottentomatoes.com/m/ivans_childhood
  11. ^ Macnab, Geoffrey (18. 5. 2016). „Ivan's Childhood, film review: 'The most lyrical war movie ever made pristinely restored'”. The Independent. Pristupljeno 24. 5. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иваново_детињство&oldid=27733223”