Dok se još nije znalo hoće li joj biti dopušteno da istakne svoje kandidate, HRSS je dogovorila saradnju sa Hrvatskim blokom, a pregovarala je i sa KPJ, odnosno sa NRPJ kao legalnom organizacijom. Komunisti su predlagali zajednički izlazak na izborima pod imenom: „Radikalno-seljački republikanski blok“, ali je u njenom programu viđen provokativni materijal koji državni tužilac može da iskoristi protiv HRSS. Zato je HRSS odbila ponudu NRPJ optužujući komuniste da žele da iskoriste seljake. Za to vreme su radikali pokušavali da oslabe HRSS stvaranjem novih stranačkih kombinacija. Stvorena je 1925. godine Hrvatska narodna stranka koja je od HRSS trebalo da otme deo birača. Vladajuće stranke su u predizbornoj agitaciji manje-više nastupale zajedno. Radikalna i Samostalna demokratska stranka zalagale su se za očuvanje postojećeg sistema. Demokratska stranka postavila je težište na rušenje Pašićevog režima. Izbori su održani 8. februara 1925. godine. Vladajuće stranke Nacionalnog bloka odnele su pobedu osvojivši ukupno 164 mandata, dok su ostale stranke osvojile ukupno 151 mandat. Opozicione stranke zajedno dobile su 53% poslaničkih mesta, dok je vladajući blok dobio oko 43%. HRSS je osvojila 67 mandata, a Demokrate 37. Poslanička mesta osvojile su i SLS, JMO, Savez zemljoradnika. Ohrabrena ovakvim izbornim rezultatima, opozicija se udružila u „Blok narodnog sporazuma i seljačke demokratije“ (DS; HRSS; SLS; JMO) čiji je prvi čovek bio Ljubomir Davidović. Osnovni uslov stvaranja opozicionog bloka bilo je odstupanje HRSS od federativnog uređenja i njeno prihvatanje gledišta građanske opozicije. Sporazum opozicije isključivao je svaku saradnju sa radikalima.
