Imperativ

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Glagolski oblici
Lični
Prezent
Aorist
Perfekat
Imperfekat
Pluskvamperfekat
Futur I
Futur II
Imperativ
Potencijal
Nelični
Infinitiv
Glagolski pridev radni
Glagolski pridev trpni
Glagolski prilog sadašnji
Glagolski prilog prošli

Imperativ je glagolski način kojim se izražavaju zapovesti i želje da se obave određene radnje; njime se može iskazivati molba, savet ili naredba. Imperativ ima samo 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine. Međutim, za 3. lice jednine i množine upotrebljava se konstrukcija koja se sastoji od rečce neka i 3. lica jednine odnosno množine prezenta glagola koji se menja.

Imperativ u srpskom jeziku gradi se tako što se na prezentsku osnovu glagola (koja se dobija odbijanjem nastavka za 3. lice množine prezenta) dodaju dvojaki nastavci:

  • -i, -j (za 2. lice jednine)
  • -imo, -jmo (za 1. lice množine)
  • -ite, -jte (za 2. lice množine)

Primeri[uredi]

Nastavci -i, -imo, -ite:

  • videti (vide → vid)
    • 2. lice jednine: vidi
    • 1. lice množine: vidimo
    • 2. lice množine: vidite
Opisne konstrukcije za 3. lice:
  • za 3. lice jednine: neka vidi
  • za 3. lice množine: neka vide

Nastavci -j, -jmo, -jte:

  • pevati (pevaju → peva)
    • 2. lice jednine: pevaj
    • 1. lice množine: pevajmo
    • 2. lice množine: pevajte
Opisne konstrukcije za 3. lice:
  • za 3. lice jednine: neka peva
  • za 3. lice množine: neka pevaju