Краков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краков
пољ. Kraków

Collage of views of Cracow.PNG
Колажни приказ знаменитости Кракова: Главни трг, Краљевски замак на Вавелу, Барбакан, Базилика Свете Марије, Црква Светог Петра и Павла, Collegium Maius

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Пољске Пољска
Војводство Застава {{{генитив}}} Малопољско
Становништво
Становништво (2011) 757.611
Агломерација 1 516 000
Географске карактеристике
Координате 50°03′N 19°57′E / 50.05, 19.95
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 220-380 м
Површина 326 км²
Краков на мапи Пољске
{{{alt}}}
Краков
Краков на мапи Пољске
Остали подаци
Градоначелник Јацек Мајхровски
Веб-страна krakow.pl


Координате: 50° 02′ 60" СГШ, 19° 56′ 60" ИГД
Краков (пољ. Kraków) је град у Пољској у Војводству малопољском. Према попису становништва из 2011. у граду је живело 757.611 становника.[1] Око 8 милиона људи живи у полупречнику од 100 km од центра града.

Налази се на реци Висли у Малопољској. Краков је административни, културни, образовни, индустријски и туристички центар регије. Град представља саобраћајни чвор, у њему се укрштају важни међународни и регионални путеви као и железничке пруге. У близини града се налази и међународни аеродром.

Садашњи град је настао у 7. веку. Основан је на месту насеља које потиче из каменог доба и развио се другог најважнијег града данашње Пољске. Настао је као заселак на брду Вавел и већ до 365. је забележен као трговачки центар словенске Европе. Био је престоница Пољске од 1038. до 1596, Државне заједнице Пољске и Литваније од 1569. до 1596. Слободног града Кракова од 1815. до 1846., Великог војводства Краков од 1846. до 1918. Са оснивањем нових универзитета и других културних установа са оснивањем Друге пољске републике 1918. и током 20. века, Краков је поново потврдио своју улогу главног националног академског и уметничког центра. После инвазије Пољске на почетку Другог светског рата, Краков је постао главни град немачког Генералног губернаторства. Окупатор је Пољаке и Јевреје класификовао као нижу расу и били су мета за евентуално истребљење. Јеврејско становништво града је премештена у ограђену зону познат као Краковски гето, одакле су слати у немачке логоре смрти попут Аушвица и околне логоре попут Плазова.

Надбискуп Кракова Карол Војтила је 1978. изабран за папу Јована Павла II, првог словенског папу и првог неиталијанског папу после 455 година. Исте године цео Стари град Кракова је увршен у Унескову листу Светске баштине. У Кракову се налази Јагелонски универзитет, један од најстаријих универзитета на свету и традиционално најугледнија високообразовна установа у Пољској.

Етимологија имена[уреди]

Krakow0112.jpg

По легенди име Кракова потиче од имена кнеза Крака. Вероватно та реч потиче од Келта, који су насељавали ове крајеве, што је доказано преко археолошких налазишта и из римских извора. У Чешким легендама се такође јавља јунак Крак. Постоји и друга верзија по којој је Краков добио име по Круку, што означава особу са птичијим именом, то име се често јављало у Словенским кнежевским породицама.

Историја[уреди]

Рана историја[уреди]

Краковска праисторија почиње са насељем из каменог доба на месту данашњег Вавелског брда.[2] Једна легенда приписује оснивање Кракова митском владару Кракусу, који га је саградио изнад пећине у којој је био змај Смок Вавелски.[3]

Многе хипотезе указују на то да је Краков смештен на мапи Клаудија Птолемеја која је настала између 142147. године наше ере.[4] Краков би требао да буде насеље Carrodunum, што се закључује по његовом положају између већ идентификованих насеља у јужној Пољској.

Сукиенњице

Најстарије насеље се налазило на одбрамбеном Вавелском брду. То је било једно од најзначајнијих насеља у држави Вислана. Први забележни помен имена града потиче од Ибрахим ибн Јакуба и записан је око 966. године. У њему је Краков описан као важан трговачки центар који је контролисала прво Велика Моравска (876–879), а који је чешки војвода Болеслав I Чешки заузео 955.[5] Први изабрани пољски владар Мјешко I је преотео град од Чеха и уврстио га у посед династије Пјаст.[6] До краја 10. века, град је био водећи трговачки центар.[7] Најкасније од 1000. године у Кракову се налазило седиште Краковског бискупа. Године 1038, за време владавине Казимира Обновитеља Краков је постао престоница државе.[8] Зидане су зграде од цигала, као што су краљевски замак на Вавелу, романикароманичке цркве као што су Црква Светог Адалберта, Вавелска катедрала и Базилика Свете Марије.[9] Град је био скоро потпуно разорен током монголске инвазије 1241. Град је практично идентично обновљен[10] и 1257. добио самоуправу од краља Болеслава V, који је пратећи пример Вроцлава подарио граду права по угледу на Магдебуршки закон, омогућивши пореске бенефиије и нове трговачке повластице за становнике града.[11] Град су 1259. поново разорили Монголи. Трећи напад 1287. је одбијен захваљујући новоизграђеним утврђењима.[12] Године 1320. у Краковској катедри крунисан је Владислав Локиетек. Од тада, па све до1734. године Краков је био место на коме су крунисани пољски краљеви. Краљ Казимир III је 1335. прогласио два западна предграђа за нови град назван по њему Казимјеж. Одбрамбене зидине су изграђене 1362. око средишњег дела Казимјеша и код Скалке је издвојено земљиште пред за августински ред.[13] Северно предграђе Клепаж је постало посебан град 1366.

Гроб краља Казимира III у Вавелској катедрали

Град се прочуо 1364. када је краљ Казимир III основао универзитет у Кракову,[14] други најстарији универзитет у средњој Европи после Карловог универзитета у Прагу. Краљ Казимир је такође покренуо радове на изградњи капуса за Академију у Казимиру, али је преминуи 1370. и кампус није никада завршен. Град је наставио да расте за време заједнике литванско-пољске јагелонске династије. Као главни град Пољске током јагелонске ере и члан Ханзе, град је привлачио многе занатлије и трговце и почеле су да цветају гилде, наука и уметност.[15]

Пољски златни век[уреди]

Као престоница једне од највећих краљевина у Европи у XV и XVI век Краков се развијао у сваком погледу - архитектонском, трговачком, културном и научном. Комплекс замкова на Вавелу је преправљен у ренесансном стилу. Обновљен је и Универзитет настао 1364. године.

Поглед на стари град

По први пут Краков је уништен од стране непријатељске војске за време Шведске најезде 1655. године.

Од 18. до почетка 20. века[уреди]

У XVIII веку освајан је од пруске, шведске, руске и аустријске војске.

Године 1850. велики пожар је уништио преко 10% површине града.

Од 1948. до данас[уреди]

За време немачке окупације (1939—1945) претрпео је велике људске и материјалне губитке.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 757.611 становника.

Кретања броја становника
2002. 2011.
758.544[1] 757.611[1]

Краковске оштине[уреди]

Краков је подељен на 18 општина које су означене римским цифрама: I, II, III... XVIII. Део тих општина има своје обичајне називе и тренутно траје расправа о њиховом признавању. Ова подела је уведена 1990. године.

Култура[уреди]

Историјски центар Кракова*
Светска баштина Унеска

Замак Вавел, Стари град у Кракову
Врста културна
Критеријум IV
Референца 29
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1978.  (2. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.
Печат града

Краков је један од најважнијих културних центара Пољске, многи га сматрају за културну престоницу државе. Краковски стари град је уврштен у листу светске културне баштине. Сваки дан Краков посети између три и четири милиона туриста.

У Кракову се налазе многе културне институције од значаја за целу Пољску.

Изабрана позоришта:

  • Позориште Багатела
  • Краковско позориште - Сцена STU
  • Позориште Гротеска
  • Народно позориште
  • Старо Краковско позориште
  • Позориште Словацког

Потпуна листа позоришта: Краковска позоришта.

У Кракову се налази 28 музеја са Народним музејем на челу, у коме се налазе бројне колекције пољског и светског сликарства. Сем тога у Кракову је и седиште Краковске Филхармоније.

Потпун списак музеја: Краковски музеји.

Краковска авангарда

Училишта[уреди]

Краков је седиште многих виших школа, како државних тако и приватних. Најважније од њих су:

  • Јагелонски Универзитет
  • Краковска Политехника
  • Економска Академија
  • Академија Физичког Васпитања
  • Музичка Академија
  • Педагошка Академија
  • Академија Лепих Уметности
  • Пољопривредна Академија
  • Папска теолошка Академија
  • Државна виша школа глуме

Потпун списак: Краковске више школе.

Спорт[уреди]

Краковске атракције[уреди]

Kraków Sukiennice.jpg

Краков је један од најзначајнијих европских туристичких центара са вредним атракцијама из разних епоха. У кракову се налази преко 6 хиљада атрактивних објеката.

Паркови и природа[уреди]

Паркови у Кракову заузимају 318,5 ha (2002) што представља мање од 1% површине града.

У Кракову се налази 5 резервата природе укупне површине 48,6 ha (0,14% површине града).

Листа споменика природе на подручју Кракова броји 192 објеката.

Особе повезане са Краковом[уреди]

Piazza del Mercato di Cracovia.JPG


Међународна сарадња[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „POLAND: Małopolskie“. 
  2. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Wawel_Krak.C3.B3w.; $2
  3. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом cyfronet.; $2
  4. ^ LacusCurtius • Ptolemy's Geography — Book II, Chapter 10
  5. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом krakow.pl-2.; $2
  6. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Cawley.; $2
  7. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Van_Dongen.; $2
  8. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом History.; $2
  9. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Rosik_-_Urba.C5.84czyk.; $2
  10. ^ Polska Agencja Prasowa. Nauka w Polsce (June 2007), Rocznica lokacji Krakowa (750-year anniversary of the Kraków Location Act). See also: full text of Kraków Location Act in Polish, translated from Latin by Bożena Wyrozumska (article by Janusz Kędracki). Retrieved 21 December 2012.
  11. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Strzala2.; $2
  12. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Kolodziejczyk.; $2
  13. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .C5.9Awiszczowski.; $2
  14. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом The_establishment_of_a_university.; $2
  15. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом poloniahans.; $2

Спољашње везе[уреди]



Координате: 50° 03' сгш, 19° 57' игд