Kazimir III od Poljske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kazimir III Veliki
Kazimir III Veliki, rad Jana Matejka
Lični podaci
Datum rođenja(1310-04-30)30. april 1310.
Mesto rođenjaKrakov,
Datum smrti5. novembar 1370.(1370-11-05) (60 god.)
Mesto smrtiKrakov,
Porodica
SupružnikAldona Litvanska, Adelhejd Esenska, Kristina Rokičana, Jedviga Saganska
PotomstvoJelisaveta od Poljske, vojvotkinja Pomeranije, Kunigunda od Poljske, Ana od Poljske, grofica Celja
RoditeljiVladislav I Kratki
Jadviga od Kališa
DinastijaPjastovi
Kralj Poljske
PrethodnikVladislav I Kratki
NaslednikLajoš I Anžujski

Kazimir III Veliki (polj. Kazimierz III Wielki; 13101370) je bio kralj Poljske (1333—1370). Bio je poslednji kralj Poljske iz dinastije Pjastova. Proširio je Poljsku dva puta, osnovao je sveučilište u Krakovu 1364. i doneo je 1347. zakonik zvan Statuti Kazimira Velikog.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Krakovu. Kazimir Veliki se najpre oženio ćerkom kneza Litvanije Gediminasa. Ženio se 4 puta i imao petoro dece, ali nije imao muškog potomka, odnosno nije imao zakonitog muškog naslednika prestola. Kada je on umro 1370. nasledio ga je sestrić Ludovik I Anžujski, pa je Poljska bila u personalnoj uniji sa Ugarskom.[3][4]

Situacija u Poljskoj[uredi | uredi izvor]

U trenutku njegova stupanja na vlast, Poljska se nalazila u teškom položaju. Šleska je pala pod vlast Bohemije, Mazovija je delomično pripadala Česima, delomično nemačkim vitezovima, Pomorje je takođe bilo izgubljeno. Poljska je bila okružena neprijateljima, koji su otimali grad za gradom. Poljska ekonomija je bila upropaštena, a zemlja je bila iscrpljena ratom i sa mnogo manje stanovništva.

Veliki kralj[uredi | uredi izvor]

Sarkopfag Kazimira Velikog u katedrali Vavel

Kazimir Veliki je jedini poljski kralj, koji je dobio u poljskoj istoriji epitet „Veliki“, a to je i zasluživao. I Boleslav Hrabri se jednom zvao Veliki, ali ne više. Kada je Kazimir Veliki primao krunu, bio je u opasnosti, jer mu nisu to priznavali i zvali su ga kralj Krakova. Proširio je teritoriju Poljske, tako da je postala duplo veća. Većinom se proširio na teritorije današnje Ukrajine. Poljska je tokom njegove vladavine postala mnogo bogatija i prosperitetnija zemlja. Odmah na početku svoje vlasti, sklopio je mnogobrojne mirovne sporazume sa susedima, da bi dobio vremena da podigne posustalu poljsku ekonomiju. Sa Mađarima je sklopio sporazum 1334, sa Česima je sklopio Višegradski mir 1336, a sa nemačkim redom 1343. godine.[5]

Kasnije kada je ekonomija ojačala vodio je mnogobrojne ratove. Osvojio je Ruteniju i Galiciju 1366. godine. Sagradio je brojne zamkove, reformirao je poljsku vojsku i poljske zakone.

Veliki zakonodavac[uredi | uredi izvor]

Poznat je kao veliki zakonodavac. Zakone koji su zvani i Statuti Kazimira Velikog donio je 1347. godine. U isto vreme car Dušan donosi 1349. Dušanov zakonik, a Karlo IV svoj zakonik.

Zakonici ukazuju na nastanak modernih država u istočnoj Evropi. Ograničio je i kamatne stope, koje su mogli Jevreji zaračunavati hrišćanima. Ograničio ih je na 8% godišnje, a pre toga su bile 100—180%. Zbog značajne inflacije nove niže kamatne stope donele su gubitke jevrejskim posuđivačima novca. Ta mera je donesena nakon pritiska poljskog plemstva (šljahte) i Sejma, koji su bili glavni posuđivači novca od Jevreja.

Osnovao univerzitet[uredi | uredi izvor]

Osnovao je Univerzitet u Krakovu 1364, a njegova smrt je zaustavila razvoj univerziteta. U približno isto vreme osnovani su prvi univerziteti u istočnoj Evropi. Univerzitet u Pragu je osnovano 1348, u Krakovu 1364, u Beču 1365. i Pečuhu 1367. godine. Osnivanje univerziteta u istočnoj Evropi govorilo je o kulturnom nivou država, koje su ojačale dok je u zapadnoj Evropi bila kriza zbog Stogodišnjeg rata i razdoblja nestabilnosti u Nemačkoj nakon smrti Fridriha II.

Ustupci šljahti[uredi | uredi izvor]

Veća iz doba vlasti Kazimira Velikog

Da bi dobio podršku plemića (šljahte) je bio prinuđen da im da mnogobrojne privilegije i ustupke. Podrška plemića mu je posebno bila značajna za vođenje ratova. Davanjem ustupaka i privilegija šljahti, oni se uzdižu iznad stanovnika gradova.

Sporazumom iz Trenčina 1335. Kazimir Veliki se odriče polaganja prava na Šlesku. U Budi 1355. pristaje da njegov nećak i sin ugarskog kralja Karla Roberta Ludovik I Anžujski postane njegov naslednik. U zamenu za sve to smanjuje se poresko opterećenje šljahte i nisu više bili obavezni da plaćaju vojne ekspedicije van Poljske. Ti potezi su kasnije doveli do rasta jedinstvene plemićke demokratije u Poljsko-litvanskoj zajednici.

Pošto nije imao muških naslednika, odlučio je da naslednik bude sin njegove sestre Elizabete, koja je bila kraljica Ugarske. Tako je Ludovik I Anžujski posle njega postao kralj i Ugarske i Poljske. Mnogi uticajni poljski plemići bili su nezadovoljni personalnom unijom sa Ugarskom, pa nakon Ludovikove smrti nisu pristali da Ludovikova ćerka Marija Ugarska postane njihova kraljica, nego su odabrali Marijinu mlađu sestru Jadvigu Poljsku i time su povratili poljsku nezavisnost.

Odnosi sa poljskim Jevrejima[uredi | uredi izvor]

Potvrdio je privilegije, koje su prethodni kraljevi dali Jevrejima. Uveo je smrtnu kaznu, za one koji su kidnapovali jevrejsku decu, da bi ih pokatoličavali. Uveo je i velike kazne za napade na jevrejska groblja. Jevreja je bilo u Poljskoj i pre Kazimira Velikog, ali on dopušta naseljavanje u velikom broju.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Kazimir II Pjast
 
 
 
 
 
 
 
8. Konrad Pjast
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Jelena Pšemisl Pjast
 
 
 
 
 
 
 
4. Kazimir I Kujavski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Svjatoslav III Igorevič
 
 
 
 
 
 
 
9. Agafia of Rus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Jaroslava Rjurikovna
 
 
 
 
 
 
 
2. Vladislav I Kratki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Mješko IV Lakonogi
 
 
 
 
 
 
 
10. Kazimir I Opolski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ljudmila
 
 
 
 
 
 
 
5. Efrosinija od Opole
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Wiola-Wencisława
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Kazimir III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Odon of Poznań
 
 
 
 
 
 
 
12. Władysław Odonic
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Viacheslava of Halych
 
 
 
 
 
 
 
6. Boleslav od Velikopoljske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Jadwiga of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Jadviga od Kališa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Andrija II Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
14. Bela IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Gertruda Meranska
 
 
 
 
 
 
 
7. Jolanda Poljska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Teodor I Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ana Anđelina Komnina
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Casimir III king of Poland”. Britannica. Pristupljeno 18. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „King Casimir III The Great – between history and legend”. Kazimierz Dolny. Pristupljeno 18. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Casimir III of Poland”. New World Encyclopedia. Pristupljeno 18. 1. 2021. (jezik: engleski)
  4. ^ „Casimir III, King of Poland”. The British Museum. Pristupljeno 18. 1. 2021. (jezik: engleski)
  5. ^ „CASIMIR III., THE GREAT (Polish, Kazimierz)”. Jewish Encyclopedia. Pristupljeno 18. 1. 2021.