Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
 | |
| Tip | zadužbina |
|---|---|
| Osnivanje | 30. mart 2002. god. |
| Osnivač | Muamer Zukorlić |
| Rektor | Suad Bećirović |
| Broj studenata | 706 (2022/23)[1] |
| Lokacija | Novi Pazar, Srbija 43° 09′ 22″ N 20° 31′ 51″ E / 43.15611° S; 20.53083° I |
| Veb-sajt | uninp |
Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru je univerzitet koji je osnovan 2002. godine. Predstavlja zadužbinu (vakuf), što je pravno gledano nešto između univerziteta u državnom i privatnom vlasništvu. Nastao je na zahtev muslimanske manjine u Srbiji da osnuje sopstveni univerzitet.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Univerzitet sadrži četiri departmana sa 15 smerova. Funkciju predsednika Univerziteta obavljao je do septembra 2016. godine Muamer Zukorlić. Rektor Univerziteta je Suad Bećirović. Dan Univerziteta je 30. mart.
Prvi je univerzitet koji je u Srbiji počeo sa radom po Bolonjskoj deklaraciji, kao i jedini univerzitet na Balkanu koji nije ni državni ni privatni već zadužbina (poput manastira, muzeja, zdanja i sl).
Tokom 2006. godine došlo je do spora sa istoimenim državnim univerzitetom koji je iste godine osnovan u Novom Pazaru i koji je koristio isto ime, te je Univerzitet u Novom Pazaru dodao prefiks „Internacionalni”.
U aprilu 2009. godine uručio je prvu diplomu počasnog doktora nauka iz oblasti međunarodnih odnosa i diplomatije Jelku Kacinu, slovenačkom članu Evropskog parlamenta.
Organizacija[uredi | uredi izvor]
U svom sastavu ovaj univerzitet ima četiri departmana i to:
- Departman za pravne nauke
- Departman za ekonomske i računarske nauke
- Departman za pedagoške i psihološke nauke
- Departman za umetnost i filološke nauke
Univerzitet organizuje nastavu i na postdiplomskim studijama u okviru master i doktorskih studija.
Biblioteka[uredi | uredi izvor]
Univerzitetska biblioteka zauzima središnje mesto kako u prostornom uređenju tako i u samom funkcionisanju univerziteta. Biblioteka poseduje veliki fond stručnih knjiga neophodnih za realizaciju svih postojećih studijskih programa.
Posebna pažnja ukazuje se kulturnoj baštini i unikatnim primercima, te se ova knjižnica može pohvaliti jako bogatom zbirkom manuskriptnih i retko štampanih knjiga na orijentalnim jezicima starim nekoliko vekova.
Biblioteka se može pohvaliti i legatima Radeta Božovića i disidenta Mihajla Mihajlovog.
U ponudu studentima, pored čitaonice i bibliotečkog fonda, uključen je i računarski centar sa otvorenom mogućnošću korišćenja interneta.
Univerzitetska biblioteka svakodnevno nastoji uvećavati knjižni fond i zato ima dobru saradnju sa svim vodećim izdavačima iz zemlje i regiona. Konačni ishod takve saradnje jeste, sada već tradicionalni, međunarodni sajam knjiga koji univerzitetska biblioteka, uz podršku uprave i svih službi univerziteta, realizuje svake godine, kao dio proslave Dana univerziteta ili dio sveobuhvatne manifestacije Univerzitetsko proleće.
Osoblje univerzitetske biblioteke već duže vreme radi na izradi elektronskog kataloga bibliotečkog fonda, što omogućava ulazak u sistem COBISS i daje mogućnost međubibliotečke razmene knjiga sa sličnim ustanovama iz regiona i Evrope.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Upisani studenti, 2022/2023. školska godina”. stat.gov.rs (na jeziku: srpski). Statistical Office of the Republic of Serbia. 26. 6. 2023. Pristupljeno 26. 6. 2023.
