Имперфекат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Глаголски облици
Лични
Презент
Аорист
Перфекат
Имперфекат
Плусквамперфекат
Футур I
Футур II
Императив
Потеницијал
Нелични
Инфинитив
Глаголски придев радни
Глаголски придев трпни
Глаголски прилог садашњи
Глаголски прилог прошли

Имперфекат је глаголски облик. Право значење имперфекта имају глаголи несвршеног вида који означавају пређашње несвршено време. Користи се за радњу која је трајала неко време у прошлости, нпр. "Мољах је седам дана (импрфекат), али је не умолих (аорист)" .

[уреди] Грађење

Имперфекат се гради од инфинитивне основе или презентске основе и тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола):

1. Од инфинитивне основе гради се имперфекат свих глагола којима се ова основа завршава самогласником а (глаголи II, IVб, V и VII врсте)

Лице Једнина Множина
1. -ах -асмо
2. -аше -асте
3. -аше -аху

Крајњи самогласник а из инфинитивне основе сажима се са почетним а из наставка за облик у једно дуго ā: орāх, држāх, певāх итд.

2. Од презентске основе (окрњене одбијањем последњег самогласника) гради се имперфекат свих осталих глагола, и то двојаким наставцима.

2. а) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава сугласником (глаголи I врсте), имперфекат се гради додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:

Лице Једнина Множина
1. -ијāх -ијāсмо
2. -ијāше -ијāсте
3. -ијāше -ијāху

На тај начин настају следећи облици имперфекта: тресијах (инфинитивна-аористна основа: трес-ох, презентска основа тресе-мо, окрњена презентска основа: трес-), плетијах (инфинитивна-аористна основа: плет-ох, презентска основа плете-мо, окрњена презентска основа: плет-), итд.


2. б) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на било који самогласник осим а (глаголи III, IVa и VI врсте), имперфекат се гради додавањем додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:

Лице Једнина Множина
1. -āх -āсмо
2. -āше -āсте
3. -āше -āху

Тако настају следећи облици имперфекта: ношах (инфинитивна основа: носи-ти, презентска основа носи-мо, окрњена презентска основа: нос-), чујах (инфинитивна основа: чу-ти, презентска основа чује-мо, окрњена презентска основа: чуј-)

У овој подгрупи, тачније код глагола VI врсте, којима инфинитивна основа завршава на самогласник и, долази до јотовања крајњег сугласника основе (након што је глас и постао гласом ј): ношах, вожах, грађах итд.

По аналогији са њима, до јотовања долази и код глагола којима инфинитивна основа завршава на самогласник у (глаголи III врсте): брињах (инфинитивна основа: брину-ти, презентска основа: брине-мо, окрњена презентска основа: брин-), тоњах (инфинитивна основа: тону-ти, презентска основа: тоне-мо, окрњена презентска основа: тон-).

Због овога, граматичари говоре и о трећем наставку за творбу имперфекта: -јāх, који се, осим у овим случајевима, среће и код неких глагола неправилних облика (нпр. глагол ићи — имперфекат: иђах), као и код неких глагола V врсте: умејах, смејах, у којима се сугласник ј могао развити и фонетским путем, нашавши се између два вокала.

[уреди] Примери

Глагол певати (инфинитивна основа: пева-):

Лице Једнина Множина
1. певах певасмо
2. певаше певасте
3. певаше певаху

Глагол плести (инфинитивна основа: плет-):

Лице Једнина Множина
1. плетијах плетијасмо
2. плетијаше плетијасте
3. плетијаше плетијаху

Глагол чути (инфинитивна основа: чу-):

Лице Једнина Множина
1. чујах чујасмо
2. чујаше чујасте
3. чујаше чујаху

[уреди] Литература

  • Граматика српскога језика, Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 107—108.
  • Савремени српскохрватски језик I—II, Научна књига, Београд, 1969, стр. 338—339.
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици