Имперфекат
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија. |
| Глаголски облици |
|---|
| Лични |
| Презент |
| Аорист |
| Перфекат |
| Имперфекат |
| Плусквамперфекат |
| Футур I |
| Футур II |
| Императив |
| Потеницијал |
| Нелични |
| Инфинитив |
| Глаголски придев радни |
| Глаголски придев трпни |
| Глаголски прилог садашњи |
| Глаголски прилог прошли |
Имперфекат је глаголски облик. Право значење имперфекта имају глаголи несвршеног вида који означавају пређашње несвршено време. Користи се за радњу која је трајала неко време у прошлости, нпр. "Мољах је седам дана (импрфекат), али је не умолих (аорист)" .
[уреди] Грађење
Имперфекат се гради од инфинитивне основе или презентске основе и тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола):
1. Од инфинитивне основе гради се имперфекат свих глагола којима се ова основа завршава самогласником а (глаголи II, IVб, V и VII врсте)
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -ах | -асмо |
| 2. | -аше | -асте |
| 3. | -аше | -аху |
Крајњи самогласник а из инфинитивне основе сажима се са почетним а из наставка за облик у једно дуго ā: орāх, држāх, певāх итд.
2. Од презентске основе (окрњене одбијањем последњег самогласника) гради се имперфекат свих осталих глагола, и то двојаким наставцима.
2. а) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава сугласником (глаголи I врсте), имперфекат се гради додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -ијāх | -ијāсмо |
| 2. | -ијāше | -ијāсте |
| 3. | -ијāше | -ијāху |
На тај начин настају следећи облици имперфекта: тресијах (инфинитивна-аористна основа: трес-ох, презентска основа тресе-мо, окрњена презентска основа: трес-), плетијах (инфинитивна-аористна основа: плет-ох, презентска основа плете-мо, окрњена презентска основа: плет-), итд.
2. б) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на било који самогласник осим а (глаголи III, IVa и VI врсте), имперфекат се гради додавањем додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -āх | -āсмо |
| 2. | -āше | -āсте |
| 3. | -āше | -āху |
Тако настају следећи облици имперфекта: ношах (инфинитивна основа: носи-ти, презентска основа носи-мо, окрњена презентска основа: нос-), чујах (инфинитивна основа: чу-ти, презентска основа чује-мо, окрњена презентска основа: чуј-)
У овој подгрупи, тачније код глагола VI врсте, којима инфинитивна основа завршава на самогласник и, долази до јотовања крајњег сугласника основе (након што је глас и постао гласом ј): ношах, вожах, грађах итд.
По аналогији са њима, до јотовања долази и код глагола којима инфинитивна основа завршава на самогласник у (глаголи III врсте): брињах (инфинитивна основа: брину-ти, презентска основа: брине-мо, окрњена презентска основа: брин-), тоњах (инфинитивна основа: тону-ти, презентска основа: тоне-мо, окрњена презентска основа: тон-).
Због овога, граматичари говоре и о трећем наставку за творбу имперфекта: -јāх, који се, осим у овим случајевима, среће и код неких глагола неправилних облика (нпр. глагол ићи — имперфекат: иђах), као и код неких глагола V врсте: умејах, смејах, у којима се сугласник ј могао развити и фонетским путем, нашавши се између два вокала.
[уреди] Примери
Глагол певати (инфинитивна основа: пева-):
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | певах | певасмо |
| 2. | певаше | певасте |
| 3. | певаше | певаху |
Глагол плести (инфинитивна основа: плет-):
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | плетијах | плетијасмо |
| 2. | плетијаше | плетијасте |
| 3. | плетијаше | плетијаху |
Глагол чути (инфинитивна основа: чу-):
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | чујах | чујасмо |
| 2. | чујаше | чујасте |
| 3. | чујаше | чујаху |
[уреди] Литература
- Граматика српскога језика, Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 107—108.
- Савремени српскохрватски језик I—II, Научна књига, Београд, 1969, стр. 338—339.