Нови Пазар

За друго значење, погледајте чланак Нови Пазар (вишезначна одредница).

Нови Пазар
Поглед на Нови Пазар са утврђења
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	централна Србија
Округ	Рашки округ
Становништво
Становништво	54.604
Агломерација	85.996
Положај
Координате	43°08′07″N 20°30′26″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	477 m
Површина	742 km²
Нови Пазар Нови Пазар на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Мехо Махмутовић (СДП)
Поштански код	36300 36302 36303 36316 36318 36319 36322
Позивни број	020
Регистарска ознака	NP
Веб-страна	www.novipazar.org.rs

Нови Пазар је град у Рашком округу, на реци Рашкој, у средишту Новопазарског Поља или старога Раса. Према попису из 2002. у ужем градском подручју било је 54.604 становника (према попису из 1991. било је 51.749 становника). Подручје општине Нови Пазар има 85.996 становника.

Географија

Река Рашка у Новом Пазару и хотел Врбак

Нови Пазар се налази се на 290 km јужно од Београда, на деоници старог пута који преко Ибарске магистрале води према Подгорици и Јадранском мору. Лоциран је у звездастој долини река Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, на надморској висини од 496 m. Окружен је високим планинама Голијом и Рогозном и Пештерском висоравни.

Крај је богат природним ресурсима. То је пространа планинска територија, на којој се оптимално смењују благи и оштри успони, речни усеци и долине, висоравни, велики комплекси четинарских шума, простране ливаде и пашњаци, а простор има изузетно богату флору и фауну, обиље чисте воде, термалних и минералних извора (Новопазарска и Рајчиновића бања и Слатински и Дежевски кисељак). Уз природне и људске ресурсе, као и бројне споменике културе, Нови Пазар има велике потенцијале за одржив развој - производњу здраве хране и развој свих видова туризма.

Клима

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја

Средњовековна Србија

Стари Рас (XII век)

Поред старога града Раса, средишта старе српске државе Рашке и Немањине престолнице, који је у доба Вука Бранковића назван Трговиште, Нови Пазар је постао још у доба прве турске најезде кроз ове крајеве. Турци су у оближњем старом железном руднику Глухавици (Глуха Вас) још 1396. имали свога кадију и своју царину на територији Вука Бранковића, док се суседно старо Трговиште помиње 1451. као трг српскога деспота. Турци су под Мехмедом II узели Трговиште од деспота Ђурађа (1456), а 1459, када су Турци заузели Деспотовину, у Трговишту се помиње турски субаша, затим 1461. и турски кадија. Тада је поред старога Раса или Трговишта већ постојао и Нови Пазар, од Турака назван Јени Базар (Ново Трговиште), за разлику од старога Раса или Трговишта, које је и даље постојало, од Турака звано Ески Базар (Старо Трговиште, Стари Пазар), а чије се развалине сада најчешће зову Пазариште.

Османска владавина

Нови Пазар се први пут помиње 1461, када су Дубровчани и у њему и у Трговишту имали своје судије (consules). Неколико година после првога помена, 1467. помињу се у Новом Пазару турски кадија и субаша. Оснивач Новог Пазара био је један од најславнијих турских војсковођа, енергичан Гази-Иса-бег Исаковић, који се између 1440. до 1472. често помиње у ратним походима у западне српске земље. Гази-Иса-бег подигао је при оснивању Новог Пазара малу џамију, која и сада постоји. Тада је подигнута и џамија Муслихедин-ефендије, првога мујезина султана Мухамеда II. Турском освајачу Гази-Иса-бегу, који је овде имао једну од најважнијих станица у ратним походима на Босну, није одговарао скривен и тесан положај старога града Раса или Трговишта, уврх Новопазарског Поља и на саставу планинских река Рашке и Себечеве, те је за свој нови град изабрао средишњи и најпространији део плоднога поља у котлини реке Рашке.

За турска продирања по српским земљама Нови Пазар је имао посебну важност. Преко њега и подручја старе Рашке Турци су продирали и даље на запад и северозапад, а када су, након једнога века, велики турски војни походи у западне српске земље, падом Босне (1463), Херцеговине (1482), Црне Горе (1499), завршени, Нови Пазар, место дотадашње војне важности, је као некада и стари Рас или Трговиште, задобио поновно велику важност као трговачко средиште на пролазу и раскршћу важних друмова, босанско-македонског, босанско-цариградског и дубровачког пута, најважнијих трансбалканских трговинских караванских комуникација старијег турског доба.

Остаци турског утврђења

Нови Пазар је у 16. веку и све до пред крај 17. века био жива и богата варош, највећа и најнапреднија од свих вароши на путу између Дубровника и Ниша. Био је и главни трг сточарских производа из целог подручја старе Рашке, и оданде се извозило много вуне, коже и воска. У почетку и средином 16. века био је чувен као велики трг босанског санџака, са многобројним хришћанским и турским дућанима и каравансерајима. Варош је била утврђена, опасана зидовима обима 4,5 миље, а насељена Турцима, православним Србима, и многим колонистима Дубровчанима и Млечанима. У другој половини 16. века имао је 6.000 кућа, већином турских, са 16 џамија и великом чаршијом. У вароши је било много мајстора, који су од железа из оближњих рудника Глухавице израђивали буздоване и разну железару. Мато Гундулић забележио је 1672. године да је то „велики град у краљевству Србије“ и да броји двадесетак хиљада становника. Почетком 17. века главна трговина је била је у рукама Дубровчана, који су овде имали и своју цркву. Поред дубровачких колониста и многих Турака, у то време је у Новом Пазару било и доста православних Срба. У раздобљу 16. и 17. века митрополит Висарион звао се рашки, новопазарски и старовлашки. У ово доба још није био сасвим опустео стари град Рас.

Врхунац напретка Нови Пазар је достигао у другој половини 17. века. 1661. године у њему је било 50 махала, 3.000 једноспратних и двоспратних кућа, у чаршији 1.100 дућана, у вароши 23 џамије, 7 цркава, 16 школа и много ханова и чесама. По једном другом извештају, Нови Пазар је 1689. имао до 12.000 кућа. Тада је био врло чувена варош, једно од најважнијих трговачких средишта у унутрашњости Балканског полуострва, са многобројним везама са околним земљама. После тако великог напретка настало је опадање. Први пут је доживео катастрофу 1689—1690, када су га Срби устаници, за време Пиколоминијевег (Piccolomini) ратног похода, заузели, а затим код повлачења уништили и попалили.

1706. Нови Пазар је једва имао 300 кућа. Марин Кабужић је написао: „ово мјесто би некада гласовита варош у Леванту, а сада је ништа; гдје бјеше двадесет тисућа кућа, нема више од три стотине“). Али Дубровчани су обнављали трговину у опустошеној вароши. Нови Пазар је остао и даље седиште паше.

Нови Пазар је затим поновно страдао 1731, када је потоп однео 9 мостова и 36 кућа, а безброј њива и ливада разорио. Убрзо је поновно страдао. У аустријском ратном походу кроз Турску, Срби устаници су 1737. заузели и Нови Пазар, а Турке истерали из вароши. Онда су кроз њега прошли Срби, који су се са пећким патријархом Арсенијем IV повлачили испред Турака. Како су се Турци тада поновно били примакли Новом Пазару, Срби су се повукли к Студеници даље на север. Турска војска која се бранила затим се с исто толико жестине и огорчења, и љуто светила. Стара дубровачка колонија напустила је место, пошто је варош више пута страдала и због турске обести постајала све немирнија, а трговина и каравански саобраћај били су све више изложени несигурности због анархије у Турској.

У анархији, која је све више узимала маха, Нови Пазар се није више могао дићи до некадашњег напретка. Пошто је старо Трговиште, вероватно још у 16. веку расељено, Нови Пазар се крајем 18. века звао и Трговиште, или као и данас, и само Пазар. Онда је крајем 18. века настало за Србе у Новом Пазару најтеже вријеме. 1788. новопазарски Турци упали су до манастира Љубостиње и запалили га, а 1790. запалили су и манастир Студеницу, и у Нови Пазар довели на заточење новембарчког игумана са тројицом јеромонаха, док су други јеромонаси са моштима Св. Првовенчаног Краља једва побегли преко Београда у Панчево. У ово време је, на раздобљу 18. и 19. века, у тврђави на брегу изнад вароши, столовао новопазарски паша и управљао је старом Рашком или Новопазарским санџаком. И поред свих турских зулума Срби су се у Новом Пазару ипак држали. 1807. у вароши је било око 12.000 становника, од ових Турака свега око 5.000, Јевреја око 100, Рома око 600, а остало су били Срби.

После устанка у Шумадији (1804), Срби су 1809. заузели и Нови Пазар, попалили га па се повукли. Онда се много Пазараца исељивало у Шумадију. Нови Пазар се 1822. рачунао као најважнија трговачка варош у Босни после Сарајева. 1838-1839. ту је било седиште и енглеског вицеконзула. 1836. је имао око 7.000 становника, поред Срба православних и муслимана, нешто Арнаута, Цинцара, Јевреја и Рома. 1857. имао је 12.000 становника, са 1.500 муслиманских и 100 православних кућа.

Све до окупације Босне (1878) Нови Пазар је важио као врата Босне, посредовао је у саобраћају између Сарајева, Солуна и Цариграда, водио је трговину са Дубровником и Скадром. Онда су прекинуте старе везе с Босном, а трговина Новог Пазара, који је још 1873. преко Косовске Митровице добио везу са косовско-вардарском жељезничком пругом, окренула се Солуну. У последње турско време је био седиште многих бегова, који су држали околна села као своје читлуке, а својом обешћу и зулумима чинили варош једном од најанархичнијих ондашње европске Турске. Поред њих и Турака ерлија (грађана), у вароши је било и много мухаџира (бегунаца) из Никшића и Босне.

Нови Пазар у модерној Србији

Нови Пазар ноћу

Пред ослобођење је у Новом Пазару било свега две старије српске породице, Коматине и Кулагићи; остали православни били су у већини досељеници од средине и краја 19 века. 1913. имао је 13.433 становника, а после је, због ратних прилика, број нешто опао. 1921. године Нови Пазар имао је 2.492 куће са 11.207 становника.

Према подацима из 1927. године у Новопазарском пољу превлађивали су православни над муслиманима Србима. Ту су динарски Срби, јужног наречја, ибарско-ерског антрополошког типа. Села су им ибарског типа, са већим џематима, у којима су куће сабијене, те чине варијанту старовлашког, разбијеног типа. Становништво је мањим делом староседелачко, а у већини су досељеници од Старог Колашина и Црногорских Брда, нарочито из Роваца и Бјелопавлића. Међу муслиманима, код којих се одржало нешто више староседеоца него код православних Срба, има много мухаџира (бјегунаца) из Босне, Херцеговине и Црне Горе. Досељеници су насељивали Новопазарско поље место старих Рашана, који су се још од доба турских најезда, нарочито приликом турских војних похода на Босну у 15. веку, а затим за време устанака и великих сеоба крајем 17. и почетком 18. века, стално исељивали на север. Са одржаним староседеоцима, и снажним народним елементом динарских досељеника, у новопазарском пољу најдубље су очуване и најживље су се развиле старе традиције.

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Култура

Поглед са бедема, Арап џамија

Манастир Сопоћани

Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Међу најважније културноисторијске споменике свакако спадају:

• Петрова црква саграђена у X веку над илирским кнежевским тумулом и на остацима познијег ранохришћанског објекта у облику ротонде са уписаним четворолистом
• Манастир Ђурђеви ступови, задужбина Стефана Немање, из XII век
• Манастир Сопоћани, чији је оснивач краљ Урош I, из XIII века
• Градска тврђава са Кулом мотриљом из XV века, изграђена по налогу оснивача града Иса-бега Исхаковића
• Хамам (купатило) из XV века, заоставштина Иса-бега Исхаковића, оснивача града
• Алтун-алем џамија из XVI века, дело чувеног неимара Муслихудина Абдулганија
• Амир-агин хан (конак) из XVII века

Образовање

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Факултет за исламске студије

У граду се налазе два универзитета - Државни универзитет у Новом Пазару и Универзитет у Новом Пазару, као и Факултет за исламске студије. У Новом Пазару постоји и медреса која је једина исламска средња школа у Србији Медреса "Гази Иса-бег", Нови Пазар. Медреса је основана у 15. веку под називом Синан-бегова медреса. Касније медреси је промењено име у Гази Иса-бег у част оснивача Новог Пазара и многих других насеља и задужбинара великог броја задужбина у Скопљу и другим местима која је основао. Потпуно је престала са радом у септембру 1946. године, а поново почела са радом 17. септембра 1990. године као једина средња исламска школа у Србији. У оквиру медресе „Гази Иса-бег“ је установљено и женско одељење 1996. године.

Демографија

Етничка карта територије општине Нови Пазар

У насељу Нови Пазар живи 37863 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,7 година (31,1 код мушкараца и 32,2 код жена). У насељу има 13230 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 11992 1953. 14104 1961. 20706 1971. 28950 1981. 41099 1991. 51749 50362 2002. 61179 54604

Етнички састав према попису из 2002.
Бошњаци			46.339	84,86%
Срби			6.724	12,31%
Муслимани			904	1,65%
Албанци			120	0,21%
Југословени			105	0,19%
Црногорци			93	0,17%
Хрвати			19	0,03%
Горанци			15	0,02%
Руси			12	0,02%
Словенци			7	0,01%
Роми			7	0,01%
Румуни			5	0,00%
Македонци			5	0,00%
Мађари			4	0,00%
Бугари			2	0,00%
Чеси			1	0,00%
Немци			1	0,00%
непознато			125	0,22%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	213			238
80+	141			205
75-79	235			285
70-74	544			560
65-69	767			908
60-64	997			1023
55-59	1093			1165
50-54	1520			1494
45-49	1933			2003
40-44	1909			2179
35-39	1769			2082
30-34	1785			2089
25-29	1894			2280
20-24	2228			2417
15-19	2464			2377
10-14	2428			2290
5-9	2402			2217
0-4	2337			2133
просек	31.1			32.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 2988 3269 4855 6822 9831 12006 13230

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 1109 1624 1874 3309 2723 1435 638 268 122 128 4.13

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	19492	5920	12542	490	241	299
Женски	21305	5362	12903	2086	656	298

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8664	211	18	48	2384	184	685	1564	366	788
Женски	5492	51	19	14	1922	38	65	975	119	90
Оба	14156	262	37	62	4306	222	750	2539	485	878
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	70	184	428	375	239	281	3	-	836
Женски	77	181	213	491	710	174	5	1	347
Оба	147	365	641	866	949	455	8	1	1183

Према званичном попису из 2002. године, општина Нови Пазар има 85.996, а сам град 54.604 становника. Етнички састав становништва чине Бошњаци са 84,3%, Срби са 12,5% и Муслимани по националности са 1,86%. Према попису из 1991. године етнички састав су чинили Муслимани по националности са 75,4%, те Срби и Црногорци са 22,6%.

Према подацима Црвеног крста у Новом Пазару борави око 6.000 избеглица из Босне, Хрватске, Македоније и са Космета.

Привреда

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Друштвена привреда углавном не ради, за разлику од приватног сектора који је веома развијен. Током последњих деценија основан је велики број приватних малих и средњих предузећа, чији број износи преко 6.000. Преко 500 приватних предузећа се бави производњом одеће, обуће и намештаја, а остала претежно услужним делатностима и трговином. Значајну улогу имају и транспорт робе и путнички саобраћај са преко 2.650 фирми за превоз робе и путника. Нови Пазар је тренутно највећи произвођач џинс одеће у Србији.

Инфраструктура

Недостатак инфраструктуре спречава даљи развој. Као највећи потрошач ПТТ услуга, после Београда, Нови Пазар има 10.000 нерешених захтева за телефонски прикључак. Постојећа санитарна депонија је технички неисправна и угрожава све водотокове, а смештена је на удаљености од 23 km од града, на надморској висини од 1050 m. Здарвствени центар просторно и технички не задовљава потребе становништва. Градске основне школе раде у три смене, а већи број школских зграда већ дуже време није реконструисан. Топловодна мрежа није реконструисана ни дограђивана последњих 18 година. Електроенергетска мрежа није дограђивна ни реконструисана последњих 20 година. До сада, ниједна значајна инвестиција није реализована из средстава помоћи, иако је локална самоуправа предала пакет пројеката Министарству за економске односе са иностранством. Друге инвестиције чекају боља времена и сигурне законске оквире.

Галерија

• 

  Центар Новог Пазара, поглед са бедема

• 

  Стари део града

Литература

• Народна енциклопедија (1927), чланак Војислава Радовановића, доцента Универзитета у Скопљу;
• К. Костић, Наши нови градови на југу (1922);
• Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, III (1911);
• Ј. Дедијер, Нова Србија (1913).

Види још

• Општина Нови Пазар
• Новопазарски записи Сима Будманија
• Медреса „Гази Иса-бег“, Нови Пазар

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Најпотпунији сајт о Новом Пазару
• Отворени форум Новог Пазара
• Први интернет портал Новог Пазара.
• Мирослав Пантић: Новопазарски записи Дубровчанина Сима Будманија из 1734. године
• Новопазарски информативни центар
• Регионални интернет портал
• Стари Рас
• Стари Рас и Сопоћани - светска баштина