Идиократија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idiokratija
Izvorni naslovIdiocracy
RežijaMike Judge
Glavne ulogeLuk Vilson
Maja Rudolf
Daks Šeperd
Teri Krus
MuzikaTeodor Šapiro
Godina2006.
Trajanje84 minuta
ZemljaSjedinjene Američke Države
IMDb veza

Idiokratija (engl. Idiocracy) je film iz 2006. američka naučnofantastična-komedija u režiji Majka Džadža, a glumci u filmu su Luk Vilson, Maja Rudolf, i Daks Šepard. Film govori o dvoje ljudi koji učestvuju u vrhunskom vojnom eksperimentu ljudske hibernacije, da bi se probudili 500 godina kasnije u distopijskom društvu gde su anti-intelektualizam i komercijalizam besnili, a koji je lišen intelektualne znatiželje, socijalne odgovornosti i koherentnih pojmova pravde i ljudskih prava.

Film nije prikazan za kritičare, a distributer Tventit senčuri Foks je optužen da je napustio film. Uprkos nedostatku bioskopskog izdanja, koje je rezultiralo sa samo 495,303 američkih dolara novca sa blagajne, film je dobio pozitivne kritike kritičara i postao kultni film.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Godine 2005, kaplar Džo Bauers, bibliotekar američke vojske, izabran je za eksperiment obustavljenog animiranja na osnovu prosečnog izgleda, inteligencije, ponašanja itd. U nedostatku prikladne ženske kandidatkinje u oružanim snagama, unajmljuju Ritu, prostitutku čiji je svodnik "Apgrejed" podmićen da joj dozvoli da učestvuje. Eksperiment je zaboravljen kada je policajac uhapšen zbog toga što je pokrenuo svoj prsten za prostituciju pod Apgrejedovim tutorstvom. U narednih pet vekova, očekivanja društva 21. veka osiguravaju da najinteligentniji ljudi ne uspevaju da imaju decu, dok najmanje inteligentni reproduciraju plodonosno, što kroz proces prirodne selekcije stvara generacije koje kolektivno postaju sve gluplje i mršavije sa svakim prolaznim vekom. Godine 2505. Džoove i Ritine suspenzione odaje iskopane su kolapsom hrpe smeća veličine planine, a Džoova suspenzijska komora se srušila u stan Frita Pendeja, koji ga je isterao.

Bivši Vašington, DC izgubio je većinu svoje infrastrukture, a ljudi žive u plastičnim kolibama zvanim "domistili". Ljudska populacija je postala morbidno glupa, kompetentno govori samo niske registre engleskog, duboko je anti-intelektualna, a pojedinci su nazvani po korporativnim proizvodima. Sumnjajući u halucinaciju, Džo odlazi u bolnicu, gde mu je dijagnoza neodređena, i dolazi do shvatanja šta se desilo njemu i društvu. On je uhapšen zato što nije imao tetovažu za bar kodove za plaćanje svog doktora, a nakon što mu je dodeljen grubo nesposoban Frito kao njegov advokat, on je poslat u zatvor. Rita se vraća svojoj bivšoj profesiji.

Zbog nesporazuma Džo je preimenovan u "Nat Šr" mašinom za tetoviranje, i uzima test inteligencije pre nego što je prevario stražare da mu dopuste da pobegne. Jednom slobodan, Džo pita Frita da li postoji vremenska mašina koja ga vraća u 2005, i podmićuje ga obećanjima o bogatstvu kroz složene kamate na bankovni račun koji će Džo otvoriti u 21. veku. Frito tvrdi da zna za jednu, i vodi ga sa Ritom u gigantsku Kostko radnju, gde je skener za tetoviranje identifikovao Džoa. On je uhapšen, ali je odveden u Belu kuću, gde je imenovan za sekretara unutrašnjih poslova, na osnovu toga što ga je njegov KI test identifikovao kao najinteligentniju živu osobu.

U svom govoru, predsednik Kamačo daje Džou nemoguć zadatak da fiksira nestašicu hrane u zemlji, Dast Bauls i osakaćenu ekonomiju u roku od nedelju dana. Džo otkriva da se biljke u zemlji navodnjavaju sportskim pićem pod nazivom "Bravndo", čija je matična korporacija kupila FDA, FCC i USDA. Kada je Džo zamenio piće vodom, Bravndo se smanjio na nulu, a polovina stanovništva izgubila je posao, uzrokujući masovne nerede. Džo je osuđen da umre u derbiju za rušenje čudovišnog kamiona u kojem se nalazi neporaženi "službenik za rehabilitaciju" Bif Suprim. Međutim, derbi vozilo Bif Suprima je prevelik za ulazak u arenu.

Frito i Rita otkrivaju da je Džoovo ponovno uvođenje vode u tlo podstaklo rast vegetacije u poljima. Tokom televizijskog događaja oni prikazuju useve koji se pojavljuju na ekranu stadiona, a Kamačo daje Džou puni oprost, postavljajući ga za potpredsednika. Džo i Rita smatraju da je "vremenska kapsula" koje je Frito spomenuo samo istorijska, zabavna vožnja u luna-parku. Nakon Kamačovog mandata, Džo je izabran za predsednika. Džo i Rita se udaju i dobijaju tri najpametnija deteta na svetu, dok potpredsednik Frito uzima osam žena i postaje otac 32 najgluplja deteta na svetu.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Teme[uredi | uredi izvor]

Ideja o distopijskom društvu zasnovanom na disgenici nije nova. H.Dž. Velsova Vremenska kapsula pretpostavlja preneta društvo ljudi, baš kao i kratku priču "Marširajući moroni" po Kiril M. Kornblatu, nalik na "Epsilon-minus Polu-Moroni" od Oldus Haksli Vrli novi svet.[4][5]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Rani radni naslovi uključivali su Sjedinjene Države Uhh-merike [6] i 3001 . Snimanje se odvijalo 2004. godine na nekoliko pozornica u Ostin Studiju [7][8] i u gradovima Ostin, San Markos, Pflugervil i Raund Rok, Teksas.[9]

Testne projekcije oko marta 2005. donele su nezvanične izveštaje o lošim reakcijama publike. Nakon ponovnog snimanja u leto 2005. godine, testiranje u Velikoj Britaniji u avgustu je dalo izveštaj o pozitivnom utisku.[10]

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Idiokratija originalni datum izlaska je 5. avgust 2005, prema Majku Džadžu.[11] U aprilu 2006. godine, datum objavljivanja je određen za 1. septembar 2006. godine. U avgustu su brojni članci [12] otkrili da je puštanje trebalo da se odloži na neodređeno vreme. Idiocratija je pušten kao što je planirano, ali samo u sedam gradova (Los Anđeles, Atlanta, Toronto, Čikago, Dalas, Hjuston, i Majk Džadžov rodni, Ostin, Teksas),[8] na samo 130 bioskopa,[13] što je uglavnom široko izdanje 600 ili više bioskopa.[14] Prema američkom Ostinu, Tventit senčuri Foks, distributer filma, bio je potpuno odsutan u promovisanju ovog filma;[8] dok su plakati pušteni u bioskope, "nije bilo filmskih reklama, nije bilo oglasa, i samo dve fotografije",[15] i nije bilo medijskih kompleta za štampu.[16]

Film nije prikazan za kritičare.[17] Nedostatak konkretnih informacija od Foksa doveo je do spekulacija da je distributer možda aktivno pokušao da spreči da film bude viđen od strane velike publike, dok je ispunio ugovornu obavezu za bioskopsko puštanje pre DVD izdanja, prema Rajanu Pirsonu iz AP.[13] Nakon tih spekulacija usledila je otvorena kritika nedovoljne podrške studija iz Aint It Kul Njuza, Tajma i Eskuira.[18][19][20] Tajmov Džoel Stejn je napisao "filmska reklama i trejleri testirali su je film testiran atrocisli", ali "ipak, napuštanje Idiokratije izgleda posebno nepravedno, jer Džadž je napravio dosta novca za Foks."[19]

U Njujork tajmsu, Den Majkl je tvrdio da Foks možda odbija opreznu priču o nisko-inteligentnim disgenijama, jer kompanija nije htela da vređa ni svoje gledaoce ni potencijalne oglašivače koji su negativno prikazani u filmu.[21] Ova teorija je dobila dodatnu težinu od Teri Krusa, koji glumi u filmu kao predsednik Kamačo. U intervjuu za G8 Magazin za 2018. on je govorio da su oglašivači nezadovoljni načinom na koji su prikazani, što je uticalo na napore studija da promoviše film. Rekao je: "Glasine su bile, jer smo koristili prave korporacije u našoj komediji (mislim, Starbaks je davao ručne poslove) ove kompanije su nam dali svoje ime misleći da će se "napumpati", a onda smo kao, "Dobrodošli u KostKo, volimo vas" '[isporučeno monoto]. Sve te prave korporacije bile su poput: "Čekaj malo, čekaj malo" [...] bilo je mnogo ljudi koji su pokušavali da se povuku, ali bilo je prekasno. I tako je Foks, koji je vlasnik filma, odlučio: 'Pustićemo ovo u nekoliko bioskopa koliko je to legalno moguće'. Tako da ima puštanja u, verovatno, tri bioskopa tokom jednog vikenda i to je isisano napolje, u vrtlog".[22] U 2017. godini, sudija je izjavio za Njujork Tajms da je nedostatak marketinga i široko objavljivanje filma rezultat negativnih testova.[23] On je dodao da je Foks kasnije odlučio da filmu ne da jak marketinški poticaj, jer je distributer verovao da će razviti kult nakon usmenog izlaganja i nadoknaditi svoj budžet kroz prodaju kućnih video zapisa, kao što je film Kancelarijski prostor imao prethodni film.[23]

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Film Datum izlaska Prihodi od blagajni Bok office ranking Budžet Reference
Sjedinjene Američke Države Sjedinjene Američke Države Internationalno Širom sveta Sve vreme SAD Sve vreme širom sveta
Idiokratija 1. septembar 2006 $ 444,093 $ 51,210 $ 495,303 # 6,914 Nepoznat Nepoznat [24]

Prihodi iz blagajni u SAD iznosili su 444,093 dolara, a najšire izdanje bilo je 135 bioskopa. [25]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Iako nije unapred prikazan za kritičare, Idiocratija je dobio pozitivne kritike. Na Roten tomejtouz, film ima 76% odobrenje, na osnovu 45 komentara, sa prosečnom ocenom 6.5 / 10. Kritički konsenzus na sajtu glasi: " Idiokratija isporučuje urnebes i užasnu satiru koja može doći samo od Majka Džadža". [26] Što se tiče Metakritika, film ima rezultat od 66 od 100, na osnovu 12 kritičara, što ukazuje na "generalno povoljne kritike". [27]

Recenzenija Los Anđeles tajmsa Karina Kokano opisala je to kao "spot na" satiri i "smrtonosno smešnu viziju američke budućnosti", iako je "zaplet, naravno, glup i nije baš vezan logikom.[28] U Entertejment Vikliju pregled duge samo 87 reči, [13] Džošua Bogata da je film od "D", navodeći da "nas: Majk Džadža moli da razmisle o budućnosti u kojoj Britni i Kevin Federlajn su kao novi Adam i Eva."[29] AV Klub Nejtan Rabina pronašao je Luka Vilsona "savršeno glumca   ... kao suštinski svako "; i napisao je film:" Kao i superiorna naučna fantastika, da Idiokratijaja koristi fantastičnu budućnost da komentariše sadašnjost.   . . . Postoji dobra šansa da će sudije pametno prost Idiocratija biti u zabludi za ono što je satirizing." [17]

Film je takođe bio dobro prihvaćen u drugim zemljama. Džon Paterson, kritičar britanskog lista Gardijan, napisao je: "Idiokratija nije remek-delo - čini se da je Foks ukočio suca na novac u svakoj fazi - ali to je beskrajno smešno", a popularnost filma opisuje gledanje filma" poluprazna kuća. Dva dana kasnije, isto mesto, ista emisija prepune-out." [30] Brazilski časopis Veja nazvao je film "politički nekorektan", preporučio da čitaoci vide DVD i napisao "film je leteo kroz [američke] bioskope i nije se otvorio u Brazilu. Dokaz da budućnost koju razmatra sudija nije toliko daleko."[31]

Kritičar Alekandar Kobal sa brazilskog sajta Sajn Plejers, dok je filmu dao 5/5 zajedno sa drugim recenzentom, napisao je: " Idiokratija nije baš   ... smešno ni   ... inovativano, ali to je film koji će vas navesti da razmišljate, čak i ako za pet minuta. I za to uspeva da ostane jedan nivo iznad užasnog proseka komedija filmova objavljenih poslednjih godina u Sjedinjenim Državama." [32]

Salon pisac Adam Džonson optužio je film o podršci eugenike, rekavši: "Iako je film dovoljno pametan da bi se izbegao otvoreni rasizam, on prvo ulazi u grubi klasizam". [33]

Kućni video[uredi | uredi izvor]

Idiokratija je objavljena na DVD-u 9. januara 2007. godine. Zaradio je 9 miliona dolara na DVD-u, preko 20 puta više od bruto prihoda domaće kancelarije ispod 450.000 dolara. [34]

U Velikoj Britaniji, neobrezane verzije filma prikazane su na satelitskom kanalu Ski Komedi 26. februara 2009. godine, a Frivijeva premijera je prikazana na Filmu4 26. aprila 2009. godine.

Komentari[uredi | uredi izvor]

Tokom 2016. predsedničkih izbora, pisac Itan Koen [35] su izrazili mišljenje da su predviđanja da je film približavaju na tačnost,[36][37] je tokom opšteg izbora, direktor Majk Džadž takođe rekao.[38] U to vreme, sudija je takođe uporedio republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trumpa - koji je kasnije pobedio i postao predsednik Sjedinjenih Država - do glupog rvača koji je glumio u filmu - preokrenutog predsednika, Dvejn Elizondo Mauntejn Div Herbert Kamačo.[38] Na pitanje o predviđanju budućnosti, on je primetio: "Ja nisam prorok, bio sam odsutan za 490 godina."[39]

Spin-of[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2012, Krus je rekao da je u razgovoru sa direktorom Džadžom i Fokom oko mogućeg Idiokratijskog spin-ofa sa njegovim karakterom predsednika Kamača, prvobitno zamišljenim kao veb serija.[40] Nedelju dana pre izbora 2012. godine, on je reprizirao lik u seriji kratkih filmova za sajt Fani-or-Daj. U junu 2016, pre predsedničkih izbora u novembru, Roling Stoun je objavio članak navodeći da bi sudija i Kohen proizvode Idiokratija tematske reklame za kampanju suprotstavljene predsedničkoj kampanji Donalda Trampa je da se ne dozvoli od Foks da to uradi.[41] Međutim, Biznis Insajder je kasnije objavio da oglasi neće ići unapred kako je planirano.[42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Walker, Rob (4. 5. 2008). „This Joke's for You”. The New York Times Magazine. Arhivirano iz originala 18. 6. 2011. g. Pristupljeno 26. 5. 2009. 
  2. ^ sararueforreal (30. 4. 2015). „#TBT a picture from #Idiocracy "IT'S GOT ELECTROLYTES"” (tvit) — preko Twitter-a. 
  3. ^ „Sara Rue as Jo on All for Love”. Hallmark Channel. Arhivirano iz originala 10. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 10. 2018. 
  4. ^ Tremblay, Ronald Michel (4. 11. 2009). „Humankind's future: social and political Utopia or Idiocracy?”. Atlantic Free Press. Arhivirano iz originala 27. 7. 2011. g. Pristupljeno 8. 5. 2010. 
  5. ^ Grigg, William Norman (14. 5. 2010). „Idiocracy Rising”. Lew Rockwell. Arhivirano iz originala 18. 06. 2015. g. Pristupljeno 2. 10. 2010. 
  6. ^ Pierce, Thomas (11. 1. 2007). „So What Idiot Kept This Movie Out of Theaters? (3rd item)”. NPR. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 9. 2. 2007. 
  7. ^ „Idiocracy at Austin Studios. Facilities usage.”. Austin Studios;. Austin Film Society. Arhivirano iz originala 8. 10. 2007. g. Pristupljeno 18. 6. 2010. 
  8. ^ a b v Garcia, Chris (30. 8. 2006). „Was 'Idiocracy' treated idiotically?”. Austin American-Statesman. Pristupljeno 9. 2. 2007. 
  9. ^ „Texas Film Commission Filmography (2000—2007)”. Office of the Governor. Arhivirano iz originala 22. 8. 2008. g. Pristupljeno 20. 6. 2010. 
  10. ^ „Mike Judge's Idiocracy Tests! (etc.)”. Eric Vespe quoting anonymous contributor. AintItCoolNews.com. 22. 8. 2005. Arhivirano iz originala 26. 2. 2007. g. Pristupljeno 9. 2. 2007. 
  11. ^ Franklin, Garth (28. 2. 2005). „Mike Judge Still Not In '3001'”. Dark Horizons. Arhivirano iz originala 5. 2. 2008. g. Pristupljeno 21. 8. 2010. 
  12. ^ Carroll, Larry (30. 8. 2006). „MTV Movie File”. MTV. Viacom. Arhivirano iz originala 14. 8. 2006. g. Pristupljeno 9. 2. 2007. 
  13. ^ a b v Pearson, Ryan (8. 9. 2006). „The mystery of 'Idiocracy'”. Associated Press. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 25. 11. 2006. 
  14. ^ About Movie Box Office Tracking and Terms Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2019). Box Office Mojo. Pristupljeno 2010-08-28.
  15. ^ Kernion, Jette (22. 10. 2006). „Time for Mike Judge to go Indie”. Cinematical. Arhivirano iz originala 22. 7. 2012. g. 
  16. ^ Patel, Nihar (8. 9. 2006). „A Paucity of Publicity for 'Idiocracy'”. Day to Day. NPR. Arhivirano iz originala 18. 4. 2018. g. Pristupljeno 5. 4. 2018.  Transcript.
  17. ^ a b Rabin, Nathan (6. 9. 2006). „Idiocracy (review)”. The A.V. Club. The Onion. Arhivirano iz originala 25. 8. 2010. g. Pristupljeno 8. 2. 2007. 
  18. ^ Vespe, Eric (2. 9. 2006). „Open Letter to Fox re: IDIOCRACY!!!”. Ain't It Cool News. Arhivirano iz originala 11. 4. 2014. g. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  19. ^ a b Stein, Joel (10. 9. 2006). „Dude, Where's My Film?”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 3. 9. 2010. g. Pristupljeno 15. 2. 2010. 
  20. ^ Raftery, Brian (1. 6. 2006). „Mike Judge Is Getting Screwed (Again)”. Esquire. Arhivirano iz originala 26. 4. 2009. g. Pristupljeno 15. 2. 2010. 
  21. ^ Mitchell, Dan (9. 9. 2006). „Shying away from Degeneracy”. New York Times. Arhivirano iz originala 18. 1. 2017. g. Pristupljeno 25. 11. 2006. 
  22. ^ GQ (12. 7. 2018). Terry Crews Breaks Down His 10 Most Iconic Characters. YouTube. Arhivirano iz originala 25. 11. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2018. 
  23. ^ a b Staley, Willy (13. 4. 2017). „Mike Judge, the Bard of Suck”. The New York Times. Arhivirano iz originala 13. 4. 2017. g. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  24. ^ „Idiocracy (2006)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 14. 9. 2011. g. Pristupljeno 19. 8. 2011. 
  25. ^ „Idiocracy”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 13. 3. 2007. g. Pristupljeno 2. 2. 2007. 
  26. ^ „Idiocracy”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 5. 10. 2006. g. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  27. ^ „Idiocracy”. Metacritic. Arhivirano iz originala 16. 6. 2010. g. Pristupljeno 8. 9. 2009. 
  28. ^ Chocano, Carina (4. 9. 2006). „Movie review : 'Idiocracy'”. Los Angeles Times. calendarlive.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2010. g. Pristupljeno 29. 9. 2010. 
  29. ^ Rich, Joshua (30. 8. 2006). „Idiocracy (2006)”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 23. 11. 2010. g. Pristupljeno 29. 9. 2010. 
  30. ^ Patterson, John (8. 9. 2006). „On film: Stupid Fox”. The Guardian. UK. Arhivirano iz originala 1. 12. 2016. g. Pristupljeno 28. 9. 2010. 
  31. ^ „Idiocracy”. veja.com (na jeziku: Portuguese). Brazil: VEJA. 21. 3. 2007. Arhivirano iz originala 23. 7. 2010. g. Pristupljeno 16. 9. 2010. „. o filme passou voando pelos cinemas americanos e nem estreou nos brasileiros. Prova de que o futuro vislumbrado por Judge não está assim tão distante.” 
  32. ^ Koball, Alexandre (12. 4. 2007). „Idiocracy (2006)”. CinePlayers.com (na jeziku: Portuguese). Brazil. Arhivirano iz originala 01. 02. 2010. g. Pristupljeno 16. 9. 2010. 
  33. ^ Adam Johnson. „'Idiocracy's' curdled politics: The beloved dystopian comedy is really a celebration of eugenics”. Salon. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  34. ^ „Idiocracy (2006) - DVD / Home Video Rentals - Box Office Mojo”. Arhivirano iz originala 10. 3. 2007. g. Pristupljeno 3. 6. 2007. 
  35. ^ „Idiocracy Writer Shocked How Well the Movie Predicted the Future”. IFC. Arhivirano iz originala 08. 03. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  36. ^ „Is Donald Trump the Herald of 'Idiocracy'?”. Collider. 1. 3. 2016. Arhivirano iz originala 9. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  37. ^ „Idiocracy Writer Admits He May Have Predicted the Future”. GOOD Magazine. Arhivirano iz originala 08. 03. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  38. ^ a b Friedman, Megan (19. 8. 2016). „Director Mike Judge Says It's 'Scary' How Idiocracy Has Come True”. Esquire. Arhivirano iz originala 20. 08. 2016. g. Pristupljeno 19. 8. 2016. 
  39. ^ Stein, Joel (12. 5. 2016). „We have become an Idiocracy”. TIME. Arhivirano iz originala 27. 11. 2016. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  40. ^ Yamato, Jen (6. 8. 2012). „Idiocracy Spin-Off In The Works? Terry Crews Talks”. Movieline. Arhivirano iz originala 09. 08. 2012. g. Pristupljeno 8. 10. 2012. 
  41. ^ „'Idiocracy' Team Ready Anti-Donald Trump Campaign Ads”. rollingstone.com. Arhivirano iz originala 12. 12. 2016. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  42. ^ „Terry Crews says there won't be any 'Idiocracy'-themed ads attacking Donald Trump after all”. businessinsider.com. Arhivirano iz originala 18. 8. 2017. g. Pristupljeno 18. 8. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Идиократија&oldid=26888787”